„kako da linkujem definiciju“

Iliti: "Kako je do jaja da živiš sa cimerima, ideš svaki drugi dan na žurke, praviš ludnicu sa cimerom po stanu, radiš neki prosečan posao, ali se zato zajebavaš do jaja i uživaš maksimalno u životu" fazon serije/filma.

Svako ko je bar jednom bacio oko na serije tipa "Prijatelji", "Vesele sedamdesete" ili "Stažisti" pomislio je na tu bolnu činjenicu da ne živi u zemlji tipa SAD i da nema šanse da unajmi ni stan od 70 evra koji deli sa udovicom ratnog veterana, kamo li jednu od one dve stančuge koje dele junaci iz "Prijatelja". Da, realnost je prilično zajebana, pa osim toga što ne možeš da priuštiš stan u kome lagano može da se opiči fudbal 5 na 5, tvoji prijatelji verovatno nisu superopičene kopije Džoija, Rejčel, Rosa, Čendlera i Fibi. Daleko su veće šanse da ti inače treba sat vremena da ih nateraš da odu s tobom do grada na pivo.

Kul muzika iz sedamdesetih isto otpada. Jedini podrum koji možeš da nađeš je onaj u zgradi u kojoj živiš gde bi ti se šetali pacovi po glavi dok pokušavaš da duvaš sa ortacima.

Realnost nastavlja da ubija finanskijski. Ako živiš u Srbiji, a pritom imaš tu sreću da živiš sam u svom stanu (a nisi oženjen/udata), pare ti sigurno ne ispadaju iz guzice. Tako da, o putovanju na lađenje jaja do Las Vegasa možeš samo da maštaš. Čak teško da i finanskijski možeš da izdržiš da svaki dan piješ kafu u najgorem kafiću u gradu, kamo li da nađeš neki domaći "Central Perk" i da tamo blejiš ceo dan.

Generalno, teško da sve to i u "obećanoj" Americi možeš da priuštiš bez 10 sati dnevno na poslu. Tako da, morala bi guzica da ti bude uključena u struju i da se konstantno biješ nekim energetskim pićima da bi imao život interesantan kao oni. Teško da imaš najinteresantniji posao na svetu kao junaci iz "Stažista", pa da se zezaš po bolnici ceo dan sa najboljim ortakom. Ako živiš u majci Serbiji, a u tim si godinama, verovatno tegliš gajbe kod privatnika ili kelnerišeš u kafiću da bi napokon ušteteo 80000, da platiš jebenu školarinu i napokon upišeš tu treću godinu.

Nadaj se da ti je život dovoljno kul, pošto njihov možeš da živiš samo dve epizode dnevno na TV-u. Osim ako ne skineš seriju sa neta, al' džabe, nema ništa od kul gajbe, zaboravi.

Pitanje koje se upućuje gostu koji nikako da ode.

2:30 h

- I tako, šta da ti kažem više? Nego suni još jednu.
- Prijatelju, a da ti razmestim krevet?

VNVladimir Nikovski · 15. jan 2012.💬 2670631

"Ne."

Pitanje sektaških smarača prevaranata koji vas startuju na ulici i kojih ima već toliko da su počeli da iskaču na najneverovatnijim mestima po gradu.

Vrlo dobro znate da zapravo samo mizeran procenat toga što vam uvaljuju ide toj deci, ali s obzirom na to kako vam postavljaju pitanje, nemate izbora nego da odgovorite "Ne, ne želim da pomognem deci ometenoj u razvoju". Što čini da se osećate veoma loše, jer pobogu, kakav ste vi to čovek koji ne želi da pomogne deci ometenoj u razvoju?! I onda zbog osećaja krivice vadite novac. Ali...

Ta deca su ometena u razvoju, i kao takva (debilna) oni NEMAJU POJMA da je njima pomoć potrebna. Njima je do jaja! Po čitav dan se igraju, zajebavaju, crtkaju, prčkaju nešto, oslobođeni su svake odgovornosti. Ne moraju ama baš nikakve odluke da donose. Njihova jedina obaveza je da spavaju, jedu i pišaju i seru. Ne moraju čak ni sopstvena dupeta da brišu! Njima je potpuno svejedno da li je neko kupio nešto od čega par dinara ide njima.

Jebe im se da li se igraju lego kockama ili kartonskim kutijama. Jebe im se da li crtkaju običnom olovkom ili faber-kastel bojicama sa 36 boja i isto toliko nijansi svake boje. Jebe im se da li crtaće gledaju na matorom crno-belom EI-Niš, ili prejebenoj Samsung plazmi. Jebe im se da li nose Nike ili Borolete. Bazično, jebe im se za sve, pa i za tebe. Oni imaju svoj svet.

"Blago siromašnima duhom, njihovo je carstvo nebesko"