Najduži dan, a možda i dan preko koga se brzo prošlo. Dan stvoren za nemirenje sa realnošću i povremeno tiho priznavanje sopstvene nemoći.
Nekima je žao što mnoge poslove neko drugi, a ne neko prvi, tj.neko njihov nije završio - pa kukaju"lepo smo mi govorili da je sve trebalo završiti šestog oktobra"-ne prepoznajući ni delić svoje odgovornosti "za nečinjenje".
Nekima nije bilo ni važno gde će i šta će. Završili su svoju adrenalinsku žurku još 5.-og i uopšte više ne znaju šta da rade- dosta im je što "sve je isto samo njega nema".
Neki su izgubili orijentaciju u vremenu i prostoru pa se nekim čudom vratili u četvrti oktobar-njima su krivi i prvi i drugi i treći. A oni - apsolutno nevini, medicinski dokazivo.
Trange-frangeraši su radili 24/7/365-završiće oni taj šesti oktobar kad se postigne zajednički dogovor sa 183 koaliciona partnera i centara moći (biznis se stalno razvija i usložnjava).
Već devet godina poboljevamo od ovog revolucionarnog razvoda sa prošlošću, kunjamo, kunemo i gunđamo, a tajkuni(i tajfuni)-sve jači, njima svako vreme odgovara.
Svilanović već uskočio u Evropu.Vesna Pešić se u velikoj noći 5. na 6. oktobar u periodu od 0:05-1:22 nalazila na ambasadorskoj poziciji u Mehiku, vratila se i onako bunovna počela da viče: Spalite Mlađu i Voju!!!
Zoki Živković gladi i čuva svoju trofejnu sablju-možda mu pritreba i privatno.
Batiću jaki vetrovi duvaju u veliko jedro i zanose ga.
Čović se uozbiljio pa se bavi biznisom, sportom i sinom-ko zna zašto je to dobro.
Čeda-belo, Čanak-debelo. Milan St. Protić traži prečicu da uđe u istoriju.
Beba pokupio pelene i nestao. Povremeno se da videti oko sudova.
Dušan Mihajlović više i ne piše. Velja Serucka, a Voja –izgleda i dalje neobavešten, moderiše virtuelni prostor-bio i na Vukajliji, koristio jedan nik, dok je njegov pravi vlasnik polagao ispite i još po nešto što se dalo položiti
Ovo kazemo nekome ko vidi samo delic celokupne slike
Kada neko kaze da Milan Mladenovic ne zasluzuje da trg nosi njegovo ime zato sto se drogirao, a pritom ne vidi da je on bio:
-izvaredan muzicar (sa tim se slaze i vecina pevaca narodne muzike)
-jedan je od prvih koji je na ovim prostorima svirao new wave
-izvaredan tekstopisac, pesme se slobodo mogu porediti sa pesmama nasi najboljih pesnika
-covek koji je u najgorim godinama propagirao mir
-koji se nije se plasio da kaze svoje misljenje
-koji se bavio se muzikom zato sto je voli, a ne zbog novca ili slave
-pametan (da se videti iz njegovih intervjua)
- i idalje jeste uzor mnogim mladima (u pozitivnom smislu, jer oni koji ga vole ne gledaju njegovo drogiranje vec negovo delo) i mnogim rock muzicarima sa ovih prostora
Odnosi se na lika koji u pola razgovora iskoči sa nekom desetom temom i krene da smara, kao pop-upovi koji iskaču po browseru sa trivijalnim reklamama!
Kafić, u toku utakmice Barselona-Milan. U kafiću niko da pisne, samo sa televizora dopire huk naviača i komentatora.
Neko iz mase: E, jesil' vidio što je pao snijeg u Britaniji!?
Lik iz ćoška:ALO, DE UGASITE TOG POP-UP-a TAMO!
A: I onda ja njoj priđem, i pitam je šta pije, i tako...
B: I šta je onda bilo!?
A: Pa krenula lagano priča,...
C: E jel iko od vas skonto da se ovde ima naručiti Cedevita s jagodom?
A: ŠKK? Očem' ti sad...!? Zbog tebe čovjek mora ugraditi pop-up bloker, majke mi! Gori se nego live-jasmine! Još me samo pitaj dal' želim da povećam penis o google ce ti početi slati pare na račun!
J: Dobar dan, mogu dobiti Orbit žvake?
