- Zamisli, Milenko juče posle venčanja nije preneo mladu preko kućnog praga! - Šut sa rogatim ne ide! Nema on kilažu za to, četr'es' pet sa krevetom, a ona blizu stotke.
se može pokloniti, pohvaliti, zahvaliti....i to se saopštava.
Od srca, srdačno, se može i mrzeti. Time se niko ne hvali. ..
Svako je makar jednom bio izneveren, ojađen, ponižen, uvređen i tada su snažne emocije krenule od srca, ali u obliku mržnje, jake antipatije, gađenja..
Kažemo nekome ko se otvorio k'o vrata od poljskog zahoda, tj. ko previše priča. Frizerke su poznate po tome da vole da ispituju svoje mušterije dok obavljaju svoj posao, te često i od onoga ko je povučen naprave pričalicu. Već pri samom ulasku u radnju dočeka te jedna od radnica. Obično ima neku da-Bog-sačuva frizuru, šiške k'o da su tupim nožem isječene, boja iznijansirana, pravi kolorit na glavi. Em što se prepustiš takvoj osobi da te šiša, em iz tebe izvlači informacije k'o dobitnu kombinaciju na lotu. Sazna sve o tebi, počev od mjesta prebivališta pa sve do vremena kad si zadnji put podrign'o. Ne preostaje ti ništa drugo nego da se opustiš i pokreneš konverzaciju s dotičnom. Ko zna, možda ćeš je nekada povaliti, a možda i dobiješ neki popust.
:Smarač već duže drži govor:
- Daj, Sake, koji ti je kurac, ne može niko da dođe do riječi od tebe?! Jes to kod frizerke bio? - Jeboga ti, nisam dvije riječi progovorio kako treba. Šta se odma' pjenite?! - Ma bježi, k'o da si iz ciganske torbe jeo, ubi nas pričom o eskimskim metodama pecanja ribe. Idi jebi šta!
Izjava koja predstavlja da postoje različiti ukusi i ne treba raspravljati o tome jer smo svi različiti, itd... POGREŠNO! Po rečima legende BU-a Sretena Petrovića, profesora estetike, i još svašta nečega, i generalno ultramegabaje, grčka izreka "o ukusima se ne raspravlja" jednostavno znači da se ZNA šta je UKUS i ZNA šta je NEUKUS, i o tome se NE RASPRAVLJA. I to zaista znači to...
Daleki rođak, brat od muške tetke. Postoji osnovana sumnja da i niste u rodu ali ste ga tokom vremena prihvatili kao rođaka ili jako dobrog porodičnog prijatelja.
- Gde si rođo? - Eeee, evo me krenuo ženi u radnju. Šta mi ti radiš? - Ništa posebno. Mile i ja krenuli kod Smilje u kafanu. - Lepo, lepo, popite jedno i za mene. - Pa, hajde na jedno, nisam te video sto godina. - Ne mogu, danas glumim papučicu. Aj ljudi, živi bili. Pozdrav. - Rade, kako ste ti i Sreta rođaci? - Pa lepo, on mi je od devete pećke žar. Hahahah - Aaaa, brat od muške tetke. Hahaha
Najlakši način da nateraš ćerku koja je u pubertetu da pojede nešto što ne voli.
- Ali mama ja mrzim pasulj! - Okej, ne moraš da ga jedeš, ali da znaš da Živkina Mara svaki dan pojede po dva tanjira. - Sisata Mara? Pa na nju se lože svi dečaci u školi. Hoćeš da kažeš da od pasulja rastu sise? - Od pasulja, boranije, spanaća, graška...
Prastaro verovanje , u koje je verovala i moja baba, a koje me je mnogo puta spaslo od ćaletovih ubistvenih šamara!
Šta je sad? Opet si maltretirao brata i sestru? E sad ću ja da ti pokažem kako se iživljava nad mladjima !!!! (pljus šamarčina) I ju crni Miško, ne dete po glavi! Oćeš da ti bude glup!? Daj mama pustime da mu ja pokažem, preterao je sve mere i granice! Ma tuci al u glavu nikako!!! (HVALA TI BAKO).....
Sarma od kiselog kupusa... Uz Nikolu Teslu, šljivovicu, Boj na Kosovu koji nikako da se završi već preko 6 vekova i genetski usađen inat, to je ono što svaki autentični Srbin smatra za svoj nacionalni zaštitni znak.
Ali, ako zagrebemo malo dublje po tom pikantno mirišljavom i dobro ukrčkanom loncu sa sarmama, možebiti pokapiramo i stvarnu istinu o tome gde je pravo mesto na geopolitičkoj mapi sveta za jednog autentičnog srpskog uživaoca gorepomenutog jela.
EU, Rusija, Azija..?
Sarma(ili turski "sarma", khm...) sasvim jasno asocira na to odakle potiče ovo jelo, tako da neka veća pojašnjenja o originalnom poreklu recepta nisu potrebna. Ali Turci, kao ni ostali bliskoistočni narodi, uopšte nisu znali za kiseli kupus(ne koriste ga čak ni danas), a o tome da se za pripremu sarme koristi svinjetina, svinjska mast, suva svinjska rebra i slično, da i ne govorimo, iz svima poznatih razloga.
A svi dobro znamo da sarma nije ni za kurac kad je posna ili ne-daj-Bože od teletine!
Kiseli kupus, iliti kako ga u njegovoj postojbini Nemačkoj zovu, "sauerkraut", je nešto što sami Nemci misle da potiče originalno iz njihove pokrajine Baden-Virtemberg, mada se Strazburg smatra za prestonicu(Strazburg je bio kroz istoriju čas francuski, čas nemački). Ali, opet ali! Nemci imaju krajnje bangljava jela od kiselog kupusa i sve se svodi na to da taj kupus jedu samo kao ribanac, a o tome da postoji neko složenije jelo od kiselog kupusa ni reči. Ponajmanje ne nešto što čak i izdaleka liči na srpske sarme.
Pomenuti su i Nemci i Turci...Pažljivom čitaocu je sasvim jasno da Rusi neće nigde biti pomenuti, a niti bilo kakvi Sloveni, niti bilo kakav slovenski ukus za jela. Jednostavno, Srbi ne vole šči. Ni po receptu, ni po sastojcima. Ali ne vole ni nemački sauerkraut kuvan u belom vinu, a niti tuske sarme bez kiselog kupusa i svinjetine. To sve jedu samo ako moraju i ako baš ničega drugog nema! Ukratko, jedemo mi njihova jela, nije da ne jedemo, ali samo pod moranje i na silu...nikako zato što želimo to sami.
Kad kuvamo sami za sebe, mi onda mešamo sastojke onako kako mi to želimo. Ponešto sa zapada, ponešto sa istoka, malo više od nas samih(ona rebra sa tavana za između sarmi), pa onda ispadne dobro... Nijedan recept od komšija nam ne odgovara iz razumljivih razloga.
Jeste, ali za taj naš recept treba tako mnogo sastojaka i svi su skupi, mi nemamo para, a i ona zaliha rebara sa tavana koja daje aromu je odavno nestala.
Ako zajmimo od komšija, moramo da zajmimo i od jednih i od drugih, pošto nam jedni daju samo jedno, oni drugi samo ono drugo, a nama trebaju obadva. ...Da, dobra ideja, vratićemo to svima njima vremenom, ali nemamo više ona samo naša rebra sa tavana, pojedena su sva, do poslednje koščice.
Neće to mirisati na prave sarme nikada, bez tih, samo naših suvih rebara sa našeg tavana. Znači, prvo moramo da imamo zalihu na tavanu, ako ćemo da se zajmimo po komšiluku...
