Rečenica koje se pridržavaju hard kor ljubitelji alkohola, ali ne one potpune pijandure koje više i ne piju zato što vole, nego zato što moraju, već oni pravi ljubitelji dobre kapljice, koji mogu mnogo da popiju i najviše vole da piju kada ima povoda za to.
Neće on da se sada napija po kafanama i ispred prodavnica svaki Božiji dan i tetura se do kuće. On hoće jednu, dve da popije tako, ali ako se neko njemu bilzak ženi, udaje ili se slavi neko krštenje, rođenje i do nedavno ispraćaj, on će da sedi, jede i pije dokle god pod sto ne padne. Neće on da igra tu. Nije on Patrik Svejzi, Bog da mu dušu prosti. Samo će da se lepo ubije k'o Hemingvej i da uživa u tom blaženom, pijanom stanju i opštem veselju oko njega.
Miloš Obilić: Kneže Lazare. Hoćemo malo do kafane, da se napijemo, jer boj će prekosutra, k'o zna 'oćemo li imati prilike više. Knez Lazar: Ja ne odlučujem da li ću ići u bitku po tome kolika je sila koja mi preti, nego po tome koliku svetinju branim. Miloš Obilić: Ma u kafanu te pitam da li ćeš, boj je preksutra. Knez Lazar: A što ne kažeš glasno, nego sve nešto u bradu pričaš. Imam i za to ja jednu pametnu. Ja ne odlučujem koliko mnogo ću se napiti po tome kolika je količina alkohola u opticaju, nego po tome, koliko velik događaj slavim. Miloš Obilić: Pa ajmo po jednu onda. Knez Lazar: Ajmo.
Ironičan način da nekome stavimo do znanja da previše sere.
- Znači sinoć izađemo, prevrnemo se od alkohola, navatamo neke bliznakinje, ono, ludilo. Obe dvocevke, haos smo napravili! - E, matori, izvini što te prekidam, sačekaj samo da donesem gusle. - Šta?! - To bez gusala nema šanse da se opiše.
Fantomsko osećanje. Dolazi niotkuda svako veče posle 10h, kad studentskoj mukici dođe iz dupeta u glavu da je prošao još jedan dan bez hvatanja za knjigu. Malo prošara po organizmu, ispijenom od kafa, cigareta, alkohola, monitora i želja za seksom, izazove poneki proliv, mučninu i strepnju da će, ako tako nastavi, okinuti godinu. Prolazi nakon višečasovnog spavanja, i sledećeg dana uopšte ne remeti svakodnevne aktivnosti kao što su igranje igrica, zujanje po gradu, po Vukajliji, Fejsu, varenje, gledanje TV-a... Sve do 22h kada se javi ponovo.
Kada ti ništa ne ide od ruke. Kada si na sve moguće načine sputan da ostvariš planirano i svaki pokušaj je ovenčan neuspehom.
A ne može se reći da se ne trudiš. Ne, naprotiv! Smelo koračaš velikim koracima napred, ali ne pomeraš se sa mesta. Ideš ka cilju i cilj je blizu, toliko blizu da možeš da ga vidiš, ali nikada dovoljno blizu da možeš da ga dohvatiš, ma koliko pružao ruke.
Ako preispitaš sve moguće razloge koji su doveli do te nemile situacije i nađeš da si učinio sve ovozemaljske napore da premostiš neprilike koje te dele od uspeha, počinješ da razmišljaš da se sve to dešava po nekoj kazni. Kazni iz ovog ili nekog prethodnog života. Jednostavno rečeno - loša karma!
- Markoni, kako ide posao? - Ništa me ne pitaj! Uradio sam sve što je bilo u mojoj moći, a ono neće, pa neće da krene! Kao po kazni! - Budi strpljiv, biće bolje! Nijedna kazna ne traje doveka! Doći će bolji dani!
Česta propratna rečenica krajnjeg pesimiste. Čak i ako sada ide sve ko po loju, ako stvari idu bolje nego prije, sve će se to na kraju ponovo razjebati. Zašto? Pa neki glas iznutra tako kaže.
- Već treći put ovaj mjesec da sam iskeširao 150 kerma kladeći se na nižerazredni kriket. Konačno da me i kocka krene, baki. - Sad ti ide tebra, ali sve do jednom. Čuo sam da je Gagijev sin u zanosu zbog par dobitaka kuću prokockao gore u Bijeljini. Završio na ulici skupa sa ženom i djetetom. - Ma puši kurac više
"F" (po ćirilici) je slovo koje predstavlja čikicu koji stoji i drži ruke na kukovima, a koristi se da slikovito prikaže nezalaganje i netrčanje vašeg drugara na fudbalu (na terminu), koji se stalno nešto durio i kenjuckao.
