Pustiti komšiju da odore dva kruga oko njive, pa tek onda upaliti Džondira i uključiti se u takmičenje. Jer komša ima ferdžu 533, i dvoje dece na fakultetu.
Jedna nacija, dva traktora.
Jedno selo, dva domaćina.
Jedan cilj, dva pretendenta.
80 ari crnice, dve parcele.
Jedan princip sagorevanja, dve filozofije oranja.
Jedan život, dva pakla Morave.
Komša plaća pivo pred zadrugom, neprocenjivo.
Izraz, odnosno, prefiks koji je nekada davno imao svoje pravo značenje blisko prirodi i njenom očuvanju i dobrobiti, a danas se može turiti pored bilo koje reči. Dovoljno je da ta reč predstavlja nešto što ima iole veze sa zelenom bojom, bilo kojom životinjom ili biljkom (poželjno je da bude ugrožena ali i ne mora). Tako je nastala potpuno nova grupacija izraza koji nemaju apsolutno više veze sa izvornim značenjem izraza "eko" ali su zato postali moderni i mnogo cool!
Najnoviji izrazi: eko-selo, eko-turizam, eko-fabrika, eko-mediji, eko-domaćinstvo, eko-hrana, eko-studije, eko-farma, eko-priroda, eko-........
P.S. Slično se desilo i sa izrazom "etno" koji je takođe postao mnogo moderan prefiks.
Otegao papke i to nekom egzotičnom smrću kao što je predoziranje olovom, alkoholom ili venerama. Ovaj izraz se sreće u idiličnim selima na planini Kozari. Starija populacija koristi arhaičniji oblik: Otro kašikom od šupak.
Neko selo pod Kozarom:
Jusuf: RASIME!
Rasim: Šta je brate?
Jusuf: Šta bi sa Muratom?
Rasim: Obriso kašikom šupak
Jusuf: Ma ko ga jebe
Može se naći samo van grejne sezone.
-Ženo, ajd' da malo prošetamo kroz selo. Da udahnemo svežeg vazduha.
Posle sat vremena:
-Da te jebem, i tebe i svež vazduh. Pa ovo je ko u krematorijumu. Šta li lože da mi je znati.
Subota uveče, sredina januara, napolju "snegić" od metar i po, ti ležiš u krevetu i pečeš se na "tijoj", a onda sve jačoj vatri. Drma te gripčina k'o zemljotres Kinu, boli te glva i svaka koščica. Za to vreme, "u tvoje malo selo", koje ne da nema "džez orkestar" (kako stara pesma kaže), nego u kome ne radi ni pozorište, a bioskopi pretvoreni u ultra-mega-giga-extra "fensi" diskoteke i klubove, gde izlaze ljudi (uslovno rečeno) otprilike duplo mlađi od tebe, puca se i bacaju bombe, što će reći ratna zona non-stop, a nastupaju sve koj' do mojega "bendovi" i "didžejevi", dolazi rok pank i sl. bend (ali sada ozbiljno), čiji dolazak i nastup čekaš oko milion godina, jer si jebeno bez prebijene pare kao večiti student, pa nemaš šanse da "skokneš" do BG-a ili NS-a i gledaš/slušaš svoj omiljeni bend. Da ti dosipa so na ranu, tvoj neki "dobar drug" te zove na mob. da ti "dočara deo atmosfere" - live. Gasiš mobilni, psuješ "drugaru" sve iz porodičnog stabla, uključujući kurajbera, surkunđela i ostale do belog orla, proklinješ dan kad si se rodio i mesec i godinu i ceo JMBG, al' ne vredi. Ostaješ prikovan za krevet, krčkaš se i gledaš na TV-u "prirodne lepote", u vidu Mela Gibsona, dugokosog, "naplavljenog" i na kraju, nabijenog na kolac ili nešto, sa sve kariranom suknjicom.
Meštanin jednocifrenog sela/mesne zajednice u Srbiji.
Jedini se iz njegove m.z. prijavio da bude popisivač. Deda Rade možda ode u katun tih dana, Milunka će otići u drugo selo po injekcije, a Mirčeta, Kosara i Biljana i ne pričaju s njim.
Tako će lik sam sebe da popiše na predstojećem popisu.
Jao što sam tužan. Orao sam tri hektara radioaktivne njive, sećajući se mog navrmdede kako je prelazio preko Albanije. Život je seta, sivilo, loš ruter. Jako sam tužan. Evo sve žene misle na pare i pseudozlato, a jedna mi je i srce slomila, ona je naravno kučka. Unajmio sam robota da me podseća na stare dane kada je žena mogla da cepa drva i zavija sarmu i porađa se, naravno sinovima u isto vreme. Eno ide radioaktivna oluja. Moram ući u kuću. Sada sam još tužniji jer sam u kući i još više mogu misliti na svoje pretke preko albanije dok pijem frapirani nes sa uranijumom. Život je težak, ali i u isto vreme slađi od saharina, znate da je on slađi od šećera i tako to. Seta, tuga, pretci, ratluk, kiborg verzija konobarice-kosovke devojke koja previja rane i poji kišnicom. Ćaća joj je terorista. Oće bonbon. Čemer se razliva livadom, žvakaća guma se lepi za cipele napaćenih kmetova pod vlašću majke, neke majke iz ratova. Pas laje u pozadini, pokušava da savlada mutirani krompir. Podseća me na pravog psa i rodno selo.
-Gojko verzijo 3502, ajde izađi malo napolje, viš' kako lepo vreme.
-Ne mogu, sećam se mog hipernavrmdede koga sam video samo jednom kao repliku. Život je tužan i setan, mora se o tome pisati na Vukajliji. Iznova i iznova.
Ono što su Englezi u svetu automobilizma( volan na desnoj strani), to su Bugari za govor tela( Mimika)
Da- klimanje glavom levo-desno
Ne- klimanje glavom gore-dole
Dečko pita devojku da li hoće u grad na piće, a ona kaže da mora na selo,
Onda je isti dečko vidi u gradu sa drugaricama i kaže:
"Koja si ti Bugarka, jedno pričaš, drugo radiš"
Statusni simbol svuda u svijetu. Na Balkanu je to automobil, u ostatku svijeta je sport.
Engleska:
- Čarls da li ćemo da igramo golf danas.
- Danas ne mogu. Imam audijenciju sa groficom od Eseksa u 5 sati.
Balkan:
- 'Ajde buraz požuri. Kupio gazda Đoko sinu Golfa 3 za osamnaesti. Eno iskupilo se cijelo selo.
Narodna umotvorina vrlo usko povezana sa nezreloscu i naivnoscu onoga kome se upucuje.
(namerno sam stavio "uglavu" umesto "u glavu" :) )
A: "E idem ja s drustvom u selo pored, da izadjemo, aj daj mi 500-600din, ok?"
B: "Jooooj, znas ti koja je kriza...evo ti, na! I pamet uglavu, nemoj da budem mlad deda il' da me zovu iz policije nocas!"
