Slika koja ce obradovati svako dete. Vidite nasmejanu majku kako vam mase sa nekoliko crvenih novcanica pred ocima. Odmah vam na pamet pada odlazak u centar grada, kupovina odece, obuce, igracaka ako ste mali, video igara ako se gejmer. Cak se ponadate da cete svratiti do McDonalds-a na sladoled. I taman kada zamislite sebe kako se zadovoljni vozite kolima kuci, sledi razocarenje. Crvene novcanice nisu namenjene vama, nikada nisu ni bile. Saznajete da treba ici do poste i platiti racune, ili odneti novac ujka Peri, jer se cale ponovo zaduzio proslog meseca da bi platio auspuh na Zastavi, koji je deseti put puko na istom mestu.
Dolazim kuci. Ceka me keva sa 1000 dinara.
Ja: "Oooo Mama, cemu ti izlivi velikodusnosti?"
Smeskam se i krecem da uzmem novac. Keva brzo pomera ruku van mog domasaja.
"Ne zanosi se bre! Tebi cu da dajem pare. Idi do prodavnice i uzmi kilo secera, dve pakle Klasika za mene, 2 piva i Drinu za oca."
Mrzovoljan uzimam novac, navlacim patike i izlazim iz kuce. Jedina uteha mi je sto mozda od kusura skrpim kintu da uzmem i sebi jednu paklu. U tom trenutku zacujem kevu sa prozora.
"I nemoj da nisi vratio kusur!"
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.