P: O, vi ste naš 999 999 kupac, samo potpišite ovde i dobijate...
J: Šupičku materinu...
Osećaj koji se javlja pri posmatranju druge osobe koja se nesvesno blamira. Ta osoba može, ali i ne mora biti iz vašeg okruženja.
1. Iz vašeg okruženja:
Slava je, pa ste osim vaših kul drugova morali da pozovete i rođaka-smarača.
Rođak-smarač: "Jao ljudi što sam čuo dobru foru: Upecali Mujo i Haso zlatnu ribicu..."
Vi: (Jao zašto mi to radi)
2. Izvan vašeg okruženja:
Milan Kalinić gostuje kod Sanje Marinković.
S: "Je l' si u mladosti bio tako zajeban šmeker kao sad?"
M: "Samo u osnovnoj, u srednjoj sam izgledao mlađe"
S: "Jao, pa znači nisi imao najbolju ribu u odeljenju u srednjoj?"
M: "hehe vidi nju. Naravno da jesam, ali ona je morala da upozna neke moje druge kvalitete da bih je smuvao"
S: "Aha. Pa kad si onda postao svetski priznati mega šmeker?"
M: "Pa kasnije kada sam imao dvadesetak godina, pa izgledao kao da imam 18"
S: "Molim aplauz za iskrenost"
Ovde od vašeg karaktera zavisi kada će se osećaj sramote za druge javiti.
Dobiti zatvor iliti ga stručno opstrukciju creva. A može opet da ima i obrnuto značenje, kada vam je probava toliko dobra da na kraju uspete da zapušite kanalizaciju.
-Ćale: Alo bre, Milane, izlazi iz tog kupatila više! Zaseo gospodin k'o političar u skupštini.
-Sin: Šta da radim ćale, stis'o mi se rč k'o kokošije dupe, trči do apoteke uzmi mi ricinus inače wc nećete videti narednih godinu dana.
Pola sata kasnije
-Ćale: Uuuu bre! Šta to zasmrde sunce ti jebem! Ko da jedete kisele jazavce, pička li vam materina!
-Keva: Zapušila se kanalizacija. Milan izgleda nije štedeo materijal.
-Ćale: E sad lepo zovi gospodina, pa nek sam odpušava. Dosta sam ja bre rmbačio u ovoj kući.
-Keva: Nije tu, otiš'o sa Kaćom do njenog stana, kaže imaju nešto da uče.
-Ćale: Sunce li mu jebem žarko! Znam ja to njihovo učenje, gospodin zna samo da puni i da zapušava, a starog oca da povede nije ni pomislio.
Samo on da se zabavlj... :oklagija u glavu:
Sastavni deo života svakog kvalitetnog brđanina. Svako ko je išao u posetu ka ruralnom brdsko - planinskom području X kilometara dalje od cetnra najbližeg grada, morao se oprobati ovim neobičnim i krajnje interesantnim transportom. U ove svrhe se koriste busevi kakve ni Kaluđerica nije videla, koji tokom zimskih mećavnih dana dužinu linije redukuju za desetak kilometara.
Praznik, bus krcato pun. Jedna trećina busa-deca koja idu u školu, druga trećina seniori, ostatak ljudi koji idu svojim poslom. Kroz prozor se vidi predeo od kog bi se i Ivan Strahinić usro. Razgovor živ:
-drži Žojiću tu harmoniku
-jao šta mi je milan sinoć rekao
-i ti na sabor u Studenicu
-Žuti, šta si se bre raširio
-uzela sam papriku za 25 dinara
-fala ti dete
-šta! Ja sam, bre, jednom na harmonici spavao
-ne može dalje
-nema veze, ova deca izlaze u Bogutovcu
-majstore, ustavljaj
-čuo sam da te hvale
-al je mutna reka
-otad više ne zalazim po kafanama
-ako sam, samo nek je dobar glas
-hahaha, Žojić uči da svira
-ej, izodite tamo
-tako i Isusa obesiše sveštenici.
Završio si faks. Sada si akademski građanin, ovo je novi početak za tebe, počinje novi život.
