Argument ravan nivou "Moj Tata je tako rekao, a valjda on zna!" kod klinaca i "Studije pokazuju" ili "Naučnici sa univerziteta u Masačusetsu" kod novinara, ne samo da ostaneš zbunjen dok pokušavaš da otkriješ gde se to tačno nalazi u porodičnom stablu nego i počinješ da veruješ jer zašto bi te on lagao ipak mu je to pašenoga zaovinog od jetrve mali pričao.
- Najnekvalitetnije meso ide u domaće proizvode to ti ja kažem!!
- Šta kenjaš bre, pa valjda ja znam, pašenoga mi zaovinog od jetrve mali radi tamo, sve provereno, bez aditiva i konzervanasa, 100% prirodno.
- Vidiš moguće da jeste .... od kada ti imaš Pašu?
Češkanje kose je zanimljiva pojava obavlja se nesvesno ali sa uživanjem i pretvara se vremenom u mehanizam – naviku bez koje se, čini vam se, ne može. Dokaz je nezrele, sanjalačke osobe, koje je negde u svom svetu čačkanja, vrtenja, uvijanja (u zavisnosti od dužine ili oblika kose) i češkanja prstiju. Svaka osoba će po pravilu to raditi dok se ne pojavi druga osoba u njenom životu i postaviti mu jasan ultimatum: “ili ja ili čačkanje kose – BIRAJ?!”. Tehnika češkanja prstiju je ona koju ja koristim još od malih prstiju pa sve do danas. Pramen kose obuhvatim kažiprstom koji je malo potpomognut palcem, onda pomeram srednji prst gore dole i tarim ga o vrh pramena kose domalim prstom koji praktično radi na smenu sa srednjim, stvarajući prijatno trenje. Pogodite koji prst je neupotrebljen sto će reći van ove igre?
Stajao je tako Mali Prst po strani, kao večita rezerva na klupi i kojeg trener ni ne primećuje. Srednji i Domali su se konstantno češkali a ostala dva su bar učestvovala u akciji a on je štrčao prazan i neupotrebljiv. Osećao se suvišnim polako postajao lenj i nezainteresovan za bilo šta a sve vreme ga je mučila zavist koja se polako pretvarala u patnju. Ali vremenom su ostali prsti prestali da uživaju u ovom tretmanu, drugovi Srednji i Domali se više nisu osećali prijatno zbog češkanja, to više nije bilo zadovoljstvo nego nešto na šta prosto treba da se naviknu, dok su se na drugoj strani drugovi Palac i Kažiprst žalili na bol i kočenja usled nezgodnog položaja koji su trpeli. Povremene pauze kada je vlasnik morao da urinira, bile su tako male da nisu bile dovoljne za bilo kakvo razmrdavanje ili raščeškavanje. Mali Prst je shvatio da je pošteđen muka, osetio se uzvišenim i posebnim. No, sve je to trajalo kratko. U njemu se ubrzo javio bunt. Govorio je drugovima da tome neće biti kraja I da ih gazda koristi i izrabljuje. Oni su bili suviše gordi da to priznaju i govorili su mu da iz njega izbija ljubomora i zavist : "Krivo ti je što ne učestvuješ u ovoj zabavi” govorili su ali skoro plačnim glasom koji je odražavao patnju i nezadovoljstvo. Mali Prst nije mogao ništa da učini. Drugovi su služili sistemu, održavali su nezrelu mašineriju bežanja od stvarnog sveta, radeći mukotrpan posao koji nije donosio nikakvu dobit niti zadovoljstvo a proizvod njihovog rada je bio užasan. Moć podsvesne želje njihovog vlasnika terala ih je na dalju proizvodnju češkanja, koja je sve više rasla, sa još boljim rezultatima, i još više podsticala vlasnika da nastavi sa proizvodnjom,sve većom silinom. Znali su da uništavaju svog gazdu i time rade i na svom uništavanju. Uzalud je Mali Prst podsticao na štrajk. Otvorio je sindikat i pokušao da stupi u vezu sa Palcem čija svest jos uvek nije bila skroz pomućena. Ali, avaj, do njega se nije moglo doći jer su sve veze bile prekinute. Između njih su uvek stajali slepi subjekti proizvodnje češkanja spremni da skoče na novu zapovest i za nove radne zadatke. Sada mu ih je bilo žao. A onda je odjednom sve stalo, točkovi njihove mašinerije su se prestali okretati i kao da je neko povukao polugu mehanizam je stao. Našli su se u nekoj drugoj kosi, dugačkoj loknastoj i u početku stidljivo a kasnije sve odlučnije, složno i sa ogromnim entuzijazmom počeli da rade na svim oblicima uvijanja, vrtenja, českanja, gladjenja…
Pređašnji posao obavljali su još u nekoliko navrata, ali vrlo kratko, neorganizovano i bezvoljno otaljavali posao i to sve sa nekom čudnom tenzijom i potpuno svesni apsurda takvog načina proizvodnje. . Onda je sve sasvim prestalo a novi posao koji je bio tako raznovrstan i inspirativan i čiji je proizvod donosio opštu dobit, kako vlasniku tako i njegovim radnicima, uzeo je maha.
