Kad su dani puni tuge i depresije, setite se nekog vašeg dobrog prijatelja koji sluša metal. I onda ga zamislite kako igra kolo.
Priznajte, da ništa smešnije u životu ne može da se vidi.
Iskreno, jedino mi nisu u toj situaciji smešni oni metalci koji su stvarno nekad igrali kolo, već mi je samo dovoljno da zamislim mog bivšeg cimera kako igra kolo i to je...ulepšao sam sebi dan.
Odgovor svakog malo zrelijeg deteta na pitanje sta ce raditi kad poraste!
Postavljeno od strane bliznje rodbine.
To je ono što misliš, ali iz pristojnosti ne izgovaraš, kada ti nezvani gost najavi dolazak.
Ono kad se zaželiš da pišeš defke na vukajliji, medjutim usled nedostatka inspiracije jedino što ti preostaje jeste da jedeš govna i odeš na groblje.
Tj. nikad. Još jedna od fraza iz bogatog jezičkog stvaralaštva našeg naroda.
optimistična ženka: E mico a kad ćeš da me vodiš u Tunis?
nadrkani mužjak: Kad se mrtvi pojebu o čamovu dasku
Ono što se izgovara na kraju izlaganja sagovornika za koje on misli da je vanserijski smešno, a tebi ne da nije smešno, nego smatraš da si upravo bacio nekoliko minuta svog života slušajući ga. Minuta koje si mogao da iskoristiš daleko bolje samo sedeći i gledajući u nebo, jer i to je bolje od slušanja one priče.
- I tu mu ja kažem stoj BIA! A mašem sa bus plus karticom. Momak se ukopao u mestu skroz. I ladno ga pitam u kojoj zgradi živi, a on kaže u ovoj ovde. Broj osam. I tu mu ja kažem, na kurcu te nosam hehehehe upišao sam se od smeha. Reci kako sam ga zajebao.
- Namigni kad treba da počnem da se smejem.
- Ma gon' se!
Izraz za čoveka koji hoda iskrivljen u sagitalnoj ravni, tj. noge mu nisu u istoj ravni sa trupom, tj. deo tela iznad struka je rotiran u stranu u odnosu na karlicu... Teško je rečima opisati takav hod, ali je to karakterističan hod koji kad biste videli odmah bi uporedili sa hodom seljačke džukele kojoj neki seljaci vezuju kanap oko trupa na čijem je kraju panj. Obično je samo krugu seljaka koji to rade jasno zbog čega to rade. Homo sapiens to teško može da razume...
- Vidi popa kako ide niz džadu, iskrivio se ko Ranka Boricina...
- Vidi stvarno, ko kuče kad vuče panj...
Crtać u kome neki mali patuljci naviju sat u odredjeno vreme i počinju da rade kako bi došlo proleće. Medjutim, zima se nije dala tako lako, pa je bilo napeto hoće li doći proleće ili ne.
Medjutim, jedan patuljak je kasnio jer nije mogao da navuče pantalone, i kad ih je obukao i pomogao u poslu, nadjačali su zimu.
A u kurac jeste ladno, kad će više jebeno proleće?
Čekaj bre, nije još onaj patuljak navuko pantalone.
ŠKK ?
Krajni stepen opreznosti devojke koja za sise ima samo dve sitne bradavice.
A: Ej ženska, šta je bilo sinoć?
B: Ništa, a tako sam se nadala.
A: Pa zašto mu se nisi nabacila, znaš ono malo sise malo dupe.
B: Kako da mu se nabacim, kad bih mu pakazala sise, on bi mi se naljutio.
Veoma iritirajuće kad te prekine u gledanju tvog omiljenog filma na kompu (akcioni, istorijski, pornići) i u tom trenutku ti zatraži da pokuša samo jednom da odigra neku igricu jer je videla kako ti to vešto i lako radiš.
Keva: Sine, ajde mi pokaži kako se igra ova sa kartama?
Ja: (u trenutku gasim šta sam gledao) Mama, prepala si me. Kako to ulaziš?
Keva: Ulazim kako hoću. Nego, interesuje me kako se igra ta sa kartama.
Ja: (bezvoljno ustajem i ustupam joj mesto) Sedi. Dvoklikneš na ikonicu igrice. Mišem. Levim klikom mama! Kažiprst ovde, sad klikni.
Keva: Polako, ne mogu sve da pohvatam. Kako sad?
Ja: Klikni dvaput brzo. Ma ne tako. Daj ja ću.
Keva: Nemoj, mogu sama. Nisam nesposobna, naučiću.
Ja: (popizditis pri sredini) Klikni na ikonicu. (lupam enter i konačno se igrica otvara) Sad klikneš na ovu kartu i tražiš drugu na koju ćeš da je staviš. (ala sam joj objasnio ima da shvati za 50 godina).
Keva: Ne zezaj me. Šta sad da radim?
Ja: Evo gledaj kako ja radim. (pomerim par karata na svoje mesto i dam njoj da pokuša)
Keva: Znači kliknem, držim i pomeram je na ovu kartu?
Ja: Ne, mama, ne na tu, ta je manja od ove, treba ti veća od te. Evo. (popizditis pri vrhuncu ali pomeram kartu na kartu druge boje)
Keva: Ne može tako sine. Uvek se slagalo karo na karo, srce na srce, pik na pik i tref na tref. Zar si toliko glup.
Ja: (Popizditis prelazi granicu) U ovoj igrici moraš da kombinuješ sve karte dok ne nađeš rešenje i složiš iste boje i uvek podeliš novi špil.
Keva: Aaaaaa! Sad mi je jasno. (počinje da kapira stvari i nastavlja da igra i opet neko njeno čuveno pitanje) Da li može da se vrati potez?
Ja: Ctrl i z. Mislim ctrl i y. (ko li je stavio slova tamo gde im nisu mesta) Ne jedno pa drugo, nego dva odjednom. Taako. (konačno sam joj sve objasnio i odlazim u klonju da se smirim)
Keva: (dolazi do kupatila i viče) Sine, sve karte se popunile i ne može ni jedna da se pomeri. Šta sad?
Ja: "$-@?]{:((((((
