Obično preko telefona a danas sve više i "Skype"-a bilo ko od familije urla na slušalicu ili mikrofon kad priča sa rodbinom iz neke dalje zemlje, iako ti 100 puta ponoviš da su veze iste, i da sasvim normalno čuje...
Keva: AALOOOO SEJO, PA KAKO JE TAMO??! Tetka:Čujem te fino...dobro je, lepo nam je, kod nas je lepo vreme... Keva: A JEEESTE EVO I KOD NAS!!! Tetka: Sejo, čujem te dobro, kako ste mi vi? Keva: AA EVO I MI NISMO LOŠE, MARKO IDE U ŠKOLU I TAKO!!! Ja: Aman kevo, čuje te , nema veze što je u Kanadi!!!!!!!!! -.-
Neočekivani uspeh u nečemu. Situacija u kojoj niko, ali baš niko, pa ni sam čovek koji se u toj situaciji nalazi, ne očekuje uspeh.
Povratak iz mrtvih u fudbalu: Tim gubi 3-0 u 80 minutu, na kraju dobija 3-4.
Studentski povratak iz mrtvih: Studentu fali 1 ispit za uslov, oktobar 2 je, ostali su samo teški ispiti, pao je 2 od 3 koja je prijavio, do trećeg ostalo još 3 dana, pročita šta stigne, izađe na ispit i položi ga.
Pandan nekadašnjim ratnim saborcima koji su se zajedno držali i pomagali se međusobno u teškim situacijama zadatim ratom. Saborci iz Guče su ekipa koju si upoznao na saboru trubača, pošto su te mortus pijanog i unezverenog pronašli kako ležiš u budžaku iza šatora gde si otišao da pustiš pevcu krv posle Bog zna koliko unešenog piva (i rakije) u sebe. Saborac te je pronašao jer je i on krenuo u isti budžak da pusti zmiji suzu ali je bio manje odvaljen i pribran da pozove ostatak svoje ekipe da te odnese do svog kamp šatora i pruži prvu pomoć u vidu 'ladne vode i surutke koju su radi preventive poneli sa sobom.
(nekoliko dana po okončanju sabora, saborci, inače Ivanjičani, dolaze na poziv novostečenog prijatelja u grad u kojem živi)
- Ćale, da te upoznam sa svojim drugarima, to su moji Saborci iz Guče, oni su me primili u svoj šator kada sam izgubio ključ od auta. - Zdravo momci, zdravo sokolovi! Ja sam Nešin tata, Dragan, drago mi je. Baš mi je pričao o vama. Jebi ga, može svakome da se desi da izgubi ključ, mnoge i pokradu, šta znaš kud ko ide, puno je tamo pijanih, a tek lopuža što ima... - Ma znamo čika Dragane, zato smo i pomogli Nenadu, gde da spava na zemlji, ukočio bi se... - Ma jasna stvar sine. Vidi se da ste dobri momci. Svaka čast. 'saće čika Dragan da donese domaću što je pek'o, a vi se smestite. Nego, ja sam svog kuma Dragutina upoznao baš u Guči, pre dvajes i kusur godina, tačnije '88 godine. Sećam se, tada prva truba beše Boban Marković, skoro je objavio onu pesmu Šljivovica, čovek je majstor. Bila fešta, što bi vi mladi rekli - ludnica. U međuvremenu, odem ja tu do jednog grma da izvršim nuždu kad ono neko leži. Daj da pomognem čoveku, reko', zgaziće ga neko. I cic po mic, tako se upoznasmo kum Dragutin i ja. Ostalo je istorija... Raspričah se ja, sedite deco u salon, stiže domaća za minut.
Visokoprofilne promoterke. Oni uveličavaju nebitne događaje svojim prisustvom.
Sintagma koja se poslednjih godina može čuti prilikom pominjanja svih manifestacija čija je opravdanost organizovanja diskutabilna i gde se grupa glumaca super-popularnog filma koristi kao mamac za povećanje posete. Nema veće proslave niti godišnjice nekog objekta kulturnog i nekulturnog karaktera u srpskim gradovima koje svojim učešćem nisu na viši nivo digli upravo članovi filmske ekipe ovog kinematografskog popušaja.
Pritom ekipu glumaca nikada ne predvode oni na koje narod prvo pomisli i koje bi neko možda i imao razlog da vidi, poput dva glavna lika filma što su uvek sprečeni usled tabloidalne prezauzetosti. Isto važi i za one dve vrh ribe zbog kojih bi vredelo doći i na svečano otvaranje renovirane bravarske radnje. Jebote, čak je i Viktoru Saviću trulo da bude deo ove promoterske družine.
Ne, glumci iz filma Montevideo su neki nebitni članovi filmskog fudbalskog tima, poput dobroćudnog debelog golmana, levog beka nezapamtljivog lica i trećeg štopera koji je imao manji honorar od statiste. Na njihovom čelu je po pravilu onaj retardirani klinac-narator, bolno tužnog glasa, kojeg kada vidiš na platnu kažeš "jaaaaoooo, jadničak", a nakon što primetiš da su mu uživo obe noge čitave poželiš da obuješ stare martinke i da ga vratiš u ulogu.
- Dragi, hoćeš sa mnom u tržni centar "Stadion" večeras? - Neću. - Ali biće baš živo, raznorazni sjajni iventi su najavljeni. Evo čitam da je večeras živi nastup u sklopu promocije novog spota Dare Karleuše "Moj dečko je zadnji vezni", a da će svojim prisustvom da to uveličaju i glumci iz filma Montevideo. Čak će na kraju na krovu tržnog centra moći sa njima da se pola sata igr... - Ajde, sjaši.
Divan sunčan dan, nigde oblačića. Opušteno šetate ulicom daleko od zgrada i drveća. Od jednom vas kapljica pogodi u nos/čelo. Geldate ka nebu ali tamo i dalje ni jednog jedinog oblačića. Psujete u sebi: "Mora da je iz aviona mamu im j***m, napili se džviskija i šampanjca pa samo pišaju.
Telo koje ima neverovatno veliku početnu brzinu, gotovo identičnu kao i prosečnu. Kako je krenulo tako se i zaustavlja. Putanja mu je u većini slučajeva pravolinijska pa moralo i glavom kroz zid da bije. Ko te pita kad muka natera.
- Reci mi molim te kako izlaziš na kraj s jebačima posle seksa? Je l se mazite i šapućete na jastuku u noćima tihim? - Ne, pa nismo u pubertetu, zreli smo ljudi. Odradimo posao i raziđemo se. - Ja sanjam o tome, ovi moji se sve nešto razvlače, zaspe, istežu se, dođe mi da zaplačem... - Odma posle seksa im reci kako ti biološki sat otkucava i kako razmišljaš o udaji, da vidiš kako izleću iz kreveta ko iz praćke. - Ko opareni a? - Videćeš.
Pokušava na sve moguće načine da se izvuče iz usrane situacije potpuno svestan da je sam sebe u nju uvalio. Pokušaš da nešto izmuvaš, izgubiš oslonac i sedneš u govna. Jebiga, kad već sereš okolo uhvati se barem rukama za njušku na opancima da ne izgubiš ravnotežu.
- Otkud ti kod nas, zar nisi u onoj drugoj stranci? - Ma jok, ja njih nikad nisam cenio… - Kako kad si bio u glavnom odboru? - E, ajmo negde na pivo da ti nešto objasnim, ja častim…
