Igra, koja nastaje neposredno posle, nekad cak i tokom rucka, kada se jede piletina. Dve osobe, lome jadac i pritom se klade u nesto. Predvidja se da ce dobiti osoba koja je polomila vecu stranu jadca. Gubitnik je onaj koji prvi uzme nesto od protivnika, a da pritom ne kaze "znam za jadac". Ako protivniku date nesto, a on ne kaze izraz iznad, smatra se da ste pobedili i vi ce te reci "e to ti je za jadac". Igra moze trajati veoma dugo, veoma je zanimljiva... Sam izraz moze da se izgovori i kad neko pokusava da vam podvali, da vas zezne, a vi vec tu foru znate...
Neko: Zna li neko nesto oko struje? (ka meni) Znas li ti oko struje? Ja: Znam. Sto? N: Ma varnice mi muda, pa da mi malo opravis... Ja: Ok nije problem, okreni bulju da ti udarim uzemljenje... (svi prisutni u smeh, N. se kiselo smeska) Ja: E znam ja za jadac.
Narodne mudrosti koje naveliko rasipaju ljudi od kojih 90% nije prošlo pored fakulteta kad su išli za Beograd da pazare keramiku za kupatilo, namenjene mladim nadama u njihovim selim, čaršijama, varošicama i varošima.
Samo guraj, i nemoj da zaostaješ za svojim drugovima, nego kud oni tu i ti. Sinko, ako ne ide, prošetaj malo, odmori se, pogledaj nešto pa onda sedi radi. Samo lagano, bez žurbe, bez sikiracije. Sinko, da ti baba kaže, čuvaj se tamo droge... Samo napred - nikako natrag! Samo uporno, bez upornosti ništa.
Divna rečenica za kraj roditeljske tirade, koju koristite da stavite pečat na svoje izlaganje o ogromnoj i globalnoj štetnosti toga što vaše dete želi da ostane celih POLA(!) sata duže u gradu.
U okviru tog monologa ste, naravno, pomenuli celu tursku i avganistansku industriju heroina, zadnjih nekoliko silovanja o kojima ste čitali u novinama, sve statistike po kojima kriminal samo cveta, a i alkoholizam i narkomanija zajedno sa njim, trgovinu belim robljem, ubistva koja se svakodnevno dešavaju na ulicama, vreme koje nikada nije bilo ovoliko opasno kao danas, terorizam i poremećeni sistem vrednosti - dok se u vaše vreme tačno znalo šta se radi i tačno se znalo šta je dobro a šta loše!
Naravno, za takvo virtuozno izlaganje je neophodno da ste odavno zaboravili da ste se napili prvi put sa 6 godina, u 15 počeli da pušite, u 16 pobegli od kuće, a u 17 imali i svoje lično oružje "na crno" i par krivičnih dela na grbači... :-)
Bitno je. Itekako je bitno. Prisutnom auditorijumu verovatno nije, ali vama je zapravo i bio cilj da to plasirate u javnost. Ovu rečenicu izgovaramo kada želimo nečim da se pohvalimo, ali da to šatro bude u drugom planu, kako o nama okolina ne bi stekla mišljenje da smo ne daj Bože nekakvi hvalisavci i tome slično.
Žile: Momci, da vas upoznam. Ovo je moj drug Miloš. Dejan: Dejan, drago mi je. Miloš: Miloš. Dejan: Poznat si mi od nekud. Miloš: Hehe, pa ne znam. Žile: Kad si stigao iz tuđine, nema te da se javiš, i šta ti je to sa licem? Miloš: Juče popodne sam stigao, sedeo sa rodbinom ceo dan, kad Kizi, mom bratu od tetke zazvoni telefon. Zove ga Ivan, mlađi brat, kaže da se nekoliko njih spremaju da ga biju. Mi brzo sednemo u moj Mercedes Es tristadvaes' , terao sam ga u proseku sto osamdeset od kuće do kafića, ali to sad nije bitno, i nas dvojica istrčimo sa palicama i udri one jajare, ali mi se neko prišunjao s leđa i zveknuo me flašom u glavu. Sreća te je naišlo obezbeđenje, inače bilo bi jebeno. Žile: U jee... Dejan: Mercedes sa austrijskim tablicama? Crni? Miloš: Da, bio si sinoć? Dejan: Jesam. I nije bila flaša nego pesnica, ali to sad nije bitno. Odoh ja, vidimo se.
Ovo je recenica koju smo skoro svi mi jednom culi, ali i izgovorili. Dakle, kada nemamo nijedan poseban, dovoljno ozbiljan razlog kojim bi opravdali raskid veze, obicno kazemo upravo to- Nije do tebe, do mene je...
I krene kao los refren koji te rastuzuje da si ti nezni cvet a ja probisvet sto te ne zasluzuje... Reci zasto ne bi htela imati me za prijatelja, evo ja cu biti tvoj najbolji drug, pa svrati na kafu ili na fuk.
recenica koja sledi posle starog dobrog srpskog pitanja-Kolika ti je plata,jer srbinu je u psihi to da druge pita za finansijsko stanje ne bi li se nasladjivao ako sagovornik pocne da se zali da je kriza,nemastina i da se tesko zivi,jer za srbina je tudja nesreca i nemastina dusevna hrana.A ako bi slucajno odgovor bio da je plata pozamasna, i ima lepo i pristojno da se zivi,a ostane i za neki luksuz ponekad (banja,letovanje,zimovanje) onda bi ta osoba bila kod svih komsija (celog sela) popljuvaana kao lopov,secikesa i kriminalac,jer bogati,ko posten u danasnje vreme ima za zimovanje na Kopu...
Danas sam čuo jednu bezobraznu izreku koju do sada nisam znao, a svestan sam da postoji na stotine sličnih. Uglavnom su vezane za polne organe jer je svest Homo Balkanicusa još uvek na nivou bazičnog instinkta. Dakle evo izreke: " Nije moj k...c kaubojski pištolj pa da puca na svaku konzervu."