Mali Prst je jednog takvog dana u novom sistemu, sa novim doživljajem sloboda i prava i novom načinu proizvodnje (lokničarskom globalizmu), zasluženo sjajno obavljenog posla, disao punim plućima, kad odjednom neka ga neočekivana sila zabi u nekakav otvor, u nekakvu voštanu tvar koja je curela i on se sledećeg trenutka haotično tresao gore-dole levo-desno pa u krug, boreći se za vazduh i pokušavajući da pokupi voštanu materiju i izađe sa sve njom na vazduh. Njegova sreća i sloboda trajala je kratko i on postade svestan da je upravo izašao iz Uha i da će neko sledeće vreme biti glavna i jedina poluga u novoj vrsti proizvodnje tzv. "čačkanja". “Ovo je rudarski posao!”, zaključi s nevericom.
U pravilu su uvijek glasniji od naših. Dok je u isto vrijeme komšijin ukus u glazbi puno lošiji od našeg. Najglasniji kad trebamo da malo odmorimo, učimo ili se opuštamo.
Ponedjeljak popodne- Dođem doma mrtav s faxa,upalim Sigur ros da me uspava, legnem, pogledam šta je novo na Vukajliji a ovaj kreten vrata do što mu je muzika u folderima domaće/strano s tim da je folder strano samo za pokazivanje krene provjeravati koliko glasno se može slušati zvezde granda bez da ti mozak prokrvari.
E, sad ću da te definišem..!
Izuzetno nekvalitetan provod. Totalno nezanimljiva atmosfera koja je čak i ispod proseka za strandard kvalitetne sedeljke i čašćavanja u sedištu SPS-a u Žitorađu, nakon prelaska cenzusa na parlamentarnim izborima, tako im Gljivice Pačića i Svetlane Ražnatović.
Žuraja sa di džejem zajebanog imena koji je svoje pizdarije juče dobio na poklon od dede iz Klagenfurta. Siroma' se još uvek ne snalazi oko svih tih dirki i gleda ih belo k'o sredovečni Židov zbirku beseda jednostavnog naziva "Ne jevrejiši se, budi čovek".
Đuska jedino standardna ekipa ljombera uz hitove Gagi benda koja osećaj za ritam poseduje isto koliko i Nenad Čanak predispozicije za umetničko klizanje u partnerstvu sa Evom Ras. Brašnjare stoje u mestu i cirkaju koktelčiće boja amazonskih otrovnih žabetina, željno iščekujući šmirglanje iskusnog bumbara. Promoterku u tesnom šorčiću i majici sa natpisom "Jägermeister" niko ne primećuje. Konobar gleda kome da uvali crni točeni Guiness jer već neko vreme stoji u buretu i buđa se zato što košta bogaoca, ali pijanih nema. Nema, jer je onaj nemač pojma ubio atmosferu kao da je pustio Džbuna na srebreničkoj svadbi sredinom devedesetih.
Pravi događaj da Radoš Bajić još jednom oproba svoje naricaljske sposobnosti, čisto da vidi da li ga glas još uvek služi.
- Što si došao ovako rano, tek je pola jedan? Kako je bilo?
- K'o na sa'rani. Bolje sam se proveo kad smo ispraćali dedu prošle godine. Bar je bilo domaće radže, pečenja i bajadere. A i baba je oplodila sa onim stihovima.
To je zurka gde se danas skuplja elita šika i kiča. Pod obavezno je da je mesto desavanja neki klub koji ima centralni separe, gde mogu svi da gledaju "koliko" oni para imaju a ustvari ne znaju da su tu kao da ih ljudi posmatraju u zoo-vrtu. Obavezna muzika je turbo-folk, po mogućstvu pevačica koja peva stare domace pesme na svoj nacin ali forsira pesme sa njenog skromnog albuma koji je mogla da izda samo za Grand. Od zivotinja tu svega ima, krenuvši od jeftinih kombinacija veštačkih koza na "damama", zebre, tigrice, leopardi, krave... Pored njih muskarci svojim izgledima imaju atribute: konja, majmuna, vola, svinje, medveda. Ima tu jos dosta unikatnih vrsta ali ove su najupečatljivije. Kao na safariju, glavni separe je mesto dominantnih zivotinja u krdu a oko su ove jos losije kopije iako je to moguće da se tako kaze...
Muzicka produkcija (i TV emisija) sa kojom saradjuju, odnosno, gde se pojavljuju tri tipa (nazovi) pevaca:
1. Oni koji nemaju para da uloze u svevisnji Grand.
2. Oni od kojih se cak i Sasa Popovic (aka Alf) ogradjuje (dno dna). Ovu grupu najbolje opisuje narodna poslovica: "Videla zaba gde se kuju konji, pa i ona digla nogu" i pretezno je cine minimalisticki odevene silikonke koje su polomile, ko zna koliko jaja, da bi snimile nesto osim, mozda, pornica iz domace radinosti.
