Najbolje, najskuplje, nedostižno. Još u paru sa Azurnom obalom ko to drži taj je uspeo, al kako jebiga. Stoji na kraju onako zavodljivo, ljubičasto, đavolu bi dušu dao za Ženevski trg al dobićeš na kraju samo dovlitarski merak. Vremenom, ljudi odustanu, pa se zadovolje i nekim Varšavskim trgom il Praškom ulicom, najčešće ustvari šerpa crvenim Balkanskim putem al uvek ostaje nedosanjan Ženevski trg i Azurna obala i onaj dijamant između. Poslednje polje, najskuplje, najlepša devojka u školi, u ulici, u kraju. Ana. Ostaje ti samo se da se nadaš da više nije tako lepa il da je propala: jebiga, čovek je zao i govno.
- Video sam Anu juče... - Koju Anu? - Anu bre iz osmog dva što smo se svi ložili. - A nju uuu jebote kolko je dugo nisam video...Kako izgleda? - Jebiga, još je lepša... - Pu, dabogda crkla!
Stani, ti mi sad kažeš da sam ti se sviđao. Sad, kad unuke imam! Pa jebo te dan, bolje da nisi ni sad rekla. Pa ja sam te uvek gledo ko Ženevski trg, osećo sam se uvek ko prevrnuta kućica na Balkanskom putu kad te vidim. I ti mi sad kažeš da sam mogo da se kupam na Azurnoj obali! E živote...
Ti si moja Tršćanska ulica narandžasta i slatka topla nasmejana jebeš ove ženeve azure i monike beluči ko ih jebe na tebi hoću da gradim pet zelenih kućica ćerki i šestog jug bogdana koj će nam kurac crveni hotel.
Kao kod trgovca kad ti spakuje ono na šta si ga naučio, sebe prethodno navukao i nisi dao šansu ni sebi, ni drugima da te izvuku iz kolotečine. Zapravo, kolotrag je toliko dubok, sve i da želiš, ne možeš ga izbeći.
Van uobičajenog ukusi i arome su raznovrsni, pored tolikog sveta sa svim svojim atrakcijama, spomenicima, neobičnim predelima i ljudima, zapanjujućom istorijom i neshvatljivom tradicijom, sa neprihvatljivim izazovima koji mame i čekaju da budu savladani, neko bira dobro poznato i uhodano iskustvo.
Strah od novog se pravda sa "pa dobro je, šta fali".
Zapravo, šta ti fali da živiš, umesto da vegetiraš?!
- Gde ćete ove godine na more? - Z... - Uh, kao i uobičajeno, Hanioti. A vi? - E, izvini, bilo smo...ne mogu da stignem da ti nabrojim.
Svi znamo one snimke iz Severne Koreje, kad Kim Džong Un maše svojim građanima, dok ovi plaču u zanosu. Engleska je malo prefinjenija, malo "poš". Ne moraju da plaču. U tamnoj haljini žene, a u odelu ili fraku muškarci, stoje natmureni i pilje u pod. Možda ih stoli bojko, al čik se nasmej dok te mediji snimaju. Ne dao Bog da pored toga nosiš titulu "Sir", onda si tek najebao. A ako se slučajno odaš pred najboljim prijateljem da ti je jednom stigla pozivnica od same kraljice, a da ga ti nisi ni pozvao da zajedno prisustvujete svečanosti u Bakingemskoj palati, onda se oprosti od društvenog života.
naslovna senzacionalna novost , UK today "Svi su se zapitali da li Ber Grils, čovek koji pije svoju mokraću i degustira crve, zaista očajava nakon smrti naše drage kraljice, njenog Veličanstva, Elizabete II. Jedan od naših reportera fotografisao je ovu sliku, gde je očigledno da se dotični crvožder osmeškuje nekoj osobi. Ovo je jedan zaista nedoličan i šokantan prizor!
Ber Grils se oglašava putem tvitera Iza kamere je bio stari poznanik, te nisam mogao sebi da dozvolim da se ne javim na taj način i bar malo ublažim ovu tugu koju svi međusobno delimo!.. Hvala Vam na svemu što ste učinili, Vaše Veličanstvo!"
1. Ako odlučiš da dodaš još jedan par da povećaš kvotu, pašćeš na taj par. 2. Ako razmišljaš između dve igre na isti par doći će ona koju nisi odigrao. 3. Ako biraš između dva para onaj koji si izabrao neće doći. 4. Ako si odigrao po tradiciji međusobnih susreta, vreme je za prekid tradicije. 5. Ako odigraš navijački em se nerviraš em padaš taj par. 6. Ako uhvatiš sve parove u sistemu oboriće te najmanja kvota u fiksu. 7. Ako braniš poslednji par i daš solidnu kintu on dolazi k'o brzi voz. 8. Ako odlučiš da rizikuješ i ne braniš poslednji par padaš tiket. 9. Ako si dao poslednje pare iz kuće na tiket nećeš sigurno da dobiješ. 10. Ako si upravo primio platu/stipendiju/nasledio bogatstvo/dobio kintu od dede/... prolazi ti listić koji si napisao iz zajebancije.
