Slika koja ce obradovati svako dete. Vidite nasmejanu majku kako vam mase sa nekoliko crvenih novcanica pred ocima. Odmah vam na pamet pada odlazak u centar grada, kupovina odece, obuce, igracaka ako ste mali, video igara ako se gejmer. Cak se ponadate da cete svratiti do McDonalds-a na sladoled. I taman kada zamislite sebe kako se zadovoljni vozite kolima kuci, sledi razocarenje. Crvene novcanice nisu namenjene vama, nikada nisu ni bile. Saznajete da treba ici do poste i platiti racune, ili odneti novac ujka Peri, jer se cale ponovo zaduzio proslog meseca da bi platio auspuh na Zastavi, koji je deseti put puko na istom mestu.
Dolazim kuci. Ceka me keva sa 1000 dinara.
Ja: "Oooo Mama, cemu ti izlivi velikodusnosti?"
Smeskam se i krecem da uzmem novac. Keva brzo pomera ruku van mog domasaja.
"Ne zanosi se bre! Tebi cu da dajem pare. Idi do prodavnice i uzmi kilo secera, dve pakle Klasika za mene, 2 piva i Drinu za oca."
Mrzovoljan uzimam novac, navlacim patike i izlazim iz kuce. Jedina uteha mi je sto mozda od kusura skrpim kintu da uzmem i sebi jednu paklu. U tom trenutku zacujem kevu sa prozora.
Kada vidite nekoga da se blago i oprezno polako izdize sa stolice na levu ili na desnu stranu i meskolji se dok gleda okolo takav covek vas obicno natera da krenete ka ulaznim vratima.Blago izdizanje sa solice je neka vrsta upozorenja i moze ga zapaziti samo iskusni konzumer jela od pasulja.
Veoma zajebana stvar ukoliko ste glupi za matematiku,jer je kao što se zna,ćale učio odredjenu oblast na potpuno drugi način,a i lak je sa živcima,tako da se mora učiti po njegovom iako neki nastavnici prihvataju zadatke radjene samo na njihov način
-(dete greši)pu pička mu strinina,kod svih šest i šest dvanaest,samo kod tebe trinest! -ali tata druga deca koriste digitron… -Kur*c digitron,ja sam u tvojim godinama sa pasuljem računao,i šta mi fali? -živci, tata,živci… -šta je sad koj moj ovo,pa majku mu,ti pišeš u linijama,pa da li si ti dete normalno? -ali nije bilo u kockicama,samo u lini… -kaže se u kvadratićima konju jedan,ajde piši… -u koji red? -(pokazuje liniju koja razdvaja dva reda)tu! -(ne razume)kako na liniju,u koji red? -(ponovo na liniju)tu! -(ne kapira i počinje da piše u onaj gornji) -pa ne tu retarde jedan,el sam pokazao u donji red…ajde daj mi olovku,(vidi nezarezanu),pa šta je sad ovo,daj mi zarezač -nemam… -ma idi u tri lepe,uči sam,ja ne mogu više,dovde si mi se popeo!(pokazuje na kur*c)
Vrhunac izgubljenosti, ili usamljenosti, šta ko voli. Moj otac je uvek govorio: ''Sine (da uvek me zove Sine), ako vidiš čoveka da priča sam sa sobom, ili je lud, ili pravi kuću''.
Istinit događaj. 1993-a godina, moja porodica pravi kuću, a hiperinflacija. Tetka, teča i majka sede na spratu na nedovršenoj terasi, puše i ćute. Kao kroz maglu im se po ušima provlači nečiji šapat. Moj otac sedi sam u prizemlju, sabira se i presabira i raspravlja sam sa sobom: ''Nemam... pozajmio i od njega... treba mi još toliko... nemama, a treba...'' Kuća je, naravno, napravljena, dugovi su vraćeni, ali nema te sile koja može da vrati mom ocu godine života koje je izgubio 90-ih od silnog nerviranja.
