Svetska dosetka, poslovica, ma divota jedna! Jedna od zemalja osnivača Evropske unije. Za rasprave - dušu dala. Ako vaš sagovornik izgovori ove magične reči, jedino što možete jeste da se zakopate u pesak do glave i gutate isti.
U nekim slučajevima na koje nemam nameru da aludiram, može biti pandan ovome. Dobro, možda ipak malo jer bez suštine, to nije to.
- Ženo, daj malo to ćebe, da te jebe ćaćin ćaća! - Sklupčaj se malo, stoko debela! - Ama što si drčna toliko?! Nije to kurčina, dao ti je ja! - E stvarno si stoka kočijaška. Koliki je jorgan, toliko se noge pružaju. Skupi se tu i ne sviraj toliko. - Laku noć, draga.
----------------------
Minimaks: Dr Jupiterijanac ima reč, a govoriće nam o zimnici. Izvolite.
Jupiterijanac: U vidu toga, zimnice, pogotovo moja majka je stavljala paprike, krastavci, paradajz onaj zeleni, pa ima punovrsne raznovrsnih - zimnica. Kako kaže stara poslovica - koliki je jorgan, toliko se noge pružaju.
Kad se neko ko inače glumi glavnog baju u društvu odjednom ukurvi pred osobom za koju nismo znali da na njega ima takav uticaj.
-" Šta je Žući, što se ukurvio onako od kad mu došla riba sa broda? Stalno nešto sere, sad ćuti kao mulac." -"Pa vidiš da je cava, umusio se k'o Tadić pred Merkelevom.".
Skup čiji se broj članova ne može odrediti približnije od "ima puno, nisam u mogućnosti da izbrojim tačno".
-Kevo, ja neću da jedem u ovoj kuhinji, šetaju ti neke bube! Što to ne pobiješ nečim?! -Ta idi, bre, dete, kakve bube?! Kako da ih ubijem, to Đole i Mića, pa oni su domaći. -Ma kakvi dva, bre, ženska glavo, ovde počela invazija, dođi da vidiš, ima ih k'o Vilotića!
Srećni, religiozni usklik kojim se izražava vrhunac emotivnosti. Izaziva ga osećaj ispunjenja pravde, uverenja u dobar ishod, neočekivane sreće i lečenje frustracija.
Koristi se u prilikama kada: 1. naučiš 3 od 50 pitanja i izađeš u oktobru za uslov, pa položiš. 2. ugledaš kako pogani pauk odnosi policijski auto. 3. komšiji crkne krava 4. vidiš slupani mercedes (u zagrljaju policijskog automobila, po mogućstvu) 5. sretneš neprežaljenu ljubav iz mlađih dana koja te je korpirala, a sada izgleda kao strašilo 6. nisi primio platu, a zadnjim parama si uplatio tiket koji je pun pogodak 7. KONAČNO izbaciš iz kompa modem, a ``utakneš`` ADSL 8. odeš da se testiraš na polno prenosive boleštine i umesto pozitivnog rezultata dobiješ broj sestre sa prijemnog
Svako ima nekog komsiju, rodjaka, ortaka koji se u sve razume i sve zna da radi.
Ja: Zalepio sam koverat. Gospodin: E ne radi se to tako, trebao si drugacije! ----------------------------------------------------- Ja: Sipao sam dve kafene kascice secera u smesu Gospodin: Ne radi se to tako, trebao si jednu supenu kasiku! ... itd...
Među ljudima preovlađuju dva glavna tipa ličnosti. Postoje oni kojima je životni moto: Uvek može biti bolje. Naravno postoje i oni kojima je životni moto: Uvek može biti gore. Pravo da vam kažem ne znam koji je moto ispravniji jer oba imaju nedostatke. Ako živete po prvom motu nikada niste zadovoljni postojećim stanjem i ne stižete da uživate u nekim sitnicama koje život znače, a ako ste pak pristalica drugog mota nikada nigde nećete stići jer nikuda se i ne krećete. Možda nije Buda bio lud kada nam je savetovao srednji put. P.S. Nisam budista.
Ovo je priča o čoveku koji se rukovodio motom broj dva i bio srećan. " Jednoga dana šaljivdžija Pera je umro i otišao pravo pred sv. Petra koji mu je otvoreno rekao da za njega nema mesta u raju. Pera se nije naljutio, nasmešio se kao što je to celog života radio, slegnuo ramenima i rekao kako može biti i gore. Ubrzo je po njega došao djavo, stavio ga preko ramena i poneo u pakao. Pera se smejao, a začuđeni đavo ga je pitao zašto se smeje. Pera odgovori kako može biti i gore. Đavo nije mogo da se načudi. - Znaš li ti ko sam ja? - upitao je. - Znam, ti si đavo. - odgovori Pera. - Znaš li ti gde ja tebe nosim? ponovo upita đavo. - Znam, u pakao. - odgovori Pera. - PA KAKO ONDA MOŽE DA BUDE I GORE? - razdera se đavo. - Pa može, mogao sam ja tebe da nosim. - odgovori Pera sa smeškom. P.S. Zaključke prepuštam vama.
Kad izađeš petkom uveče sa društvom u neki kafić ili diskoteku, popiješ, ne znaš ni sam koliko alkohola, smuvaš se sa nekim kome ne znaš ni ime, pogubiš pola stvari koje si imao kod sebe, posvađaš se pri tom s nekim do koga ti je stalo i u subotu se probudiš, negde oko podne, sa podočnjacima do brade, raščupane kose, glavoboljom, osećajem mučnine, i poljuljanim moralom... Odvučeš se nekako do WC-a, nagneš se nad šoljom, ispovraćaš dušu, ustaneš, pogledaš se u ogledalo, i kažeš: DA L' DA SE UMIJEM, IL' DA SE UBIJEM?
I danas postoje majke koje se postavljaju kao čuvari čednosti svojih ćerki. Smatraju da je sasvim nepotrebno da dotične devojke izlaze, da se zabavljaju i da imaju momke. A kad dođe vreme za udaju, pa i za njihovu kravu naći će se neki bik.
-Ajde bre, Stano kad ćeš pustiti Milicu da konačno počne da izlazi? Sve njene drugarice odavno izlaze i imaju momke. Kako misliš da se jednog dana uda kad je nigde ne puštaš? -A šta ima da izlazi, dobro joj je i u kući. Uostalom, udaće se, ne sekiraj se. Za dobru kravu čuje se i kad je u štali.
Roditi se u periodu između 23. novembra i 21. decembra.
- Kad ti je termin? - Negde 19. decembra, tad bi mali trebao da se upiše u listu strelaca. - Lepo. Samo da ne zakasni malo pa ispadne jarac k'o tata. - Ju! Valjda neće.
