Kaže se za onog lika koji ima enormno ogroman tukidid, tipa Pantele, pa mu je lakše da ga pokaže na navedeni način nego klasično (skidanjem pantalona), kada iskažete želju da vidite njegov čudesni palamar.
-Lemi care, ajde nam pokaži to svoje čudo da se svi kobjesimo od zavisti!
-Ček zasučem nogavicu...
Profuknjača. Kurva. Pripadnica lepšeg pola koja tukidida svrstava u ličnu imenicu.
- Šta kažeš za Rašinu novu ribu? Dobro izgleda, a?
- Dobro se i jebe.
- Otkud ti to znaš?
- Pa ta se jedino nije jebala sa svojom rodbinom, mada ni to nije naučno dokazano.
- Ne seri! Pa što mi nisi ranije rek'o jebote, pa da se i ja omrsim!
- Ma mo'š ti i sad. Samo pljuni kintu za neku torbicu i ćao poz. Samo mi se mnogo drala jebote, mislim da me je sprdala. Mis'im, jes' meni solidan, ali ta bi i crnca lažirala a kamoli nešto skromnije.
Skinuti mrak, a zatim i nastaviti sa plevljenjem iste ženske osobe u cilju prilagođavanja svom tukididu.
- Divi, matori, eno je ona mala Tanja. Uf ,kako bih je...
- E pa malo si zakasnio. To je Voja na svoj kalup natak'o još pre mesec dana i, kako sam čuo, još uvek je kalupi.
Lik koga smo svi imali u osnovnoj ili srednjoj školi. Mlado muško čeljade opčinjeno novootkrivenim gabaritnim promenama tukidida, koje koristi svaku priliku i svaki slobodan deo zida, knjige, klupe ili sveske da izcrta grafičke prikaze škatljivih delova tela.
(Profesorka/nastavnica otvara svesku i spušta vilicu na pod)
- Iju! Jovanoviću! Sram te bilo! Šta je ovo na prvoj strani!?!?
(Letiš pogledom preko učionice i ogroman kez pornografičara ti sve objašnjava)
- Ali ne, ovaj profesorka, nisam....
- Šta ne? Šta nisi? SRAMOTA! Čime se vi deco danas bavite! Izlazi sa časa! Marš kod direktora, psihologa, pedagoga i domara! I to tim redom! I da ti roditelji dođu na otvorena vrata u četvrtak!
Ono što muškarci nose u gaćama a nije močuga, tukidid ili tankidid. Jerbo bi sa tim istim jajima trebalo da produže lozu i tako obogate svet za još ponekog idiota. Svi se nadaju da će da naprave novog Teslu a najverovatnije će da naprave još jednog Tošića.
1988.
Tata baca kašikaru u njivu ne bi li označio kako valja rođenje sina prvenca, odlazi kod žene u bolnicu (vošten naravno) i izjavljuje: "Ovo će da bude naš mezimac, ima da bude pametan kao Nikola Tesla, samo što će pičke da razgoni na buljuke ko Boško Jugović turke"
2020.
Sin mezimac i dalje živi kod roditelja, šteka od keve kintu da ide na kafu a pičku je video zadnji put 2012. kad je umolio neku da se spavaju pred smak sveta.
Majka baca varjaču ocu na glavu u očajanju i kaže: " Seme li ti jebem, gde ti je sad ona bomba pička ti materina? Bolje da si u vrzinu izdrkao nego što si ovog babuna napravio."
Jedina logična stvar zbog koje bi žena ostavila visokog, naočitog i hrabrog čoveka, u zamenu za malog i nikakvog, je upravo ono na šta ste isprva pomislili - Tukidid. Drugim rečima, džaba ti sve, pa čak i osamnaestica kad nemaš paladina.
Lajtmotiv.
Književni izraz za suštinu neke priče. Poenta spike, taj zon.
Pomalo arhaičan izraz, s obzirom na to da se teško moze čuti među današnjim klincima, čiji vokabular ne prelazi dvesta reči, ne isključujući poznavanje svih postojećih sinonima za tukidida.
- Pero, š’oće ovaj, tvrdi da nas zna, pola ga ne kontam?
- Drž' buksnu...
Š'a je, vi’š da smo zauzeti?
- Gospodine, nema razloga za agresiju, samo želimo da vam pomognemo i da Vam, umesto hladne ulice, obezbedimo dom. Stoga...
- Kak’a bre ulica, matori, vi’š ti ove kartone? Nemo’ da si ih tako i neću te polomiti, kontaš? Paljba!
- Nemoj to da snimaš, majmune, kud si me doveo kod ovih neandertalaca, polomiće nas ko pičke, a jedan glas nećemo dobiti, sve sami cigani.
Alo mali, da se složiš sa svime što ti kažem sad kad krene da snima, jasno?
- Š’a ja od toga i’am?
- Nećemo vas prijaviti za narkomaniju. Snimaj!
Vidite, gospodine, mi brinemo o Romima, crvena nit naše stranke je egzistencija tolerancije prema svim nacionalnim manjinama.
- Ko bre mali? Sad je dosta, Ćevo, ovaj nam psuje majku garant, aj' mu jebemo mater na tri ćetri sad!
Muško opravdanje za loš seks sa svojom partnerkom. Zasniva se na teoriji veličinske nekompatibilnosti polnih organa - uglavnom je to kritika na preveliki ulaz, ako me razumete. U retkom slučaju može biti i sopstveno priznanje o posedovanju malog tukidida, ali kao što rekoh, baš retko.
-Jesi ga stavio?
-Kako to misliš, jesam li ga stavio? Pa ja ovde već par minuta zapinjem k'o konj, a ti me to pitaš?! Neverovatno.
-Izvini, šta se ljutiš, ja stvarno nisam osetila.
-Nisi osetila? Pa kad ga je pojela maca.
-Šta to treba da znači?
-Znači da nije meni mali, nego je tebi velika.
-Haha, pa bre ti dok šoraš popišaš muda, i opet uporno tvrdiš da ti nije mali?
-Šerpuljo.
Trenutak kada je nagomilavanju svih frustracija u tukididu došao kraj. Nonšalantno izbacivanje istine na videlo, uzrokovano gubitkom volje usled dokurčenja ili ređe, grižom savesti.
- Čedomire, 'oćeš ti mene da ženiš? Još malo pa će mi se videti stomak, šta ocu da kažem?
- Rek'o sam ti, neću!
- Nećeš? A fino ti bilo dok smo se mrkali po vodenicama, a?
- Neću da se ženim. A tvom ocu ako 'oćeš ja ću da kažem pa nek' pukne bruka.
Dokaz da se vutra pušila još pre par hiljada godina.
430-a god p.n.e. oko 04:15 a.m. ...Antička Grčka...Grad Vizantium...
Posle motanja prvog džokavca i pušenja istog, dolazi do dijaloga:
Sokrat: "Ja znam da ništa ne znam!"
Tukidid: "Ma znaš ti tuki moj!"
Sokrat: "Pa to ti kažem!"
Tukidid: "E ne kenjaj nego motaj drugi!"
Sokrat: "Dobro, šta se ljutiš odma..." :sebi u bradu: "Zavist je čir na duši..."
Tukidid: "Jel si meni nešto reko?!"
Sokrat: "Ma jok...Ja to ovako nešto konstatujem..." :mota buksnu i krvavih očiju gleda u nebo odakle će za par minuta uz novi dim crpiti inspiraciju za svoju sledeću misao...
