Kad neces da ispises ime predmeta u index nego se inatis neka ga upise profesor zato ga placaju
Profesor:Kolega morali ste upisati naziv predmeta da ovo ide brze Student(ponosno):ne listam zadnje strane indexa
„nećeš jebati“
Tačno ta rečNećeš jebati3 definicije →
Kad god nesto trazis neces naci,ali zato kad ne budes trazio samo ce ti se poturiti.
Zvoni telefon,javljas se
Trazis papiric da zapises nesto vazno i zuris ,NEMA GA NIGDE
-----------------------------------------------------------------------
Za nedelju dana trazices olovku a papira ces imati na tone
-----------------------------------------------------------------------
I tako u nedogled
Životni tag i fataliti kobejn u vreme bivše Jugoslavije. Junoša sa ispod šezdeset kila i sa pilećim prsima, magistar matematike sa dioptrijom -12 i +6 koji predstavlja opasnost da mitraljezom pobije vasceli svoj vod, talentovano specijalna lobanja ili jednostavno lelemudanski pametnjaković koji je rešen da izbegne vojnički dvopek i čaj od broma, pred komisijom pecao konzervu ribe u limenom lavoru. O.K., sve u redu, sve pet. Pečat u vojnu knjižicu, i doviđenja druže.
Ali, prc. U nekim afričkim plemenima čovek mora imati sto koza da bi se oženio, pingvin koji nakupi najviše kamenčića primami ženku na plođenje, ali, bato, u zemlji Mirka i Slavka, Valtera, partizanskih žena bombaša iz Bihaća i Maršalovog kera Reksa, u kojoj avliji mater na ispraćaju u vojsku nije postila suzu, u toj neće ni dočekati ni da otrači veselje ženeći sina.
On neće jebati, ustvari možda će jebati sredovečnu seosku učiteljicu, Purgerku na moru, i Ciganku na frankfurtskom autobanu, kad se bude vraćao sa bauštela. Ali oženiti se najverovatnije neće, bar ne curu iz dobre, domaćinske kuće. Ko bi dao kćerku za čoveka koji ne može pušku držati? Jer mentalitet našeg sveta je da se aljkavo busamo u grudi kad je dobro, a kad nedaća udari – dao bog, krivi Masoni i Vatikan. Ipak, valja imati zeta koji će biti sposoban izgine u nekom od ratova, ali prvo ako je moguće da krne par komšija, koji se drugom bogu mole, da ga se ima razloga kvalitetno oplakati.
A sad za kćerku udovicu... jebiga, kolateralna šteta. Dao bog... e sad koji bog od ova tri naša, u koje kao komunisti nismo verovali zarad kauzalne veze crvene članske knjižice, letovanja u Igalu i praseće butke preko sindikata, da ga jebem nesam školovana kasti.
Modus operandi u koji upadaju neke ribe, a sve u stilu "e baš tebi ne dam pičke makar ti lek za rak bila". Zulumćarka može svaka da postane i to iz čista mira, onako došlo im da neće pa sve i da međ' nogama Amazon ističe.
Razlog verovatno ne postoji, možda je to sindrom poštenja koji se iznenada pojavljuje i sjebava vam radnju, možda su se baš u tom trenutku setile staramajke kako ih kori jer ih svako veče drugi đuvegija dovozi kući. Svejedno kada ona uđe u zulumćarka mod nećeš' jebat pa makar bio mutant između Bred Pit i Antonio Banderasa sa đokom Ron Džeremija.
Nisi ga metnuo otkako si zadnji put dobio na kladži petnaest hiljada pa si sebe častio rasnom moldavkom, kad vidiš žensko dlanovi ti se znoje a pritisak diže. Jebo bi ružne, debele a možda i babe.
Na lokalnoj žurci pikiraš Cicu, ružnjikava je, ima deset kila viška i sluša Grand ali je izbacila sise na gotovs i pouzdano znaš da je radodajka. Krneš tri vinjaka i nekako uspeš da je smuvaš, voziš poluraspadnutim jugom u obližnju šumicu i očajnički spopadaš, misliš blickrig je najbolja stvar.
- Stani, stani, STANI! Pa ja nisam zato došla ovde sa tobom.
- Pa kako maco, Cico a zašto? (počinješ da budeš sladunjav jer se zavaravaš da još imaš neke šanse da muneš)
- Pa eto lepo, nije mi do toga, hoću da pričamo. Znaš i ja imam osećanja.
U tom trenutku crna spoznaja te preplavljuje i svestan si da nećeš jebati.
- Pa što lepo ne kažeš da hoćeš da pričamo, hajdemo onda u kafić kao ljudi. Ajd izađi samo čas da mi pokažeš da izađem unazad, ne vidim baš najbolje. I zatvori vrata dušo, da vidim retrovizor.
Silinom od 45 konja potpisuješ ćelave gume iz 91', kad si malo odmakao otvaraš prozor.
- Put kući peške pička ti materina! Zulumćarko nijedna, pu kurobeštijčino!
Pet do dvanaest je - sad ili nikad za sve što ionako ne bi smeo pre, a što svakako nećeš moći kasnije.
Pasje popodne
Dokaz da se uspeh postiže samo upornim radom. Jes kurac. Mo'š upisati školu plesa, i đuskati salsu u roze helankama, al' nećeš postati Patrik Svejzi.
-E dušo, komšika Ljilja rodila trojke?
-Vidiš mila da se svaki trud isplati.
-M'rš, tebi je trebao akcioni plan, i za ovo jedno.
To je kad u oglasima preskačeš ponude "5 metra od obale mora" uz obrazloženje da nećeš moći da spavaš od talasa.
...bolje malo gore u brdo, tišina Bog da te vidi...
Kada legne topli obrok, a znaš da ga sutra nećeš imati baš kao što ga nisi imao ni jučer.
Muž ( pijan ) : Žeenooo !!! Znaš l' ti bona mene nekad pitat kako sam ja ? Kad god...HIK! dođem ja ti uvijek nešto meni...HIK! i ja...znaš? PITAJ ME BONA KAKO SAM !
Žena : Dobro, dobro, kako si, šta ima na poslu ?
Muž ( pijan ) : Šta jeeeee, leg'o topli, potrošio sam, HIK! Bekrija se ženo rađa, ne postaje se to...Ne mo'š ti tako.
Žena : Hajde ti samo smiri i lezi, evo...Jesi li ti dobro ?
Muž ( pijan ) : Nemoj ti men' govorit šta ću ja radit...HIK! Pitaš me kako sam jel ??? Bolje nego jučer, gore nego sutra. Nema para do idućeg toplog...
Kada skontaš da po nastupanju bezviznog režima vrlo izvesno nećeš imati love nigde da putuješ,osim,možda u svoje rodno selo (ako ga imaš).
Roman Ive Andrica ali i jedna avlija u sokaku u koju vise uci neces ako ti tamo vise niko drag tu ne stanuje
Svako ima svoju prokletu avliju
