Pesma koja se pušta poslednja u klubovima pred zatvaranje.
Obično je to najgora pesma koju imaju ili je isprekidana toliko da i najpijaniji i najuporniji igrači ne mogu igrati uz nju.
Ukoliko je isprekidana u njoj su razliciti zanrovi kako bi se pogodio baš onaj koji ne podnosite...
Mesaj, mesaj, mala, svaku noc... Just gonna stand there, and watch me burn, but... Selo moje, lepse od Pariza, lepo izd... Cuti dok te karam, kazem cuti dok te karam...
To je staza na kraju sveta.Obicno duga od 15 pa do 25 kilometara i to kroz sumu.A obavezno u toj sumi zive vukovi medvedi i poneki zmaj koji bljuje vatru.Pored svega ovog ranac mu je bio tezak minimum 10 kg zanemarivsi drva koje nosi kuci.Tokom celog puta hladnije je nego u Sibiru.
Ja:Au umorio sam se otpala mi ledja dok sam dosao kuci.
Cale:Eh,ja sam svaki dan tako 12 kilometara u jednom smeru i 12 u drugom smeru kroz selo.Nije to nista.
Nadimak koji nas je fascinirao kad smo bili deca. Inspirisan predratnim hajdukom Jovom Stanisavljevićem Čarugom. "Operisao" je između dva rata po Slavoniji, pod parolom borbe protiv kapitalizma, koja se ogledala u tome da se otme od bogatih i sve zadrži za sebe. Može se povući paralela sa nekim današnjim ministrima i tajkunima, koji otimaju sa istim žarom u očima, kao i Čaruga, samo od sirotinje. Jovo je imao milosti prema sirotinji, i sam je rano ostao siroče bez majke. Ova nova hajdučija milosti nema.
Svaki letnji raspust smo provodili na napuštenom salašu, pored sela. Igrali smo se Kola Gorskih Tića i čuvenog Čaruge. Počinjalo je izborom Čaruge (vođe hajdučije) za ove letnje ferije, jer se lanjski zamomčio i neće (pička) da se igra s nama. Čaruga si mogao biti samo ako si najjači, među drugarima. Išlo se pesnicama, pa kom opanci kom obojci. Nakon "izbora" kad masnice splasnu, polagala se Hajdučka zakletva na vernost Čarugi i Kolu gorskih Tića. Zatim se kretalo u akciju. "Žrtve" prepada ove hajdučke bratije je bio bostan, voće, u jednom navratu i jedno nesrećno jare, koje smo s teškom mukom zaklali i odrali, a kad je došlo vreme da se ispeče uvatio se mrak, pa smo gozbu morali odgoditi za sutra. Do sutra se jare usmrdilo, pa nismo omastili brke.
Kako se bližio kraj letnjih ferija, tako su se i Gorski Tići razilazili, do sledećih ferija.
Danas u mom rodnom selu nema dece kao nekada, ali i sad kad sa svojim podmlatkom odem na selo, da obiđem groblje i rodnu kuću, čujem seoske abrove o nekom novom Kolu Gorskih Tića, o novom Čarugi i njihovim poduhvatima. Obuzme me milina, kad vidim i svog sina kako trči za klinčadijom, da i on bude u Kolu Gorskih Tića. Ako, nek se kali i ja sam, ima nade dok je Tića i Čaruge!
Opis izuzetno bangave osobe, možda i ne toliko neiteligentne, samo nesposobne da se brine o sebi. Kao da ga je majka priroda izjebala za instinkt za preživljavanje.
-Matori, otišli mi moji u selo na nedelju dana, imam celu gajbu za sebe! Nego reci mi, ako bi kupio danas 3 cela 'leba, jel' bi mi trajali dok se ne vrate matorci?
-Gde su tebe samog ostavili, kukala im majka...
Podsmešljiv izraz, za upražnjvanje bračnih dužnosti, za supružnike sa dugačkim stažom.
Neša:"Batice, je l' se vidimo za vikend, bar na pola čuke, da podelimo dva piva?"
Peđa:"Brate, ne mogu, ovog vikenda mi deca idu kod babe i dede na selo..."
Neša:"Aaa brate, znači biće valjuškanja!"
Napomena:
U obzir dolaze i Zvezdini i Partizanovi i Vošini i fudbaleri Žitišta Donjeg, kao i zimske i letnje i visinske pripreme.
O čemu je reč:
Totalno nenadjebivi mozak srpskog sportskog novinara je izmislio i ovakav način razveseljavanja široke čitalačke publike, a sve u cilju da između sezona pored raznih baba Vanga transfera, ponude znatiželjnoj javnosti i nešto drugo.
Naime, odaberu neku budalu, koja "diže atmosferu" u svlačionici da svaki dan davi sa treće strane o veoma zanimljivim pripremama u Antaliji i Ohridu.
Nije bitno ko piše, fudbaler ili novinar jer su podjednako pismeni.
Posledice:
Apsolutni WTF i nezadrživo smejanje kod napaćene publike željne sportskih informacija 365 dana i 6 sati godišnje.