Lagano uviđaš kako te svi gledaju sa nekom dozom poštovanja i prezira u istom trenutku. U početku počinješ da zanemaruješ takve ljude, kada ih sretneš na ulici samo ih pozdraviš, iskezečiš se akademski taman toliko da nije prostački i nastaviš dalje. Kada ti u radnji vraćaju kusur obavezno pokušavaju da te zajebu ako ih provališ onda je to štos, kao žele da vide da l' paziš na sve, da li su te istrenirali na faksu za život, i te fore... Ulicom kada šetaš svi te zovu doktore, profesore, menadžeru, direktore, inžinjeru... sprdaju se sa tobom, svi znaju da se zoveš MIlan, Dušan, Ranko, Marko... al' nekako im je drago da te zezaju jer si drugačiji od drugih. Odeš do biroa a tamo haos. Shvataš poentu narodne izreke: "Uči sine školu da sutra ne bi radio." Sada to razumeš, već dve godine čekaš posao i gledaš kako ovi sa privatnog fakulteta odmah dobijaju državne poslove u javnim preduzećima ili državnim institucijama. Počinješ da pucaš, pa tako s vremena na vreme i ti tu diplomu gledaš sa prezirom. Roditelji pizde što nisi našao posao, baba čeka praunuka pa da umre, stric kaže da je na njivi budućnost, cura te tera da idete na stan a ti? Tebe niko ništa nije pitao, sve je nakako protiv tebe, haotično, premlad si da uradiš nešto a prestar da promeniš sve oko sebe.
Polako počinješ da piješ, trgneš tako s vremena na vreme koje pivo ispred radnje kad kreneš po hleb ili uzmeš unuče za poneti. To unuče kreće lagano da raste, pa posle par meseci na tvom stolu je neizbežan rekvizit flaša od litre, obložena pur penom, koja je prefarbana bojom drveta sa slikom Svetog Nikole. Lakše ti je kad piješ i psuješ Boga.
A godine lete. Na svom licu pronalaziš potvrdu i pečat vremena, al’ šta da radiš, život ide dalje a ti moraš nekako s njim. Cura te je već odavno ostavila, udala se za nekog žandarma i konačno otišla na stan. Sva sreća pa ti je baba umrla pre njenog odlaska, ko zna koja bi frka bila da se to nije desilo, neka joj je laka crna zemlja. Tvoji su se već pomirili sa činjenicom da ćeš do kraja njihovog a verovatno i svog života ostati u porodičnoj kući, i u svom rodnom mestu. Jednom, eventualno dva puta nedeljno odeš do biblioteke i šah kluba, voliš da dereš penzose u šahu, nekada odigraš belu u pare i popiješ vinjak uz kafu.
Prošlo je dvadeset godina, promenio si dioprtiju, imaš problema sa prostatom, pluća te bole od suvog duvana a ni jetra nije u najboljem stanju. Radiš u nekoj firmici kao običan radnik za 250 jura mesečno, svi te zovu Duško, Rajli, Maki... neki ljudi se čude kada im kažeš da si doktor, profesor, menadžer, inžinjer... Skoro je stigao mladi inžinjer na praksu, svi ga podjebavaju i zovu direktore, i ti to radiš, sada shvataš da ti to ulepšava dan, kada jebeš onog iznad sebe a on ne zna šta da radi već se samo akademski kezeči. Znaš da u penziju nećeš otići i da ćeš ostati mudri samac do kraja života, sve ti je jasno, godine učenja i mučenja su prošle kraj tebe al’ vredelo je i za to živeti. Sada imaš nešto para da vikendom odeš s kolegama u zezanje, zimi ili leti u banju. Konačno se dobro osećaš, jedino što ti smeta je to, što i dalje živiš s matorcima.
Način na koji mlađi deo populacije naziva klub ili kafić koji postoji u maltene svakom gradu.
To je mesto na kome se skupljaju osobe 30+, mesto gde žene tog doba takoreći traže priliku za udaju. Ne traže sve one, naravno, ali za klince koji samo što su položili malu maturu, ta mesta deluju isuviše ozbiljno, a i blam ih je da cevče jedno pivo dok dame u punoj snazi ispijaju vermut, martini ili koje drugo prefinjenije piće.
Spominjanje mesta koje je dobilo epitet "poslednja šansa" je među lokalnim opajdarama ujedno i šah-mah potez u ogovaranju neke ženske osobe koja je tamo nekada viđena.
- Šomi, zvale nas Petra, Maja i Sunčica u grad. Hoće da idemo u "Kraljev dvor". 'Oćemo li?
