Pre nove ere: Cela zrna pšenice su se jela sirova. Malo kasnije su se mlela i dobilo se crno brašno od kojeg su pravili hleb bez kvasca. Kada je kvasac pronađen, hleb je dobio pravu formu. Brašno se bacalo kad bi ga miševi napali. Tvrd kao kamen.
Početak nove ere: Brašno se prosejavalo, miševi nisu smeli da mu priđu. Hleb je zdrav. Upadne poneki insekt ali se odmah vadi iz testa. Mek kao duša.
14 vek: Miševi svuda. Brašno napadnuto. Imućniji su brašno od celih zrna čuvali. Mek i izdašan. Hrskava korica.
18 vek: Pronađen način kako napraviti beli hleb. Odbacili su sve korisne sastojke iz pšenice i dobili beskorisnu namirnicu. Narod poludeo a kasnije prilagodio. Mek, mekši, tvrd. Miševi nemaju šanse. Dlaka iz kose u svakoj vekni.
21 vek: Fabrike rade punom parom. Proseju šta su prosejali, mašine mese, i peku. Tvrda i lepljiva korica, vazduha koliko hoćeš, dlaka i insekata po celom hlebu, miševi gratis. Kamuflaža belog hleba braon bojom da bi se dobio crni. "Zaustavljaj proizvodnju! Upala su cela zrna pšenice! I više vazduha da se umpumpava!"
„preko hleba pogače“
Opis za jednog ekstremno zajebanog lopova. Taj će ti maznuti i šunke koje vise u šupi, uzeće ti svesku iz torbe dok ste u pokretu, ukrašće Kurir, Alo i Večernje novosti sa trafike dok se prodavačica sagne po cigare koje je hteo da kupi, a da ne govorimo o gorivu. Tu je specijalista. Izvukao bi gorivo i preko kanapa.
-E, jesi čuo Deki Lopov, prodaje naftu za sitnu lovu.
-Lako je njemu, on bi izvukao i preko kanapa.
Često klinci kada se na zadnjem sedištu automobila voze na autoputu traže da prolaze kroz tunele, jer im je interesanto. Ali ako se vozite kroz Vojvodinu gde će te naći tunel, zato je najlakše baciti klincu jaknu preko glave.
klinac:AAAAAAAAAAAAAAAAAAA!!HOĆUUU TUUUUNELLLLL!!!!
majka:sine, pa ovde nema tunela.
klinac:AAAAAAAAAAAAAAAAAAA!!HOĆUUU TUUUUNELLLLL!!!!
otac:(tiho govori ženi)ma baci mu jaknu preko glave i kaži mu da smo u tunelu.
Stvar koja nam trenutno ne koristi, ali ni ne smeta. Nikada se ne zna kada će zatrebati pa zato neka bude tu jer nas ništa ne košta.
Jovan: Gde ćeš brate?
Žarko: Idem na neku žurku.
Jovan: Evo ti kondom.
Žarko: Ma šta će mi, ne treba.
Jovan: Uzmi brate, nikada se ne zna kada će ti se neka smilovati. Neka ti bude u džepu, ne traži hleba.
Upozorenje, koje apeluje na savest i prvenstveno je namenjeno ženskoj populaciji, kojim se ističe da ćemo materijalna dobra koja smo olako i nečasno stekli biti prinuđeni da potrošimo onako kako nismo planirali. Ili da će nam ih nekako, kad tad, život naplatiti na neki drugi način.
Svi znamo kao je nekada davno u jednoj zemlji, gde danas vozovi idu brže nego nadrogirani maloletni motociklista polupraznim bulevarom u susret sudbini, narod ustao na kuku i motiku jer 'leba nije bilo, a ni kolača, kako je od toga ispalo veliko sranje, kako su se odigrala masovna narodna okupljanja na trgovima sa sve grickanjem semenki i navijanjem, dok aristokratija i narodni neprijatelji redom ostaju kraći za glavu, što je s obzirom na ondašnju prosečnu visinu Francuza od 1,60 cm zaista kratko.
Neki čak znaju i da je veliko sranje ispadalo u starome Rimu ako bi isporuke žita sa Sicilije, severne Afrike ili Egipta zakasnile koji mesec, pa masa ne bi imala šta da žvaće kad se svrti kući iz koloseuma. Ovo je, naravno, svojevremeno omogućilo Antoniju da jebe Avgusta na distancu, ko Kleopatru na luksuznom krstarenu Nilom. Kad je Antonije preterao s time, a sa malim Oktavjanom nije bilo zajebavati se, umro je od gadnog slučaja sopstvenog mača u abdomenu, a tad medicina i nije bila baš na nekom visokom nivou. Slično je bilo i u Carigradu, dok ga još Muje nisu prekrstile u Istanbul. Hronična nestačica žita mogla je da dovede do lečenja Vizantiskog cara od očinjeg vida od strane pučanstva.Jedan car, koji je bio dovoljno pametan da posluša ženu, poslao je plaćeničku gardu da leči mase od konzumacije kiseonika, pa je posle stigo i da podigne najveću crkvu u hrušćanskom svetu, samo da bi je kasnije oni turski ugursuzi pretvorili u džamiju. Turci generalno sve upropaste, ko što vidite, jebo im pas mater. Osim za jedenje. Tu kapa dole, koj li bi kurac jeli da nam nisu oni, ne znam ni sam.
