Ajnštajnova izjava kojom objašnjava ustrojstvo svega oko nas.
Bog odluči da muškarca i ženu uzdigne ali njihova životinjska priroda to teško prihvati. I dalje muškarac (poput svakog majmuna) želi da se istrese u što više ženki dok žena traži takozvanog Alfa mužjaka. Kako je to u praksi nespojivo, Bog im dade emocije, leptiriće u stomaku, ljubav i oni shvataše da i prosečni treba da se vole i vode ljubav i tako to, pa se zaljube i žive zajedno. E, posle rodjenja dece i nekoliko godinica zajedničkog življenja oni bi, nezadovoljni, da opet traže svako svoje (on više ženki, ona Alfa tipa) pa se gledaju popreko zbog toga, pa su večito nezadovoljni, pa se razvode... I kukaju na Boga. A Bog se smeška, zadovoljno trlja bradu i kaže: ''Ja promešah gene (još jednom) a vi, ako nećete da se volite... nisam vam ja kriv''.
Proizvod koji je ponos i dika države Danske. U Danskoj se nalazi najveća fabrika ovih kockica, a takođe se nalazi i grad sačinjen od lego kockica (LEGOLAND). Danas, skoro nema deteta koje se nije igralo sa LEGO kockicama (izuzeci: oni koji ne mogu da ih priušte).
Mnogo, bre, bodu u leđa oni kreveti u LEGOLAND hotelu.
Vapaj za neočekivanom silom koja treba da reši stvar i izvadi čoveka iz neke situacije, u koju je upao što zbog njegovog ličnog blama, što zbog tuđe gluposti.
Međugradski bus. Smaranje živo. Svi ćute i pilje u njive koje prolaze u suprotnom smeru, samo jedna putnica razdragano celim putem da bi ubila dosadu, koristi blagodeti besplatnih minuta da bi sa svima koje poznaje (a na istoj su mreži ko i ona) podeli tu neizmernu radost koju su kod nje izazvale sveže kupljene sandale.
- Znaš, kako su medene...bla, bla...
(i tako celim putem)...
Neki putnik (u sebi) : Jao, kolko je dosadna, zemljo Indijo otvori se, gde su ti krokodili kad su najpotrebniji? Spašavajte!
Mladić koga je keva kao bebu oblačila u žuto, pa su svi mislili da je žensko. U osnovnu školu (obdanište i zabavište nije ni video - hvala bako!) redovno dovodi mama, a čeka tata, da mu se ne-daj-Bože nešto ne desi. U 8. razredu malom pada na pamet da upiše srednju u drugom gradu, što se kategorično odbija od strane zabrinutih roditelja...da im dete ne upadne u loše društvo, droga, ološ je to, toga u njihovom svetu oblaka nema. Na red dolazi fakultet. Opet frka i panika, kako će dete, ima samo 18 godina... Nalazi se kompromis: može drugi grad, ali da putuje... ma ne može ni autobusom, voziće ga na smenu. Šta je svaki dan 100km tamo i nazad?
Poznajem mladića gore opisanog. U 4. srednje smo ga jedva ubedili da pita majku da li može da ide sa nama na Hit 202. Njegova majka je nazvala moju i zamolila da ga ja otpratim do kuće, oko ponoći, a i meni je i ovako usput...
Nena: E, aj pitamo i Miloša da li hoće sa nama, znam da otkida na Kraljevski, a prošli put ih nije ni čuo, morao gajbi... Ja: Ne pada mi na pamet da ga dadiljam. Njega su gajili u saksiji i redovno zalivali, neka ga sad i presadjuju!!
Dečko je sad 2. godina na Megatrendu, odlično mu ide. Ali i dalje svaki dan čeka tata po završetku predavanja... Jebeš takav život.
Komentar građana treće dobi na situaciju u državi i odnos mladih prema radu.
(dva penzionera na klupi)
☆ Nema više judi poput nas. Mi smo zadnji od naše vrste. ☆ Duša me boli kad vidin ovu omladinu danas. Mobiteli, slušalice, dižu se u podne, samo piju kavurine cili dan. Uvik su nezadovoljni. Nemaju ni zeru poštovanja prema starijima. ☆ Tako je, druže. Prije su bile radne akcije, danas su pješačke zone.
Budalaština koju govore ljudi koji ne znaju jedno od sledeća tri: 1)Da se normalno i ljudski odnose prema ljudima generalno, pa i prema suprotnom polu; 2)Da imaju normalne i uravnotežene zahteve od svog partnera; 3)Da biraju partnere, pa se zaglavljuju isključivo sa slučajevima za posmatranje.
U svakom slučaju, da li mislite da su sve osobe vašeg pola iste? Pa zašto bi onda bile iste osobe suprotnog pola? Samo se nedovoljno razumemo, a nesporazumi se neće rešiti nezrelim izjavama kao što je ova.
Znači da su, usled ne pronalaženja civilizovanog načina rešavanja nesuglasica, dvojica ili više njih, podlegli dogorevanju sopstvenih kratkih fitilja i jedni druge oplemenili šljivavim tonovima ispod oka, krvavim nosem i eliminacijom ponekog zuba
- Jebo te leb kolike su ti uši... Da su praseće imao bi se čovjek od čega najesti. - Jebi ga, al' bar mi je sve srazmjerno, ako me razumiješ. - Razumijem, i nos ti je povelik, mašala. - Što u izlogu to i u radnji.
Jeste. Zato što ne kuvaju da bi jeli, nego radi čistog lartpurlartizma. Jednom u sto godina ih prožme nadahnuće i onda nakupuju namirnice u vrednosti pola plate pa satima u transu skakuću oko šporeta, vitlaju zejtinom po kujni u maniru Džeksona Poloka, zamažu 60 činija i 12 šerpi od kojih se bar jedna zapali, osam puta im iskipi, iseku prst i na kraju od svega toga ispadnu špagete da se usereš.
