Ne govorim o globalnom protoku informacija. Naprotiv, ono na šta ja mislim je lokalni protok informacija, u narodu poznatiji kao ogovaranje - fenomen prisutan svuda, širom zemaljske kugle, dakle globalno. Jer, ono što mnogi nazivaju seljačkim mentalitetom - zavist, zloba i ogovaranje - u stvari je prisutno svugde, u svakoj sredini. Svaka sredina je mala sredina, bila ona na selu, u gradu, ili na dvoru.
Selo u Srbiji, dvojica komšija razgovaraju:
-Je li, Boga ti... Živadinov sin i dalje neoženjen...?
-Jes' vala. Nijedna mu nije valjala, svaku je ostavio. Veli, čeka onu pravu, a i voli život kaže...
-Jes' malo morgen... More, meni je on nešto sumnjiv... Da nije on od onih...?
-Kojih more?!
-Pa onih što vole, što kaže, otpozadi!
-Hmm... Vi'š, mož' biti... Sad kad kažeš, i meni mi se čini da me nešto čudno gled'o onomad na slavi kod Miladina...
-Eto vi'š...
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
Zgrada u centru Beograda, dve komšinice razgovaraju:
-Je li, jel' si čula da je sinoć kod Jovanovića dolazila hitna pomoć? To je drugi put za tri meseca!
-Pa jesam, čula sam. Marijin otac živi sa njima, ima sedamdeset godina, nepokretan je, a ima dijabetes i slabo srce, pa zbog njega dolaze kad mu pozli...
-Da, da, kako da ne... Tako ti ona kaže. Ja sam čula da dolaze zbog njihovog mlađeg sina, čula sam da se drogira, pa kad mu se sloši, moraju da zovu hitnu da ga spašava!
-Pa moguće... U pravu si, vidiš, svaki put kad ga sretnem, obučen je skroz u crno i nabije ono čudo u uši, ni dobar dan da kaže!
-Pa da...
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
Dvor, negde u zapadnoj Evropi, Kraljica priča sa Predsednikom vlade:
-Gospodine predsedniče, vidim da nam je Ministar trgovine otišao na Tajland... Treći put ove godine...
-Treba da potpiše neke izvozne ugovore, dugo je radio na tome.
-Pa verujem da je radio... A otkud da baš ide na Tajland?
-Vaše Veličanstvo, daleki istok je veliko tržište, to je ogroman potencijal.
-Da, naravno. Kada već pominjete potencijal, znate li po čemu je još poznat Tajland?
-Pa... ne mislite valjda...
-Transvestiti, nego kako, dragi moj gospodine Predsedniče! Znate, oduvek mi je on bio nekako čudan... Kada god ga vidim sa suprugom, nešto mi se tu nije slagalo, nikako...
-Bože gospode! Hahaha! Boga mi, Vaše Veličanstvo, nadam se da bar koristi zaštitu! Ne bi bilo dobro da posle samo godinu dana rada vlade tražimo novog ministra!
-Haha, upravo tako...
Dvostruki zivot.
Tamo ste bili okruženi sa ljudima koji su imali iste probleme kao i vi, vidjali ste iskljucivo ljude vasih godina, mogli ste da se vratite u stan u 4 sata ujutro i niko vam ne bi ništa rekao, mogli ste da radite sta hocete bez straha da ce celo selo sutra znati sta ste radili. Glavna obaveza vam je jelo-ucenje-faks-izlazak. Imate izbor za sve.
A sad, sad ste u selu koje je puno pakosti i zavisti, laznog morala (da, ima ga vise nego u gradu) i surovih problema. Od vrsnjaka vidjate samo nekolicinu koja se nije propila ili udala/ozenila.
Ukoliko izadjete u lokalni disko/kafić/kafanu shvatate da tu vreme stoji, sve je isto, glavne teme su koliko je zito rodilo i koja ce cena da mu bude, ili koliko je "Milica" promenila momaka ono vece kad je bio "Jelen pivo parti", ko je kakav auto kupiJo (uglavnom,tako sto je prodao dedovinu), i koliko ciji motor može da "ide".
Cure/žeMske/devojke se "lože" na NJ_E_G_A, decka koji igra u lokalnom klubi i koji je za to cak i placen (uglavnom do 50 eura)
Imate osećaj da ne pripadate tu, sve vam smeta,...
Drustvo vam se raspalo (ako je ikad i bilo sastavito), prijatelj sa kojim ste zajedno krali tresnje i provodili po 10 sati na dan zajedno - vas poziva u onu kafanu da vam prica kakav je traktor "terao" danas i koliko ih ih je "Milica" stvarno imala ono vece, i dok vam to prica ostavlja maminu i tatinu dnevnicu lokalnom bogatasu, inace vlasniku kafane, i tvrdi vam kako se tesko zivi.
Osecate se usamljeno.
Uzas!
Hocu nazad...
Mesto gde u zadnje vreme ima mnogo manje seljaka nego u gradu.
Dedinje sa mnogo više lavova, anđela i stranih registracija.
Tajna svih uspešnih izdanja domaćeg nam kupusa. Može se spremati u najmodernijim uslovima , "Cepterima" i "Metalcima" , al ukusu će uvek faliti nešto , onaj prepoznatljivi šmek, koji dobiješ samo u zemljanom loncu...
Jebem mu mater Debeli, tvoj kupus uvek bolji...
Fali ti kume nešto.
Šta bre fali? Pa spremao sam ga po tvom recetu , tavanica kume odabrana, ne mož bolje suvo naći!
Fali ti kume zemljani lonac!
Zemljani lonac?
Moj kume, kupus bez zemljanog lonca , ko selo bez osnovne škole. Uvek nekako nije dovoljno dobar.
E ima da odem na prvi vašar da uzmem sebi jedan...
Mesto iz kojeg vuce korene svaki Beogradjanin koji to uporno porice :)
Mesto gde su deda i baba nekada radili, a unuci se sada odmaraju.
Sveta reč na RTS-u. Nešto na čemu se zasniva čitava programska šema, reč na čiji sam pomen Tijaniću izaziva kez od uveta do uveta, reč na koju svi u RTS-u moraju da kliču i i da se klanjaju 15 minuta, pa da nastave sa radom, reč koja je božanstvo i totem.
Ako nema te reči u imenu emisije ili serije, onda se mora vući kao tematika emisije ili barem scenografija.
- Ljudi, imam ideju za emisiju.
- Reci.
- Mogli bismo, recimo, da napravimo emisiju za mlade, događaji u gradu i tako to...?
Nastaje tajac od 30 sekundi, svi izbezumljeno gledaju predlagača i počnu da ga gađaju paradajzom.
- Ti ćeš meni da opismenjuješ omladinu, ološe jedan! Idi na B92!
Mesto koje posećuješ kada te zanima šta ima novo u gradu u kome živiš.
Srpska verzija filma o 4 kurvetine u Njujorku, naravno sa 4 naša mačo frajera u glavnim ulogama u okolini Mojmilova: Kojo, Đuričko, Glogovac i Srđan Todorović.
