Nekada su postojale navijacke grupe koje su pratile FK Vojvodinu jos davno to su Tulips,1:0,Tigers i druge.Te grupe su se spojile i nastala je F89.FIRMA 1989 je jedna od najorganizovanijih navijackih grupa u Srbiji.Firmasi su poznati po njihovim koreografijama u Evropi i drugim konitentima.Prva najorganizovana.Navijacka grupa koja prati Fk Vojvodinu osnovana je 1989 a ime je dobija po Inter City Firm navijacima West Ham United,RED FIRM 1989.Odradjivali su i jos odradjuju mnoga gostovanja a i domace tekme.Firma 1989 i sada pod grupa RED FIRM 1989 odradili su sledeca gostovanja izvan zemlje: Spanija,Izrael,Malta,Arzebejdzan itd.Takodje se zna da su navijaci Vojvodine u losim odnosima sa Taurunum Boysima 1987 navijacima Fk Zemun.Tukli su se u Novom Sadu gde su koriscene stolice iz jednog kafica,metalne sipke i ostalo hladno oruzije.Navijaca naseg kluba nase FK Vojvodine ima i izvan Vojvodine:Bor,Beograd,Loznica.Dosta je bilo navijanja za Titove blizance Crvenu Zvezdu i Partizan.
„domaće proizvodnje“
Česta pojava u današnje vreme, kako na Fejsbuku tako i na Vukajliji, gde se poznate rečenice iz kultnih filmova upropašćavaju prečestom i debilnom upotrebom.
Slika Japana posle cunamija/neki brdski krš/srušen most/... ispod komentar "Da se ja pitam, ja bih proterao autobus ovuda."
Čest komentar na nečiju ziljavost: "Sido rodila si idiota!"
Kada neko pretrpi teži poraz na utakmici: "Buši, ha ha, buši!"
I tako uziljaviše pola domaće kinematografije.
Stomak, najčešće pivski, mada može biti i slavski.
- Bate, pa nemaš ni dvadeset pet godina, a vidi andaćare kolika ti je, kad si poslednji put mogao da garantuješ za sopstveni pol?
- Nemoj me još i ti jebati, šta ću kad je sezona slava. Prase, janje, pa sve zalijem zaječarčinom. Al' ledenom.
Samoproklamovani visoko potentni pastuvi, najčešće konzumenti domaće, zdrave hrane i čistog vazduha, koji "jebu" sve što se pojavi u njihovoj blizini. Toliko su poželjni da se ,naročito tokom letnjih meseci, kada u njihove krajeve dođu ribe "željne" pravog, prirodnog kurca, formiraju liste čekanja, jer dotični "jebači", i pored natprirodnih mogućnosti, ipak imaju samo jednog kiću.
Jedinica mere za uspešnost je sredina iz koje dolazi predmet njihovog hvalisanja. Ukoliko je grad iz koga stiže veći, utoliko je njihov "uspeh" vredniji. Brzina kojom oni "potroše" neko meso, je ravna brzini svetlosti, jer ćete u toku iste večeri čuti od njih devedesetdvojice, da su bambusali istu ribu.
Devojke i žene u te krajeve nikako ne dolaze zbog odmora, rodbine, posla, kulturnih, ili istorijskih znamenitosti, već jedino i isključivo zbog ovih lokalnih "Kazanova".
Zbog dolaženja sve većeg broja žena, prave invazije, koja se u talasima sliva u te sredine, predstavnici lokalnih zajednica se nose ozbiljnom mišlju da se uvedu vize za sve ženske osobe starosti između 13 i 63 godine, bojeći se da se pod najezdom istih ne uništi domicilno stanovništvo, i naruši demografska struktura.
"Malčice je drukčije u praksi".
U neku ruku je loš, u neku ruku je dobar. Na njemu se može formirati plesan ako se baš zanemari, ali prema hlebu treba imati poštovanja. Koristi se obično za kerove, ptice, prženice, tople sendviče...
Za kerove: Udrobi se zajedno sa vrućom vodom i još sa sto sranja. Kerovi to mnogo gotive, bolje ovakav lebac nego neka smrdljiva kučeća hrana.
Za ptice: Ako se smorite i nemate šta da radite, a i ako niste baš normalni izađite na ulicu i hranite golubove, vrapce i ostale domaće ptice.
Za prženice: Za prženice bajat leba je zakon. Može se koristiti od dva dana, tri, četiri, ali najbolji je onaj kad se skamenosa (predbuđavo stanje). Znači neposredno pre nego što izbije buđ. Kao što znate prženice su zakon.
Za tople sendviče: Pošto vam taze lebac treba za normalan ručak poput pasulja, bajat ćeš da koristiš i za tople sendviče, jer ko će da troši taze za topli.
Uvek se treba znati kako se bajat leba treba koristiti.
Hrana koja nije iznošena na sto za vreme slave.
- izvoli sedi i posluži se, imaš na stolu salate i predjelo, a posle uzmi sarme.
- imaš li ti nešto neprskano? Bilo šta?
- ništa nije prskano, sve je domaće.
- ne razumeš me, daj nešto što nije stajalo na stolu i što ova dvojica koji raspravljaju o povratku Šešelja nisu ispljuvali!
To je voćkica (može i povrćkica) koju kupiš jer ti je lepa na oko, miriše kao duša, sa flekicama ili bez, savršena ili ne, tebi je lepa i izgleda baš ukusno. Psihički si se već spremio za tu gozbicu. ALI kada je doneseš kući, spremiš na sebi svojstven način (sa ili bez rituala) i zagrizes, sledi razočarenje. Ukusa- nema, nema i nema.