Primer:
Dragi dnevniče,
ovo je peti dan kako smo u Antaliji. Sunce bije. Trava zelena. Lopta okrugla. Šef naređuje. Ekonom pijan. Skauti zgranuti. Mi trčimo. Ja mrzim kondicione pripreme. Više volim futing. Sreća je što imamo bazen. Al se ne kupamo u njemu. Igramo sony. Krivonogić čita "Kuvar" jer je najpametniji i stalno filozofira. Danas je Levonogić dobio novi nadimak -> Joja. Hitronogić je duhovit. Svaki dan priča viceve. Mi ostali gledamo "Selo gori, a baba za Šešelja", jer volimo narodni humor. Ja sam danas drkao tri puta. Karantin.
Do sledećeg pisanja!
Osoba od koje nema ni traga ni glasa. Nestala iz života svih nas a toliko je bila prisutna da dan nije mogao da prođe a da se ona ne pojavi. Danas, kroz priču uz pivo il' kafu setimo se i brzo zaboravimo njeno postojanje. Kao da je nije ni bilo.
- Gde si Tozo sto godina?!
- Evo, preselio sam se na selo, pa radim neke plastenike. Šta da ti kažem? Kuća, žena, deca, poso... i tako u krug.
- Jebote ti k'o pokojni Tadić, pojavljuješ se k'o Halejeva kometa, na svakih 76 godina.
Proslava prvog rođendana, krštenje deteta i crkveno venčanje supružnika.
A sve to zarad uštede novca. Samim tim imate slobodu da pozovete više gladnih usti, jer sve ide o jednom trošku.
Sa druge strane, tu se javlja i večita dilema da li nositi jedan poklon, ali velik. Baš onako velik, da pokrije sve tri oblasti veselja. Neki "jorgan-ćebe" tip poklona. Ide zima, trebaće.
Ili pak odneti za svaku svečanost po nešto zere. Za prvi rođendan plišanu igračkicu, za krštenje bluzicu, za supružnike toster.
- Petre sine, pozvani smo kod baba Gospovinih na veselje.
- Samo vi palite, znaš da ja ne volim ta opštenarodna veselja i udaranja u tamburu. Evo ti, stara, hiljadarka, pa se uglobite za poklon nekako.
- Da znaš da ceo taj kinderbal prave nama zinat! U našu kuću se pravilo veselje tri puta sa po pedes' gostiju, a oni će sad odjedared da se prse sa stodvajes! Da ima selo da priča kol'ko ljudi bilo.
Ova opšte poznata psovka nastala je dolaskom Slovena na ove prostore. U to vreme na tadašnjem Balkanu živeli su Kelti, čiji je danas ovo nacionalni duvački istrument. Tada Sloveni nisu bili preterano radni ljudi, već su više voleli da pljačkaju susedno Vizantijsko carstvo. Kako legenda kaže, ubrzo su se spojili sa Keltima i zajedno sa njima počeli da napadaju i otimaju dragocenosti iz Vizantijskog carstva. U jednom od tih pohoda, Kelti i Sloveni su uspeli da opljačkaju celo jedno selo. Pošto su se namirili sa potrepštinama, odlučili su da u svom logoru organizuju zabavu. Pored hrane, pića i lepih žena, jedino od istrumenata što su imali za zabavu, bile su gajde. Posle nekoliko sati jela i pića ali i slušanje muzike iz ovog istrumenta, jedan Sloven se ustade sav izritiran, natrti se i prdne u prisustvu dva plemena. Na trenutak, svi pogledi bili su upereni ka njemu. A on se nasmeje i obrati se prisutnima: “Eto mali vidiš, ja bolje pevam na dupe nego ti na usta, jebemu gajde!” Svi prisutni počeše da se smeju a ova psovka postade primenjiva među Slovenima u situacijama kada neko nešto zajebe ili radi pogrešno.
Lokalna maskota. Obično teška pijandura, koju je mladost davno napustila.
Svako selo ili varošica ima jednog takvog, koji se svojim odvalama, načinom na koji hoda, priča, samom svojom pojavom odvaja od drugih, sličnih mu ljudi.
On nije loša osoba. Raspoložen je za priču, kad' god si ti raspoložen, a i kada nisi. Nosi jedan isti duks godinama, pa tako upozorava meštane da se nalazi u njihovoj blizini, pre nego što ga vide. O njemu pričaju da se poslednji put okupao kada je išao u vojsku.
Za njegovu rodbinu se ne zna, mada se priča da je rođen kada je neka luda starica, pre mnogo godina zalutala u šumu i bila silovana od strane medveda.
Može da popije neograniče količine alkohola. Mladi mu se smeju i često koriste njegove izjave, dok mu se oni gluplji u tajnosti dive.
U većini slučajeva bivši član, sada već propale kafane na gajbama, u kojoj je provodio većinu svog života, dok sada, kada nje više nema, provodi vreme šetajući selom, praveći se da ide negde i da nešto radi, dok se ustvari vrti u istom krugu od 200m, iz koga uglavnom nije ni izlazio većinu svog života.