Taman kada je "SENZACIONALNO" dosadilo čak i autorima izopačenih tekstova u Bljucu - stigla je adekvatna zamena. U principu, ove reči služe da isprazno palamuđenje nepoznatog autora, čija su osećanja iz nekog trećeg razloga povređena, dobije ime koje ga pretvara u eliksir mudrosti i poziv na razmišljanje o sopstvenim delima i smislu života.
Međutim, posebnu dimenziju ovim rečima dao je Željko Mitrović, čiji ispadi nose ovaj naziv, za koje bi u paralelnom univerzumu pravde dobio svoje ćoše u rudniku, nakon zloupotrebe nacionalne frekvencije za reklamiranje svoje nepresušne vulgarnosti. No u ovom svetu, uprkos činjenici da se i bubuljičavi osnovci maštovitije prozivaju, Željko nastavlja da piše "otvorena pisma" sa svakom promenom vremena.
Otvoreno pismo jedne gojazne osobe: Dragi ljudi, dok nas gledate gadljivo zbog našeg viška kilograma, mislite li kako je nama?! Razmišljate li o tome da svaki put kad nekog nazovete "debelim" on možda nije debeo jer je to njegov izbor, već ima poremećaj metabolizma ili teške kosti?! Zapitajte se kako je nama, dok trpimo poglede sa visine kad obučemo prekratke šortseve jer znamo da biti različit nije sramota i kao vi i mi imamo pravo na to! O problemima sa kostima da ne pričam, sa kičmom... - A, kako mi ide? - Dobro je za sad, samo taj deo s kostima razvuci na 15 redova barem i pojačaj još malo patetiku, ima dokone babe da morališu do jutra. Sad otvaraj taj Velnes da nahranim salo, crkoh gladna. ------------------------------------------------------------- - Gospodine Mitroviću, bivši radnik je dolazio da se žali da mu dugujete neke pare, preti da će vas tužiti! - Hm! Šmokljan, orgijanje, vašljivac, manipulator, crvotočina, izbljuvak... - Gospodine Mitroviću?! - Ajde, šta bleneš, daj papir vamo, vidiš da inspiracija nadolazi! Vreme je za Otvoreno pismo! Opajdara, drznik, neandertalac...
Restartovati život ili deo istog. Početi ispočetka, jer, valjda će iskustvo učiniti cilj lakše ostvarivim. Želudac ti je sigurno već oguglao na sav stres i kiselinčinu koja ti je proždrala sve što je mogla, poput pakmana kad dobije moć na desetak sekundi. Ne odustaješ od cilja, nećeš, ne možeš, Uran ti zaklanja Veneru, kurci-palci, nazovi to kako oćeš, ali znaš da se mora ostvariti. S druge strane, pat pozicija sa kuravom sudbinom i ne ostavlja ništa drugo nego da prihvatiš 0:0 i zaigraš novu partiju.
- Ćale, 'de mi je čaj? - U kesici u kutiji. - Je l' ti rekoh da skuvaš i meni? - Da ga trošim na tebe? Pa još i struju? Jesi dao neki ispit? - Rešio sam da počnem od nule. Upisaću poljoprivredni dogodine, ubi me ovo govno od faksa. - Ne primaju majmune tamo, sine, ne znači to poljoprivredni. Ako nađeš neku sponzorku samo napred, ovde ne'š ni bajatog 'leba naći više. - Zajebavam se, dao sam Statistiku. I, treba mi kinta za nove slušalice, ove krče kad su najpotrebnije, jedva dobih šesticu, a, realno, mog'o sam bar osam.
Da li bih platio 100€ za Sorajine gaće na ibeju? Uh, naravno. Kada ne bih smeo da se hvalim nikom da ih imam? Pa dao bih oko 80€ ipak. Kako to mislite išle bi na hemijsko čišćenje pre kupovine? Pa koj će mi moj njene gaće bez miomirisa? Ma bre, dao bih ipak oko 50, ionako ih je ona nosila, to bi bilo kao da posedujem deo nje.
Pa šta ako gaće inače koštaju 200 dinara na buvljaku? Ove je bre nosila Soraja breee. Vredi za to dati pare. Kako zašto? Pa zato što je slavna. Zbog svog, hm...talenta? Pa, ona je slavna jer je popularna. Da, to je to.