Gotovo da se zapita čovek da ga ne prodaju odvojeno.
Ili ga ima, ali bolje da ga nema- kao kog gorkih krastavaca.
Pokušavaš ti nekako da je jedeš, tražiš neku aromu, istraješ kao junak par zalogaja, ali sve vreme kao da žvaćeš komad stiropora, pa je zavrljačiš u kantu, i kreneš da isprobavaš sledeću i tako se zanimaš dok ne nađeš jednu koja ima iole ukusa.
Do ovoga dolazi kada je voće došlo na pijacu nedozrelo, kada je upilo previše vode, jer su obilno padale kiše, ili nije imalo dovoljno sunca. Onda, zbog ''steroida'' za biljčice i ostale hemije.
Prosto da se čovek zapita, kako bilo šta danas ima ukusa ?
Dodatni poeni za stres se dobijaju ako ti je to omiljeno voće, ili ga nisi odavno jeo.
Danas sam kupila dinju, izgledala je ''domaće'' , ne kao ''Miss Dinja 2009.'' , i lepo je mirisala pride. Ohladim je lepo u frižideru, oljuštim i isečem na komade, usput se obradujem jer joj je srce ''prašnjavo'' i onda me sačeka na kraju ovaj antiklimaks; psovala sam dobrih 20 minuta i bacila sve. Nisam htela da je šećerim.
Leglo seljaka koji tokom cele nedelje onanisu na Kitica, Sabana(sve vrste i Saulic i onaj drugi...) i ostale "zvezde" sa domace "estrade" i onda odu na splav gde se pusta "house" pokazujuci svoju ogromnu ljubav prema istoj muzici - lomeci kukove i pokazivajuci svoje sise dok u pozadini gruva jos malo pa petogodisnji "hit" - "sexy bitch" koji se pritom izlizao pa ponekad zabaguje na plocama domacih DJ-eva, dok se gomila likova uz neartikulisane pokrete loze, jer znaju po koju rec pesme, iako to nije poenta "house" muzike.
Nakon dolaska kuci obavezno sledi status na face-u "vratio/la se sa free-ja, bila je havarija, to mozemo samo mi(u fazonu, mnogo smo zajebani)/hvala vam mackice moje(u slucaju cavki)". Sve se zavrsava sa par lajkova i komentara istih tih ortaka/ortakinja koji su pomenuti u statusu, pa svi na dozu "granda" pred spavanje da im bude lepsi san... jer ipak su proveli "nabolje vece" uz svoju "omiljenu mjuzu".
To je bosanskohercegovačka nacionalna aviokompanija. I to ime je sve što posjeduju. Osim par helikoptera koji se ipak ne mogu ubrojiti u profesionalnu flotu ,oni imaju još i najmanji aerodrom na svijetu te dva aviona godina proizvodnje 1954 sa propelerima sa strane. Linije koje ova kompanija uslužuje su :
1.) Sarajevo-Beograd (9 puta JAT jednom BH Airlines)
2.) Sarajevo-Zagreb (9 puta Croatia Airlines jednom BH Airlines)
3.) Sarajevo-Cirih (u Cirih lete jednom mjesečno)
4.) Sarajevo-Istambul (tamo lete jednom u dva mjeseca)
I to je to. interkontinentalni letovi su otavljeni Supermenu,pticama i ostalim kompanijama. Domaći saobraćaj je bio nekada prije rata i to dok je Tivat geografski egzistirao u istoj državi. Da bi spriječila gubitke ova kompanija ponekad preveze po kojeg hrabrog čovjeka iz Mostara prema Ljubljani ili Beogradu. Ali u povratku je rizik. Jer kupit ćete kartu Beograd-Mostar a oni će vas mrtvi-hladni izbaciti u Sarajevu i reći vam da se fatate prvog autobusa za Mostar iako avion nema kvar.
Jedino pozitivno je što je u avionu familijarna atmosfera. Ako znate pilota sjedićete čitav put do njega. Ako znate stjuardese dobit ćete maksimalnu uslugu,pušiti normalno možete (pepeljare k'o u vozu izvučete iz sjedišta) truckate se kao u busu,raja galami s kraja na kraj aviona,djeca trče prave papirne aviončiće i tako to. Zbog te familijarnosti ponekad postajete ponosni na nacionalnu avio-frimu..
Najveci sljam i olos na ovom svetu koji postoji. Navodno se bave razvitkom lekova za dobrobit ljudi a u stvari koriste tudju muku kako bi sebi napunili dzepove.
Veruje se da poseduju lekove za mnoge bolesti ali da ih cuvaju u tajnosti jer im je u interesu da ih ljudi dobijaju povremeno na kasicicu
dok sam pomagao kevi da popuni bazu lekova za potrebe KCS-a nisam mogao da a da ne primetim bezobrazne cene nekih lekova koje apslutno nemaju veze sa razumom ( 1 ampula necega je kostala 96 000din !!!! To je jedna injekcija!!! Neki kurcic za pejsmejker 650 000!!!!)
Iako su vecina ovih lekova na listama osiguravajucih drustava (tj kome trebaju dobija ih dzaba) treba se zapitati odakle dolazi novac za kupovinu tih lekova i koliko je zapravo trosak proizvodnje tog leka (mogu misliti koja je marza)
sramota
