Ono što reprezentacija nije imala u kvalifikacijama.Prikazali smo ofanzivnu igru ali su naši protivnici išli na to da daju gol i na tri boda.Odlukama sveckih moćnika izgubili smo tri boda protiv Italije koji su nam oduzeti iako bih ih dobili taktikom koja je spremljena za tu utakmicu.Ovaj...Igrali smo dobro ali nismo imali sreće,odličnu igru smo prikazali protiv Farskih Ostrva koja su išla na nas ofanzivno i na sva tri boda i da nam daju gol ali smo se mi izborili sa tim pritiskom i dali smo sto posto naših mogućnosti i pobedili.Šteta što nismo otišli na Evropsko jer bi bilo bre slavlje veliko i pijančenje kod 'Tri sise'.
Dejan Stanković je odlučio da napusti reprezentaciju i biće ispraćen kao da je znao da igra fudbal.Malo kavurma,ćevapi i dosta luka zalivenih vinjakom u čast Dekija.Živeli!
Rmbačio je celog života, što bi neki rekli - od kad zna za sebe. Ćutao je. Nikada nikome nije protivrečio. Pokoravao se čak i inferiornijim osobama u firmi. Čak su ga i tetkice napušavale. Čitav svoj život je običan crv, koga ne možeš ni na udicu da met'eš da pecaš ribu.
Život ga nikada nije mazio. Bio je i u ratu, čak je i tri prsta desne šake izgubio tamo, spašavajući bagru, čiji je predmet najobičnije sprdnje bio. Sveta tri prsta, Sveto trojstvo. Tri prsta kojima se krsti i iskazuje ponos mašući njima kada reprezentativci uzmu zlato. Tri prsta koja upućuju prodane duše i strendžere na njeguvu adresu. Na njegovu Otadžbinu.
Vratio se ćutke sa ratišta u rodni grad. Koračao je prašnjavim asfaltom, kao da nikuda ne žuri, kao da ga niko ne čeka kući. Nije obraćao pažnju na buku oko sebe. Samo je i dalje koračao, neprimetno, u masi ljudi koji su slavili. Nije ga ni zanimalo zašto slave. On je iz rata izašao kao gubitnik.
Stigao je kući. Dočekali su ga presrećni roditelji, brat i trudna žena. Znao je da nije otac tog deteta koje ona nosi, jednostavno, to je bilo nemoguće. Predugo je bio na ratištu da bi taj plod u njenoj utrobi, plod njene preljube, bio njegov. I dalje je ćutao. I žena je ćutala. Svi su mislili da se neće živ vratiti. Tešili su ga zbog gubitka prstiju, međutim, nije hajao za to. Samo je mirno sedeo i naginjao čašicu. Utrobu mu je pekao opori ukus rakije koja je bila namenska. Njena jedina namena je rođenje unučeta njegovog oca.
Mirno je ustao i otišao u sobu. Sa ratišta je doneo pištolj neprijatelja, kao trofej. Dugo je razmišljao. Nije znao šta da radi. Milion crnih misli su mu se motale po glavi. Nije hteo da digne ruku na ženu koju je i dalje voleo. Samo ju je tiho pozvao da dođe u sobu.
Dok je otvarala vrata, upućujući mu setan pogled, on je samo izgovorio poslednje "zbogom" i povukao okidač ratnog trofeja, koji je bio uperen u njegovu slepoočnicu.
Meraklijska kombinacija iskusne ispičuture. Pivo, tri cigare, presjeći vinjakom. Ponavljati pomenutu kombinaciju dok se ne postigne željeni efekat.
- E vidiš li sine onog čoveka za šankom što pije pivo i vinjak? - Vidim, matori neki, što? - E on ti je 131. - A to bi trebalo da znači? - Da je čovek legenda, uvijek pije metodom 1 pivo 3 cigare i presjeca vinjakom! - Pa dobro stari mogli ste ga i nazvati ono kao jedan-tri-jedan, neki prelaz kao... - Mani me tog klošarsko kladioničarskog slenga! Taj naziv je mnogo dublji nego što ti misliš! To je ujedno i metod i broj ponavljanja, kafanski neobrazovana stoko! Šta ti je današnja mladež, PU!
Živa legenda. Jedan od najuspešnijih košarkaških trenera svih vremena. Vodio je reprezentaciju na tri evropska prvenstva, osvojio sva tri zlata (Zagreb '89, Rim '91, Atina '95), odigrali smo 19 utakmica i imali 19 pobeda, uz zlato i na svetskom prvenstvu 1990. Dok se klupski trofeji ne mogu prebrojati. Pored toga što je vrhunski stručnjak, njegov veliki plus je i autoritet.
Jednom sam imao priliku sedeti sa bivšim odbojkaškim selektorom Zoranom Gajićem koji mi je tom prilikom rekao da su kada je Duda bio trener CSKA (Gajić je vodio selekciju Rusije) dovodili mu na treninge pitomce sa ruske vojne akademije da vide šta znači disciplina! Kako se, igračima teškim milione dolara, ne čuje muva na treningu.