3. "Estradni umetnici" kojima je opala popularnost (da ne kazemo da su propali i da je njihovo vreme proslo), ali im je estradni hleb isuvise sladak, pa su skupili neke pare kako bi, bar jos jedanput, osetili ukus slave (veterani).
Pored toga sto su tekstovi tipa "sta je sa mozgom" i "pusti me da vrisnem" (narocito u druge dve grupe), karakteristicna je i pojava da se izvodjaci koji su poceli karijeru u Goldu gotovo nikada ne pojavljuju u Grandu, sto samo govori o (ne)kvalitetu doticne produkcijske kuce.
Mitar Miric:
Bice nam ludo i nezaboravno!
Ti volis zivot isto kao ja!
Moje iskustvo i tvoja mladost je,
veruj mi, prava kombinacija..!
Cana:
Blam, blam, blam, blam!
Panika me hvata, hvata...
Ja zaboravila da sam udata!
Znate onaj osećaj kad hoćete da krenete na putovanje preko agencije, i oni krenu da izmišljaju razne budalaštine nebi li vas privukli...
Dragi Poštovani,
U želji da i ovu godinu provedete sa nama, iz mnoštva izdvajamo najbolje i najluksuznije ponude. Skijanje u Somaliji, penjanje na najviše vrhove Maldiva, krstarenje morem u Makedoniji, turističke vožnje avionima iranske proizvodnje, sunčanje na plažama Sibira, paljenje logorske vatre na dnu Tihog okeana, razgledanje semafora i fantastičnog uličnog osvetljenja u Butanu, itd.
Iskreno se nadamo da Vam se neka od naših ponuda dopala, i da ćete u veoma kratkom roku zatražiti aranžman.
Vaš Killer travel!
Ne znate gdje ćete večeras? Ne brinite, tu je vaš prijatelj, dežurni event organizator, koji vas je po stoti put pozvao na žurku anonimnog post-pank-rok benda u dedinom podrumu, ili pak na veliku proslavu deset godina nečega u gradu koji je 160 kilometara daleko. Čak i kada su svi na vas zaboravili, tu je ova osoba da vas još jednom podsjeti na večerašnju propast od žurke za koju je "ostalo jako malo karata, zato požurite".
Posebna kategorija event promotera su lovci na rezervacije. Za razliku od običnih promotera koji vas muče da slušate kako sviraju njihovi drugari iz ulaza, ovi jastrebovi patroliraju nebom Fejsbuka kako bi na zemlji uočili svoj plen - miševe kojima će uvaliti rezervacije za neki od "elitnih" klubova i maltene sve domaće klubove, a sve to kako bi im gazda udijelio koju crkavicu od vaše mukom iznuđene rezervacije.
Nadaleko poznat ugostiteljski objekat koji čini srž noćnog života u Srbiji, verovatno je nekada davno sve počelo baš na tom mestu. Često se meša sa kafanom, a osnovne razlike između dve pomenute ustanove su:
1. Isflekani karirani stolnjaci, obično probušeni žarom cigarete.
2. Neizostavne metalne piksle.
3. Obično je tu i konobarica Ceca/Rada/Stana koja radi u dotičnoj birtiji od pamtiveka.
4. Nezaobilazni su i lokalni penzioneri koji su tu "od jutra do sutra", a koji iz dana u dan svaku svoju raspravu počinju rečenicom "Za vreme Tita..."
5. Ukoliko želite da naručite Pago sok ili Nes kafu, znajte da ste zalutali, jer pored Vinjaka, Jelen piva 0.5l i domaće kafe, većina drugih napitaka su misaone imenice.
6. Noćni život u birtijama je obično začinjen lokalnom pevaljkom, koja se u većini situacija opisuje kao spodoba u 30im sa kandžama umesto noktiju.
Međutim, i pored svih navedenih karakteristika (neki će reći dobrih, neki loših), svaki prosečan Balkanac je bar jednom, a većina više puta, posle ludog provoda po splavovima i klubovima, završio baš na ovakvom mestu.... Jer šta da se radi, izgleda nam je to u krvi!
Najgori stepen pijanstva. Kada ovo čujete od ortaka, naročito ako niko nije ni pomenuo bilo šta što ima veze sa kolima, obično ga jedno pivo deli od spavanja u kanalu.
-Brate, ne izgledaš mi dobro, koliko si ti bre popio te domaće radže?
-Ma...mogu da vozim.
-Si normalan, jedva hodaš, a ti bi da voziš??
-Pa o tome ti pričam, neću valjda ovakav da idem peške? Dok završimo ovu buksnu, biću već trezan potpuno.
