Fraza koja se najčešće koristi da prikaže nivo divljenja prema nečijoj gradji tela... (često se može čuti uz "Kakav je k'o da ga je obad izujedao" ili kao u narodu rasprostranjenijoj varijanti "K'o od brda odvaljen" ...
Košarkaska utakmica 4. Srpske lige, "gradski" derbi između Radobuđa Traktorsa i Pržogrnjci Moto-Kultivatorsa. Kraj terena su naravno skauti koji neumorno prate ove praznike sporta i tragaju za novim talentima.
Sk1: Auuu vidi onog malog (čitaj. grgu od 2 metra)... Kakav je, vidi se da je juče iz šume izašao... Kuca s' pola snage... Sk2: Odma zovi Dula znas da smo mu obećali centra... Sk1: Auuu vidi bre kakav je, 1. liga, nzm samo čime li ga 'rane?
Pitanje koje postavljamo baronima po završenoj priči, očigledno iznervirani njenim naučno-fantasti;nim sadržajem. ''Ga'' treba biti što tiše, da bi žrtvi sve zvučalo kao uobičajeno ''Maaajke ti?".
-I tu me profa pita koliko ima sijalica u učionici,ako pogodim daje mi šest. Ja kontam od kolege pre mene da peder ima jednu u šteku u džepu,zato umesto 5 kažem 6.Pita on mene ''Kolega ja ovde vidim samo 5 sijalica,vidimo se u sledećem roku''.Vidim da oće da me zajebe matori smrad, i ja mu tu iskusno vadim sijalicu iz svog džepa koju sam poneo od gajbe!
Glavni izvor "slabijih" osoba kada nisu u mogucnosti da nesto urade.
Ja: (odvrcem saraf, mucim se a on ni makac) Uf!!!! Tata: Daj, ja cu ga odvrnuti... Ja: Ajde da i to vidim! Tata: (sa lakocom ga odvrce) Aha! Ja: A, lako je sad kad sam ga ja izmorio!
Kraj! Nema nazad a tako si bio srećan kad si onomad bio u govnima do guše. Sad ti lagano ulaze u usta i pune ti nozdrve. Izgubljen u svom padu i dok se hvataš za slamku, rečenicu kojom možeš da opišeš najbliže sagovorniku trenutno stanje u kome se nalaziš je: "Došlo do jebem li ga!" Iako na prvi pogled izgleda kao neodređeno predstavljanje stvarnog stanja, svako u Srbiji znaće da si u debelom kurcu.
- Kako je kume? - Ništa nemoj da me pitaš. - Što, je l' došlo do jebem li ga? - Ne moraš ti, ja ću da ga jebem. - Koga bre?! - Sretu, isek'o mi deda Mirkov dud, što nam je bio orijentir za među na njivi. - Ma opusti se kume, bolje onu njegovu oderi. To bre neakano. - Ne, ne... njega! Ona ima da zaboravi a on će da pamti, mamicu mu pokvarenu!
Nekritički pristup ikonografiji. Oberučnjačko hvatanje za sveca, ko za slamku spasa, spasa od vlastitog života. Savle, Pavle, Vasilije, razne Ilije, Đurđije, Đorđadi i Petri, katkad jebivetri, Petke, Roske, Nadežde i Petkane, Silvije i Vesne, Trifuni, Jovani, Kornelije i Isus... Luda imena rekao bi neko. Većina koja celiva, čula je samo za ovo poslednje ime. Ostali su ikonoografljeni po difoltu, jer tako je reko crkveni kanon. Jebemliga čime su oni zadužili homosapijenstvo. Verovatno zato što su veći deo života postili na vodi i slabo su drkali, ili ih je pak neko obesio za jajašca jer nisu propagirali odgovarajuću bajku. Anketa o tom pitanju, "zašto je taj i taj svetac?", prošla bi zajebanje nego anketa o analnom otvoru kod braće Hrvata. Sve u svemu, mnogi bi kurac celivali, samo kad bi kanonizovan bio.
Ja se, u ime Aleksandara Fleminga i njemu sličnih, priupitam ponekad zašto?