I da ne tupim više, princip je i budali jasan. Kad nema leba, a ni igre baš nisu nešto, neko ima da najebe gore na vrhu ili dole u blatu.
E sad, do danas su se stvari malo promenile. Igre su postale složenije i zabavnije, pekari su provalili pecivo, pa sad tu mlate pare, a 'lebac više i nije neka eksluziva, nije ovo Užice '41.
Međutim, ''Narod nema leba da jede'' je i dalje poklič kojim baba na pijaci, ko na kavom rimskom forumu, stavlja do znanja kolko je dogorelo do nokata. Ironije je u tome, dragi moji, što su realno stvari baš obrnute. Jebena sirotinja nema baš ništa drugo sem tog leba. Zato i neretko meri po sto kila. Ne zajebavam se. Mislite da Perhanova baba, što će da stvi Bicu i sestru joj Djeljanu u školi od sutra meri isključivo na stočnoj vagi od Cezar salate?
Sad, naravno, znam da je izraz više figurativan u današnje vreme. Osim za one kojima je univerzum u ravnoteži kada je leba 5 dinara, zejtin i mleko još tolko skupa, Šešelj u skupštini, a Tito/Draža i Sloba na nebu.
Ipak, zarad preciznosti, predlažem da poklič sledeće revolucije, ili bar izražavanje nezadovoljstva bude: ''Imamo samo leba!'' ili ''Dajte nam s 'leba!'', možda čak i ekstremistički i pomalo drčno-nezahvalan ''Jebo vas 'leba, oću roštilj!''. Jer jebi ga, apetiti su porasli, vremena se promenila i ni primarne ljudske potrebe više nisu tako primarne, ništa loše, točak istorije se ne može vraćati unazad.
A ako si neki šupak koji će da blagoglagolji kako gladna deca Afrike nemaju ni koru buđavog leba, učini čovečanstvu uslugu, samozapakuj se i samopošalji se sa sve par kila krtole, paškanata i šargarepe za neku centralnoafričku republiku gde se još praktikuje kanibalizam i namiri ih bar za koji dan. Biće od tebe valjan paprikaš, kad već ne može čovek.
-Narod gladan, nema 'leba da jede.
-Narod ima hleba da jede, govnaru, fali sve ostalo. Ima 'leba, al' nema s 'leba.
Devojka ti ode raditi van zemlje preko leta,upozna novog decka i sa tobom raskine.
Još od Rima pa sve do danas, sprovodi se uspešna strategija navedena u naslovu. Jer narod je stoka, a stoci treba dati da jede. I da se zabavlja. A mi ćemo raditi sve i svašta. Smanjivati penzije i plate, zatvarati preduzeća i jebati radničku klasu. Što? Jer nam vi velikodušno dozvoljavate. Samo vi gledajte Farmu, Velikog brat i sise Jelene Karleuše. Dok vam se dete prevrće pijano po kanalu a snimak ćerke kako se taslači sa trojicom crnaca se vrti po Redtjubu. Stado sabranih nula u kojem nije dozvoljeno reći reč protiv. Gde je Da po potrebi Ne, a Ne po potrebi Da. Gde se maše kupljenim diplomama, a pošten umire na kazanu sa fakultetom. Ako tražimo ponekad krivca, dovoljno je da stanemo pred ogledalo. Svi smo mi pomalo krivi. Svi viču Dole Sistem!!!. Sistem ne valja!!!. A niko neće da mrdne da bi ga promenio. Jedan čovek ne može sam, jer biva odnešen kao list na vetru.Biva uvučen u oluju onih koji ne žele da se menjaju. I tako iznova i iznova.
( Popio sam jutarnju kafu i krenuo na fakultet, usput sam sreo komšiju,koji je zakrvavljenih očiju od nespavanja krenu da mi prepričava dogadjaje sa Farme)
- Zdravo komšija na fakultet a?
- Malo, komšo, šta ima kod tebe?
- Ništa krenuo na posao. E da si video sinoć, ona Jelena na Farmi pokazala sise.Znaš koji šouu..
- Stado sabranih nula komšo?
- Molim?
- Hleba i igara?
- Jel to neki film?
- Ništa komšo, evo stigao mi bus vidimo se..
Ako nosite naočare, onda ste uz njih dobili i jedan od najzajebanijih pogleda u ljudskoj istoriji, koji može da znači ama baš sve- od začuđenosti, preko pasivne agresije do flerta, i sa njim nikada nećete izgledati glupo.
Osoba koja nosi naočare ih malčice spusti sa mesta na nosu na kojem obično stoje, i gleda preko njih pravo u oči svoje mete, odn. fiksira je pogledom. Reakcija nikada ne izostaje, a rezultati su obično zadovoljavajući.
Naci posao preko Interneta.