Jer je oplemenila čovečanstvo i svet je zbog nje bolje mesto? Njen genije je pomogao opšteljudskom napretku? E takvi ljudi zaslužuju slavu. Da se njihove ideje prenose na buduće naraštaje i da rađaju nova saznanja pomoću kojih unapređujemo sebe i svet oko nas.
I svi se drže za ruke u Eldoradu i pevaju pesme o spoznaji, sreći, altruizmu i ljubavi.
Ali mi smo odlučili da slavu odnesemo na drugi nivo. Ajde da slavimo ljude zbog onoga što imaju i onoga kako izgledaju, a ne zbog onoga što oni jesu. Ko? Platon, Kant, Mocart, From? Ne zaslužuju oni da se njihovo ime pamti. Zašto da cenimo genijalnost do kojih ljudski um može da dođe? Da učimo i napredujemo? Fuj bre! Mi ćemo uklesati važna imena estrade u temelje tv kuća za našu decu da znaju šta vredi. Da znaju da cene površno, egoistično i banalno. Jer je to suština ljudskog života. Živeo naš smisleno ispunjen život pun pravih vrednosti!
*- Sluge u sukobu zbog pijace! Vajs: Nisi htela da se skineš! Nela: Nije istina! - NOVI SCANDAL Goga: Igora je ubilo prokletstvo njegovog oca! - Bol koju izazivam u hejterima me PALI! Pena koja im udara na usta zbog mene, čini moje masturbiranje bržim! A sad hejteri, otvorite usta... @karleusastar*
Ljudina koja je pregurala mnogo bolesnih ljeta. Muzikom poceo da se bavi naivno, kao decacic od 19 godina, da skupi novac za sestrino lecenje od raka. Valjda zato nikada i nije imao cipele nove, uveliko su se pohabale dok je Sobic trazio pomoc od druga do druga. I svi su mu oni davali desetku iz drugarstva, a on je samo bio to sto jeste, nije ga vredelo pokusavati menjati, ma nije ni trebalo. Pevao je Miladin i protiv rata i protiv svakog zla i ma koliko drugima ublazio bol, njegov je bio velik. Prica se da je dane provodio kod sestre u bolnici, tesio je i hrabrio, a nocu kao dete plakao u wc-u. I ma koliko se borio protiv gluposti, za njega se svetionik nije nazirao, lutao je sam pustim cestama. Prizeljkivao je da dodje i Marija, da je ugleda samo, ali zidar mu nikada nije dao znak. A onda ponadao se da mu za sestru ima leka, spremio novi album "Barutana ljubavi", medjutim sudbina. Odsvirao je Sobic jednu pesmu za kraj i tiho otisao. Neki kazu da ce izdati album "Cipele od zivog peska", a ja mislim da mu je citav zivot kao zivi pesak, sto se vise borio vise je tonuo. Verovatno on jos uvek izvuce poneki osmeh s' ledom i ceka da stigne onaj prokleti gradski autobus...
Đon
Život stalno mijenja lak, najgori sam njegov đak, malo spavam, pjesme pišem, cure ganjam jedva dišem. Kažu da sam čudan soj, ne valja Šobiću bit heroj treba biti lukav, biti lijep, kad je gadno podvit rep....
A zar nije štos, životu razbit nos, da osjeti on, tvoj đon, tvoj đon, tvoj đon
Život stalno mijenja lak, najluđi sam njegov đak, nikad ne znam šta mi sprema, pravim cirkus od vremena. A svijet pjeva, pušti fer, muti, laži, pravi ime. Budi car i milioner, smijem se i vičem, ostavi me, ostavi me, Ostavi me.....
A zar nije štos, životu razbit nos, da osjeti on, tvoj đon, tvoj đon, tvoj đon
Uspeo u životu. Ostale ostavio u prašini, postideo ih, a u isto vreme i zadivio. Objasnio. Izdominirao. Nenadjebiv i nenadmašan. Majstor nad majstorima. Bogotac.
E sad… da li je taj neko doneo babi na uvid diplomu medicinskog fakulteta a u isto vreme je ubedio da nije gladan, napravio ženi trojke a ljubavnici blizance, jednu jebo a druga mu u isto vreme pušila, okupao se Dove gelom za tuširanje a koža mu ostala gruba, muška… razlog je nebitan. Važno da je u nečijim očima on velikan, uvršćen u legende. Da je postigao nešto o čemu drugi samo sanjaju. Da je dao povod da se za njim čuje “To je taj. To je onaj što je uz visok bagrem jelu nadvisio.”.
…pak on uzme doktorsku diplomu te je nosi svojoj staroj majci “evo tebi diploma u ramu to je tebi tvoj unuk doneo.”