- U "Poslednju šansu" da idem? Pa brate imam tetke i kod kuće da gledam. Uostalom, znamo da Sunčia pati od kompleksa niže vrednosti pa samo hoće da zabiberi čorbu onim udavačama sa svoje dve banke.
---------------------------------------------------------------
- Je li Jelice, je l' ti se oženio sin?
- Nije Rado, valjda će uskoro. Baš mu je i vreme, a ja ne znam razmišlja li on o tome pravo da ti kažem.
- E, ako nije još uvek zabacio udicu, imam sestričinu za njega! Fina devojka, evo samo što je ušla u tridesetu, dobrodržeća. Otac joj je Milutin, što radio kao generalni direktor u pošti, a majka joj je krojačica, i to kakva!
- Kosančići beše oni, a?
- Jest'!
- Bogami Rado, lepo je to, al' kako meni moj Milan kaže, viđ'o je on nju tamo, u "Poslednjoj šansi". Ako je niko do sad nije hteo, bo'me ne znam ni meni šta će.
Iliti floskula. Uglavnom bezvredna fraza koju su neki ljudi usvojili toliko u svakodnevnom govoru da njeno ponavljanje toliko iritira onu usamljenu ćeliju u mom mozgu da je par puta pokušala da se ubije vešanjem o svoj dendrit. Ali stvarno.
Jedina (meni barem dosad poznata) stvar koja je gora od ljudi koji imaju iritantne uzrečice, jesu drugi ljudi koji skreću pažnju na to da ovi prvi uopšte i imaju uzrečice. I mean why?? WHYY?
- I sad, razumeš, ja ti kažem da ovo može da se odradi na taj način, ali, razumeš, to nije ono što sam ja hteo? Možemo mi da se i igramo sa tvojim pokušajem, ali razumeš, samo, gubimo vreme bez veze. Razumeš?
Ja: Aha. Kul.
Milan: Jesi primetila kako ovaj ima uzrečicu "razumeš"?
Ja: Mmmmmm, n-ne... Ali verujem da sad hoću...
- E, ja sam odradio moj deo razumeš. (UH, LEBAC TI JEBEM!) Pokušao sam onako kako si ti krenula, ali ništa mi nije delovalo logično razumeš. (UUUUUUH!) U svakom slučaju, mislim da smo našli neko, razumeš (CRKNI SKOTE, CRKNI!), rešenje. Ja ću da ostavim ovo ovako razumeš (1, 2, 3, 4...) a ti uzmi pa nastavi po svom kako hoćeš dalje. Razumeš? (MILANE, JEB'O SI JEŽA U LEĐA!)
Rečenica koju je većina majki izgovorila barem stotinjak puta u odbrani svog sina. A ako je jedinac puta 10 na taj broj. Najtužnije je da one iskreno, kao i sve keve, veruju u to dok mi sinovi, konji, obilno koristimo to poverenje. Ali takve stvari nekako nikad ne funkcionišu sa ćerkama. Ćerka uvek dobije po pičici od keve ako napravi sranje. Uvek je tu ta suprotnost i ukrštanje mamini sinovi/tatine ćerke. Možda je drkavi Frojd stvarno nabasao na nešto ispod svih tih perverznih aluzija ali nije mogao normalno to da formuliše od visoke procentualne prisutnosti opijuma u krvi.
(real life primjer)
- Gdje mi je dijete? Šta mi je sa djeteta? Milane! Mišo!
- Smirite se gospođo. Sjedite tu na stolicu. Malo se hladi dečko u drugoj sobi.
- Molim vas ko Boga gospodine, nemojte ga tući. Oca je izgubio u ratu. Nije mu lako.
- I od tuge je za života nakupio toliko krivičnih prijava od čije bi se gomile postideo i ceo "glumački" sastav dokumentarca "Vidimo se u čitulji".
- Nije on ...
- Nije on? Pa ko je? Jesam li ja?
- Znate, njega su nagovorili. On je dobar ali je naivan i upao je u to društvo sada pa se malo pravi mangup da ga prihvate.
- Dve razbijene glave ...
- Joj.
- Polupan frižider pun pića ...
- Kuku!
- Čak 5 polomljenih stolica ...
- Ju ju ju Milane u grob ćeš me poslati!
- Baš je zapeo da se uklopi vaš Milan.
- Nije on gospodine, molim vas, druge vi gonite. Ove što su ga nagovorili.