Sreca je kada iskoci neki osigurac na trafostanici i nestane struja ali nekim cudom dodje nazad kroz dve, tri sekunde a nesreca u sreci je ta sto su te dve, tri sekinde bile dovoljne da vam iskljuce komp i sve sto ste radili na njemu i natera vas da krecete sve ponovo.
Covek koji radi na vratima nocnih klubova,diskoteka,kafica...Njegova svrha je da gosta u bilo kom agregatnom stanju (po zakonima fizike jedno od tri...mada se ovakvi trenuci cesto kose sa fizikom pa se desava da gost dodje u dva od tri agregatna stanja a ne retko i u sva tri... ;))sto brze i suptilnije sprovede u isti.Po prirodi su slicni svojim rodjacima izbacivacima,celavi,glavati,krupni,jer su pripadnici iste vrste.Znaju da se naljute ako se odbije njihova ljubaznost i tada ih treba izbegavati.Bez dobrog ubacivaca nema ni dobrog provoda...
Ortak br.1:Brate,kako bilo u gradu? Ortak br.2:Sranje,nismo mogli da udjemo u "Bklu"? Ortak br.1:Sto!? Ortak br.2:Ma nije radio onaj ubacivac sto ga ja znam!!
- Uh, kolke sisurde ima vaspitačica Morgana, ko krofna od 20 jaja. Može ceo vrtić samo iz leve da podoji. Sinoć sam je izvato i rukama i nogama, al višak uvek ostane.
Najgora manifestacija krkanluka svojstvenog balkanskim skorojevićima, roditeljima koje neobrijanom dripcu od 35 godina, dlakavom k'o šupak sredovečne romulanske kurve, podgojenom od lenjosti, supicu donose u krevet, tepajući svojoj mukici koji je jadan morao da se probudi u podne kako bi išao na sastanke nevladine organizacije, na čijem odboru je dao svoj glas, presudnu kap na vagu vrlo teške debate da li bolje paše svetloljubičasta ili teget boja kao pozadina na plakatima aktivista za predstojeću paradu šupakmeraklija i dukatlija.
U oku brižnih roditelja suza od ponosa na sina neradnika, jerbo otac se seća kako je za vreme prehodnog rata, sa novim kapitalom mukom stečenim švercovanjem benzina preko šeme sa Miletom Štanglom iz Krnjače, prve ruke za šverc rumunskog bezolovnog do 50 oktana, preselio porodicu iz sela Međedovog Polja u grad. Seća se otac kad je on u pet ujutru morao da ustaje da se sprema za školu, bi hladna zima 70-i neke godine, u školu koja se nalazila tri brda udaljena od njegovog sela. Seća se ponosni roditelj kako je kao mlad udarnik lopatao ugalj preko studentske zadruge da kupi pet pari gaća i farke švercovane iz Trsta. Oženio se, rintao mnogo kako bi nešto stekao da sin ne mora da radi. "Ako sam ja radio i patio se, ne mora moje dete"...
Od donošenja vrućih uštipaka u krevet sve kreće. "Neka sin spava, a šta će drugo." Vremenom roditelji istrpe i drecanja sina, neka ga. Uz misao "Neka, teška su vremena, dobar je kakav je današnja omladina" tolerišu se mnoge stvari, kriterijumi se spuštaju, od sina se očekuje sve manje. Grudva survana jednom niz brdo raste sve više, baterflaj efekat u kombinaciji sa Marfijem nije zakazao. Prohtevi sina rastu, takav je svaki čovek kad mu pustiš, izgubi meru, postane ajvan. Dva nova mobilna, tri kožne jakne... Ocu biznis baš i ne cveta, ali za sina jedinca mora biti. Kad je stigla i jakna, mora i motor. Roditelji dižu ušteđevinu, deo od toga je majka planirala za nove zube socijalce, otac planirao da ide u banju da se leči od operacije kile i ukoštenja trinaestog pršljena. Neka, može to i kasnije. Deo novca se uzima od zelenaša, jebemu mater za sina mora biti.
Jutro, nevremena doba, telefon zvoni... Iz policije javljaju da je sin poginuo, naroksan belim, i podgrejan vinjakom zapucao se motorom u Fergusona sa prikolicom đubreta, koji se taman uključivao na regionalni put. Muk.
Roditelji skrhani, u crnini, idu u manastir, pale sveću, gledajući u nebo traže odgovor na jedno pitanje - "Zašto?!" Ne shvatajući da se odgovor na majčino pitanje nalazi dole, daleko od Boga i bilo čega svetog - u parčetu zemlje po kojem ljudi puze, večno gramzivi, jure za materijalnim, izgube granice, ukrmače se u svojim prohtevima. Juri se samo više, brže. A retko ko pomisli da je i jedan dan života višak, poklon koji smo dobili, makar bili Moldavska kurva, pajdoman sa železničke ili episkop zvorničko-tuzlanski....
Zena koja je prezivela tri rata,sahranila tri muza,pozenila svu unuchad,dochekala svu paraunuchad i sad kaze da je vreme da se opet uda ,jer svako ima nekog svog a ona nema sa kime da prica......Ali sada bi nesto mladje...kaze ne moze vise da ih sahranjuje a i stara je da ide na groblje.....bar jedan da je nadzivi.....
