Mnogo zajeban pripadnik romske populacije, nešto poput lucifera, neviđeno zlo, strah i trepet, tašta, čovjek je zlo i naopako.
- E vidi ono cigojnera što se kofrči tamo, šta glumi koji kurac?!!? Odoh mu opaliti dva tri aplauza, pička mu materina ciganjska!!! - Ček bre!!! Stani?!?! Jel' ti znaš ko je to budalo jedna?!!? - Ciganjsko smeće, eto ko!! - De smiri se plajvazu!!! To ti je onaj Sandokan, mnogo zajeban lik!!! Kad je imao 2 godine dobio 15 godina zbog silovanja maloljetnica!!! Ma kad se on rodio, bilo sunčano vrijeme a nije padala kiša!!!
Ono kad ti se guzovi otmu kontroli pa skontaš da je u tvojim pantalonama sve manje mesta za njih. Osim u kupatilu u ogledalu, đoka ti ne ulazi u kadar. U zgradi u kojoj stanuješ ima previše stepenika za tvoj ukus a vezivanje pertli proklinješ kao Cunetov janičar sudbu. Osmehom kriješ zadihanost ali je ipak odaje šištanje kroz neprirodno raširene nozdrve. Kaiš koristiš kako gornje otkopčano dugme na pantalonama ne bi štrčalo. Što je najgore, prijatelji i rodbina ti uvek skreću pažnju na tvoje stanje kroz reči koje zvuče pozitivno pa se i sam nadaš da još nije to tako strašno, da ipak imaš krupne kosti i da je još sve u granicama koje možeš kontrolisati.
Dijetu odlažeš do svakog prvog u mesecu jer ništa se i ne započinje sredinom. Dan pre nego što ćeš je započeti koristiš da se dobro najedeš kako bi se oprostio od sve te ukusne hrane. Dijetu započinješ lajt jogurtom uz burek, limitiranjem koka-kole na samo pola litre na dan i preskakanjem večere koju ćeš ipak nadoknaditi noćnom posetom frižideru posle koje neminovno dolazi do odluke da od sutra definitivno počinješ sa novim režimom ishrane.
- Jesi li ti to malo nabacio šlauf? - A jesam jebi ga. - Ma boli te patka, ti si ljudina. A i čovek bez sto kila nije čovek. - Ja imam 120. - Ae ne seri, ne izgledaš tako, ne bih ti dao više od 100, keve mi.
- Sine jesi li mi se to malo popravio? - Jesam kevo. - Ako sine, samo ti lepo jedi, zdravlje na usta ulazi.
Iskompleksirani ljudi na polju ''nikad u životu ništa postigao/uradio/probao nisam'', su oni koji ga najčešće upotrebljavaju, pa čak i tako započinju razgovore. Čuje se počesto od babki koje šetaju po pola noći, samo da bi uspjele da se pozabave, i pozabave druge ovim izrazom. Znaju biti izgovorene i u kući , od strane krvnih srodnika. U školi i na poslu se čuju od nadređenih najčešće. Vrlo je rijetko da neko nižeg ranga započne priču istim izrazom. (Pojam rang ovdje obuhvata svaki mogući osim intelektualni rang)
Vrlo bitno za dati izraz je da iritira lica kojima je upućen iz različitih razloga.
Sin puši duvan u svojoj sobi/terasi/dnevnoj sobi Otac: A kad te vidim s tom cigarom, a duša me zaboli... Sin: Pa ti ne gledaj...
--------------
Sjedi grupa mladih ljudi na trotoaru/stepenicama, i nailazi baba. Baba: A kad vas vidim da tako sjedite na trotoaru
Još primjera za babu - a kad te vidim tako golog stomaka - a kad te vidim tako rošava lica - a kad te vidim tako žgoljava
---------------
Nakon 30 sati mukotrpnog rada uzimate pauzu. Upravo u tom trenutku nailazi vaš šef. Šef : A kad te vidim tako kako ništa ne radiš. Zašto li te plaćam?
To je ona situacija kad shvatiš da su tvoja znanja iz topografije krhka, i da je došlo novo vreme, tj. da se vratilo staro.
Baba: Ajde sine da mi odeš do krojačice, dogovorile smo se da mi zameni dugmad na kostimu, dobar kostim ali mi pootpadala dugmad... Borko: Važi, baba, gde ti je krojačica, baš sad idem u igraonicu? Baba: U Kneginje Zorke, tamo na raskrsnici sa... Borko: Koja ti je to ulica, baba, gde je to? Baba: Pa ona, sine, što ide od Bulevara Kralja Aleksandra... Borko: Koji je to bulevar? Baba: Pa onaj gde je Skupština, sa konjima, sine, šta je tebi, jesi opet pio ona tvoja pića u konzervama? Borko: A... Bulevar revolucije... dobro, i gde dalje? Baba: Pa ideš desno kod Metropola, do Makenzijeve... Borko: Kakva Makenzijeva? Baba: Ma to je ona što ide od Slavije na gore, prema Čuburi... Borko: Aha... Maršala Tolbuhina... a ova tvoja je Ivana Milutinovića, sad shvatam! Baba: Ne znam ja ko ti je taj Milutinović... Borko: Ne znam ni ja, baba, ko je ta tvoja kneginja... ja sam naučio ovako, nemoj sad da mi izmišljaš neka nova imena! Baba: I ja kad sam učila, Borko, to je bila kneginja... pa je tvoj otac sa njegovima to menjao, pa se evo vratilo! Borko (ljubi babu i uzima kesu sa kostimom): Baba, dožive ti da se svet vrati na tvoje! Ako, baba, ako... Baba: Pazi, sine, da ti ne poispada dugmad, nemoj da tumbaš tu kesu...
