Imperativ teranja nepoželjne osobe na neko drugo mesto, ali na znatno uviđavniji i vispreniji način od tutanj, briši, ili gubi se, a opet dovoljno autoritativan, uz čak znatno veću predviđenu distancu udaljavanja.
- Baba, ovo je moj pesak i bezi sa svojom luznom unukom negde dlugde!
- Šta veliš to, dete?
- Jekla sam emiglilaj, baba!
Teg kojim smo kao klinci vežbali bicepse i zamišljali da smo Rambo.
A onda ga pojeli u slas'.
pojam koji definiše vrjeme kad smo su teksovi pjesama imali smisla, pjevačice poštene, pjevači ofarbani il sa perikom. kad smo visili po zidu pored zgrade, a ne na računaru.
... kad smo se dopisivali ceduljama ispod klupe, kad se prepisivalo šapućući.
.... kad se izjavljivala ljubav na komadu zida klupe ili sl..
.... kad smo bili mali(neki od nas) i nismo shvatali šta je rat i bomba, pa se nismo toliko brinuli...
pojam džeparac je bio sci-fi
a onda je došao internet, mobitel, promiskuitetne trebe, pjevači koji pjevaju besmislenim srpskoseljačkim,
onda je došao mir i živimo gore nego u ratu, bar smo tad bili složni oko nečega...
dođe mi da oje*em sve i odem u norvešku...
i ostvari se ona stara kletva: Dabogda se sam o sebi zabavio...
Prvo smo naučili da crtamo. Zatim smo naučili da čitamo. Na kraju smo naučili i da pišemo. Ako smo sve uradili kako treba, logično je da moramo da crtamo onima koji ne znaju da čitaju a obavezno pišu škrabotine!
Kažu, primer nije neophodan. Za slučaj da jeste:
Jedino da nacrtam... Pa opet u krug!
Iliti kolektivno (ne)znanje.
Svi znaju sve, a niko ne zna ništa.
Zajedno smo jači, sve dok nas ne provale.
Od viška (znanja) ne boli glava. Da li to znači da mi umiremo od bolova?
Situacija koja nam, kad smo dobro raspoloženi, naglo menja raspoloženje i uništava nam dan za koji smo mislili da će proći baš onako kako smo ga isplanirali.
Na fudbalu...
Neko šutira loptu i ona ostaje zakačena na krovu neke kuće, škole, preskače visoku ogradu... Naravno, lopta ne može da se dohvati, druge lopte nema, igranje ne može da se nastavi i... Jebote, koji danosjeb!
Čas hemije...
Ubeđen si u to da te profesor neće pitati, jer imaš dve ocene(većina ima jednu)... Međutim, on se, ko za kurac, okomio na tebe... Ti ne znaš, dobijaš 1 i... Jebote, koji danosjeb!
Žvake u obliku cigareta kojima mnoge generacije Srba mogu zahvaliti na karijesu. Ukus im se osećao samo par minuta, a onda su se pretvarale u gumu koja se posle par sati bukvalno raspadala u ustima. Zato smo ih konzumirali u neverovatnom broju, a šećer je odrađivao svoje.
To je ono što smetlari pokupe lopatama u parkovima i drugim javnim površinama, a "pisali" su ih oni koji i ne pišu ničim drugim doli guzicom.
Još jedna igra koja je bila popularna kada smo bili mali.Oponašali smo majku kako kuva ručak i pravili smo sarme od lišća i blata.Najbolji deo igre je bio kada smo pokušavali da ih stvarno pojedemo da se imaginarna mama ne bi ljutila.
Brzina kretanja pešaka obrnuto je proporcionalna širini trotoara koju taj pešak zauzima svojim telom i dodatnom opremom (torbe, koferi, dečja kolica...)
Poznat i kao Babin zakon
