Ironičan odgovor kada vidimo nekoga ko sunca nije video ove godine.
'' Gle' onog tamo! ''
'' Onog? Onaj je bled k'o sir, čo'eče! ''
'' Ma, crn je k'o Šveđanin! ''
„ко бадњак у кућу“
Izazvati nekome želju za emigracijom, najčešće onom kome je za ličnu nesposobnost kriva država.
Ovaj izraz ima neke vrlo, vrlo daleke veze sa ubistvom Zorana Đinđića.
- Nema posla za mene mladog četrdesetogodišnjeg i perspektivnog apsolventa prava, na Zapadu bih bio direktor Ševrona a ovde idem po omladinskim zadrugama i nude mi fizikalisanje, ej, jebote, ja sam intelektualac, to neka rade te crnogorčine što su se ispovezivale i došle sa brda da mi prljaju grad, mamu im jebem, idem ulicom i naiđem na papirić, PAPIRIĆ JEBOTE, znaš kad bi to moglo u Londonu ili tako negde, ZBOGOM SRBIJO, KO IZAĐE POSLEDNjI NEK UGASI SVETLO!
- Ko ti je ubio Zorana, dechko?
Zapravo ljudi, no iz perpektive nekoga ko se nalazi na uzvišenom položaju.
Bilo figurativno, bilo bukvalno višem.
Par tezgi sa kojekakvim kineskim plastičnim govnima. Obavezno pištolji, kalašnjikovi i pumparice, čisto da deca imaju s čim da gađaju one čike pod šatrom. Ko nema muda da ''najseksipilniju klinku'' pogodi dugom devetkom, nek ide kući, marš sa vašara.
Par Cigana sa raštimovanim ringišpilima sa sedištima sa kojih su ručke otpale još na prošlom vašaru u Takovu, pa malo-malo pa neko odleti u Jodžov kukuruz ili se zakači za granu od kruške. Tu je i tranbolina koja radi po pravilu: koliko visoko skočiš, toliko duboko ćeš se zabiti u zemlju, pa te jedva Lazo Drljo čekrkom izvlači iz zemlje.
Jedna diskoteka i jedna šatra na metar jedna od druge, tako da se muzika non stop meša pa se ništa ne razume. Tu počinje rat gde jedni drugima vade osigurače. Po mogućstvu da budu blizu neke livade jer nije baš pametno da se dugo trči do VC-a , obično zbog jedne budale tako većina dođe kući sa žutim flekama svuda po sebi.
Parking na fudbalskom terenu jer on je jedini ravan kako treba. Kad otključavate svoj auto i dodirujete bravu – radite to s papirnim maramicama, naš narod mnogo voli da zapišava automobile. Kad smo kod pišanja, tu negde treba da bude i neki most, jer poznata je srpska atrakcija šoranje sa mosta. Takođe negde sto metara nizvodno, bar dvojica s motkama da hvataju ove što popadaju odozgo.
Par takmičarskih disciplina da sve bude zanimljivije. Tuča ekipa iz dva sela (pobeđuje ekipa koja se prva dokopa tarabe sa što bodljikavijim letvama), razbijanje flaša (o glavu, o ivičnjak, a ko ne može da prebaci crkveni toranj – marš kući), cenkanje sa Ciganima (Ma evo ti, nosi džabe, ne mogu više da te slušam), pronalaženje snajki koje nisu rod i šetnja s njima do salaša/ambara.
Jedna česma ili fontana tu negde blizu za tuširanje, i pekara da ujutru kad se sve lepo završi odemo na vruć burek pa lagano kući. Zora se obavezno čeka, jer po mraku retko ko može da nađe kuću.
upućuje se osobi koja je van tokova, odnosno onome ko nema potrebnih znanja o predmetu razgovora.
- ortak A: "jesi čuo da su Motorhed izbacili novi album?"
- ortak B: "Motorhed? to je neki bend?"
- ortak A: "braate, pa gde ti živiš?"
Suprotno od seruckati. Obilno srati u prenesenom značenju. Kada neko sere ko foka.
Citat iz "Ko to tamo peva" posebno popularan među profesorima na ispitima.
Kolega, žao nam je, to zaista nije dovoljno, da se tako duhovito izrazim, dalje nećete proći!
Životno osiguranje je novac, koji dobije onaj ko preživi smrtni slučaj!
Pitanje koje postavljamo nekome ko se previše raspituje o našem privatnom životu.
-E što sam sinoć bio sa jednom malom, ne bi verov'o...
-Ne seri? Gde ste se našli? Jesi jeb'o to? A šta ćeš sa onom tvojom, u vezi ste već dve godine?
-E ajde iskuliraj malo, šta si bre ti, moj biograf?
Lepa vremena, igraš se na ulici sa drugarima znaš da se imaš kome vratiti. Znaš da te keva čeka sa toplim jelom kući a da ćale crnči ko konj ali boli te kurac, tvoj život se svodi na to da izađeš i igraš basket ili fudbal sa drugarima, trčiš po ulici, vratiš se kući naždereš se ko stoka i opet izađeš napolje. Država ko država pokušava da te skloni sa ulice, neće klošare. Bolje da utrošiš svoju energiju trenirajući nešto nego da visiš po ulici i ispražnjavaš se tučama i konzumiranjem alkohola.
Na preporuku komšije policajca upisuješ basket. K'o da si u vojsci a ne na treningu. Ubrzo ti se to čini isplativo, dobar si, traže te veliki klubovi tvoje države ali radi majke i ljubavi tvog malog mesta ostaješ u jebenoj zabiti kojoj živiš. Svi te poznaju, legenda si grada. I stari i mladi ti se klanjaju, pozdravljaju te na ulici ko druga Tita, ti si im božanstvo. Igraš sezonu dve za lokalni klub, ostvarujete velike uspehe za tu regiju u kojoj se nalaziš. Imaš problema sa povredom/ženiš se/ dobijaš posao, za basket više nema vremena, tu i tamo opičiš jednu dvije tekme kao zamjena ali nisi više standardan.
Država se raspada, zovu te u rat, tvoja se firma gasi. Opšte rasulo. Nekako ladeći jaja, sa više sreće nego pameti preživljavaš rat, vraćaš se u svoju jebenu zabit koja je srušena. Od nacionalizma ti puca kurac da se izjašnjavaš kao Srbin a nostalgija te obuzima. Nemaš posla već dug period, sve više i više sanjaš od staroj državi, starom sistemu, starim drugovima koje više nema.
Dobijaš neki poslić od bivšeg kolege sa basketa, plata minimalac ali ko je jebe. Dovoljno da poplaćaš račune i kupiš sebi pivo. Nema dalje, nostalgija postaje deo tebe. Svaki dan posle posla nasadiš se na terasu, odvališ stari jugoslovenski rok i piješ pivo. Prop'o si, nisi ni senka starog sebe, to ti i svi govore, traže da se izjasniš ko si i šta si, ali ne preteruju jer znaju da si nekad bio legenda, ipak dolazi i taj trenutak kad razni kreteni proglašavaju sve ne-Srbima koji nisu uz njih.
Gledaš kako se raspada tvoje nekad omiljeno mesto sad jebeni grad bez ljudi, gledaš popisivača u oči i kažeš mu: „Boli me kurac ja sam Jugosloven“.