Nekako je priroda odredila da posle izvesnog vremena odlučiš da dokažeš ćaletu ko otvara kapiju, a ko vozi traktor, što bi naš narod rekao. Vredno se trudiš, od malih nogu gledaš i misliš kako je tvoj tata najjači, umeš da se pobiješ u vrtiću ako neko tvrdi suprotno, tj. da je njegov tata jači od tvog. Vid' kurca. Nema niko jači od tvog tate. Video si da tata cepa drva kad odeš kod babe na selo... i to one najveće panjeve, ne one male kurčiće što ih i baba prekrati iz jednog zamaha, već one velike, čvornovate. Sad si i ti veliki. 'Ajd na megdan, vuče olinjali, ako te još stari mišići, a i muda služe, pomislio bi, nadahnut uskočkim ciklusom narodnih pesama. Ovom rečenicom će ćale pokušati da ti dokaže kako nije sve u tvojoj mladoj, bivoljoj snazi, već ima nešto i u godinama iskustva, ili što bi on rekao, mač se kuje iz više puta, ali ja smatram da se on samo vadi i da se usr'o, da izvinu ova deca što slušaju.
-Starče Vujadine, 'oćemo li se poćerati u rakiji ovoj? -Mali, ne kenjaj puno... dok sam ja tukao rakiju ti si bio negde na putu između mojih muda i lavaboa... daj flašu... da te ošurim dok sam još raspoložen, a posle ću te išutiram jer se kurobecaš... -Kreni prvi, kurče labavi... u mojoj familiji nikad nismo prvi na izdajnika udarili... -E, jeb'o te onaj deda koji te nauči tim pesmama... a samo da znaš da sam i ja iz te familije, ako me još uvek računate... -Deda kaže da nisi, isključio te iz testamenta... stan i kuća u selu ostaju meni... prc! -E, bila je ona moja majka u pravu... kud ne ostade u logoru, jeb'o ga konj... -Ne vadi se, nego se pri'vati flaše, ako si još uvek kadar sa mnom megdan deliti... ...nekoliko sati kasnije... -Sun'de, sa'će te sobalim k'o mlad vepar grm... -Vid' kak'a je... k'o grom! Ćale? 'De nestade, koju pičku materinu? Mama, si videla negde ćaleta? -Ode po pištolj... kaže piješ k'o njegov otac, pa 'oće da saseče problem u korenu... -Maliii!!! Ooo, maliii... sa'ću ti jebem nanu naninu... ne moš ti sa mnom da se zajebavaš tako, jeb'o li te ćaća... dva'es' komada satresmo, a on ni da trepne!
Rečenica od koje sam skakao od sreće kad sam bio klinac, a i sad kad sam veliki magarac.
1989.
-E sine imaš film sa Džeki Čenom na prvom, 'ajde da gledamo zajedno.. -Jeeeeej. Može!
2010.
-E, imaš film sa Džeki Čenom na prvom. Tvoja majka nije kući, pa 'ajde onda ako ni ova tvoja nije da dođem sa nekim pivom da gledamo.. -Tooooooo! Može!
Komšinica koja vodi evidenciju ko je gde otišao, kad je došao, sa kim i koliko dugo ostao, ko dolazi u zgradu i kod koga ide, ko se kad vraća iz grada i sa kim.
Svoja saznanja izveštava zaduženom torokalu oficiru iz te zgrade, koja se razmatraju i polemišu na dnevnim sednicama kafenisanja.
Ohrabrujuća izjava bledunjavih djevojaka sa kompleksom tamne kože, kada prvog dana na moru počnu da se podmazuju suncokretovim uljem u bočici sa egzotičnim imenom na naljepnici.
Prvi dan na plaži, upekla Zvijezda, demo verzija pakla. Ona se već nauljila ko friteza, raskerečila se po peškiru i grabi zrake ko da će da ih nosi na berzu posle. - Ej, 3 sata je, sad najgore peče, ajmo na limunadu negdje. - Neću ja, hoću da se sunčam. Poznaje li mi se boja već? - Četiri sata si na plaži, kakva bre boja... Nego pretjerala si sa tim uljem, stvaraš efekat staklene bašte na plaži. I još ima da te ožeže sunce. - Ne brini, neće mene, ja imam pigment, boja mi se odmah primi. - Imaš pigment?! Blijeda si ko grof Drakula, svi zveraju u tebe u radijusu od 15 metara. Ko da sam pokemona doveo na plažu. I pigment nemaš, ako misliš na melanin. Možda onaj zeleni, probaj da vršiš fotosintezu. Odoh sad, na PIVO, doći ću večeras sa paketom jogurta.
U suštini, boli vas dupe da l' će da im bude sa srećom i šta će da im bude sa srećom, samo vam je stalo da što pre izručite domaću klekovaču, a onda i drugu, i treću...
