Fora koju je moj deda upotrebljavao svaki put kad bih se vratio sa šišanja. Sastoji se od ispitivanja nekoga o nekoj promeni u njihovom izgledu da biste potom kroz upotrebu ove fraze implicirali da ćete isprazniti debelo crevo po prolepšanom predelu njihovog tela, uobičajeno u okolici glave ili lica.
Deda: Ko te to šiš'o?
Ja: Brica na Korzu.
Deda: U, poserem mu se na posao.
Deda: Ko ti nokte lakir'o?
Mama: Išla sam kod dr...
Deda: U, poserem ti se u usta!
Nazalost,Milan Vujaklija koji i posle velike zaosvastine tj, svog izdavanja "leksikona stranih reci i izraza " naglasavam izraza,se okrece u grobu,zbog ,blago receno,nepredvidjenih korsnika istog.Prototip "nepredvidjenih" je dojucerasnja gej ikona a novopeceni vujaklijofil Jelena Karleusa,glupa masa koja je spremila 4 - 5 "nekomercijalnih" reci,koristeci ih u razmaku izmedju 4 i 17 sekundi,neretko,debelo mesajuci njihova prvobitna,definisana znacenja...
Omiljena božićna fora stanovnika južne Zemljine polulopte. Stave kapicu Deda Mraza na glavu, zauzmu mjesto na plaži, bućnu se par puta u vodu i čekaju da naiđe televizijska ekipa sa sjeverne polulopte. Poslije se hvale da su izašli na vijestima BBC-a na Badnji dan.
žvake u obliku zuba, koje su nam donosili uglavnom baba i deda iz Beograda ili inostranstva. Očjak je očnjak nego mi to klinci nismo umeli da izgovorimo. fora sa tom žvakom je što je imala oblik kao zube vampira pa smo više plašili drugare i drugarice nego što smo ih žvakali.
-Aaaa, ja sam vampir.
-Aa :mali skok:
-Axaxa, uplašio si se.
-E, nisam, samo sam se pravio. šta ti je to?
-Očjak žvake, donela mi baba iz Bosne.
-Joj kako je to supeeer, jel imaš neku za mene?
-E pa nema, baba mi je donela samo 20 treba i batu da dam jednu, neće meni ostati ništa ako ti dam.
Neke šale i pošalice dodju i prodju, postanu dosadne, nezanimljive i ljudi ih se zasite i izbace iz upotrebe. Ali uvek ima mala grupica onih koje će se uvek koristiti samo je potrebno da se dogodi pravo vreme i mesto i naći će se neko ko čuva tradiciju fora koje nikad ne umiru.
Situacija prva: Na sajmu automobila, prilikom predstavljanja novog modela obavezno bude i jedna dobra čkapi, čisto da privuče malo veći broj ljudi. Kada kompanija spomene cenu automobila uvek će se naći jedan koji će reći "A jel i ta mala dolazi u paketu sa autom?".
Situacija druga: Slava, domaćin sklanja višak hrane sa stola i pita goste "Hoće li još ko ovo da jede". I naravno neko se javi "Pa Joško nije ni došao".
Česta fora devojkica, kako da odjebu momka koji želi jednu od njih da smuva a u društvu se nalaze jedno 3 dugarice, gde ako bi momak smuvaja jednu od nji ove ostale bi se međusobno isposvađale zašto je smuvao baš nju.
Stara fora komunističkih rukovodioca kad se posle seminara vraćaju kući da obavezno svrate u kafanu. U kafani se dobro zadrže i umirišu na špricer, crni luk, roštilj i ćumur. Kad dodju kući, sve što im žene kažu je: Opet si bio u kafani! Svi ostali mirisi, ženski uglavnom, ostaju zamaskirani.
Lepuškasta devojka, droljasta po prirodi, ali glupa do neslućenih razmera. Kao rezultat totalitarne intelektualne retardacije, na facijalnoj ekspresiji joj se ocrtava seksipil mamurnog mikroba koji obitava na dupetu nadrogiranog platipusa.
Na prvi pogled pomisliš "trsio bi je", al čim joj priđeš bliže i detektuješ rašrafljenost mozga, boban se povlači u znak protesta, jer majkumu mora da se postave neki standardi i granice.
Evo, npr. ova
Pojava nastala kao posledica insuficijencije muda prilikom izlazaka. Manifestuje se mukotrpnim, višečasovnim smišljanjem raznih debilnih fora koje će kasnije prosipati devojkama, da se na taj način upoznaju sa njima. Jeste da. Jedino što time postignu su aj-pali pogledi.
Uzmi bre lepo pridji, kaži kako se zoveš, pa možda i uradiš nešto! Šta glumiš šizofreničara koju pičku materinu?!
-Izvini curo nešto si mi poznata... Da nije sa televizije?
-(pegla)
Ulaznica za ovaj kult u kome je prosečni koeficijent inteligencije članova bar duplo veći nego kod Mensinih gikova jeste velika tvrda glava i bosanski pasoš. Jer, naravno, svi ostali su preglupi da ukapiraju Neletove i Đurine fore i samim tim ne mogu pristupiti sekti. Možeš da doneseš potvrdu psihijatra na uvid bosketu u kojoj jasno stoji da nisi u depresivnoj fazi niti mentalno ograničen za kapiranje skečeva nadrealista, možeš da mu kažeš da si skonatao foru, čak i da se jače nasmeješ, on ti neće poverovati ako na Đurino ''bjaaaaži'' ne napraviš tri bočna koluta na tepihu, oboriš stočić u afektu napada smeha, zacrveniš se u licu kao prskani paradajz i pustiš litru suza smejavica sve vreme pokušavajući da dođeš do daha. Pa čak i tada, boske će samo odmahnuti rukom i, sa dozom razočaranja, nešto ozbiljnijim glasom reći: ''ne kapirate vi to...''
Običaji unutar kulta su slični kao i za EKV zaluđenike, Jehovine svedoke ili sautparkovsku ekipu - ''samo smo mi dovoljno inteligentni da shvatimo na pravi način tu tajnu pouku, da protumačimo sarkazam utkan između redova, prozremo maštovitost i sve skrivene finese koje ostali ne mogu. Jer drugi su glupi. Bez smisla za humor, bez veštine za dešifrovanje onog pravog. Drugi su idioti.''
- Ima fora u Nadrealistima, ne znam da li si nekad gledao..
- Ih, kako ne..
- E pa kao upadaju Nindža Revizori u autobus i onda..
- Znam, gledao sam to, smešno je, dobra je fora.
- Ma nisi ukapirao, ne kontate vi taj humor ovde.
