Doktorski uzdah u malim mestima, varošicama. Tamo gde se čoveku život vrednuje onoliko koliko realno i treba. Nije lako, tolike godine učenja; sa velikog fakulteta u malo selo, iz velikih planova u sitnu, surovu stvarnost. Neunovčen trud prerasta u notornu nebrigu. Rade uz samo dobro podmazivanje.
Leži baba u ambulanti, tek dovedena. Guši je, steže je, duša se uznemirila, hoće da ide. Porodica jurca, traži doktora, pronalazi ga, ali avaj - smena je završena. Doktor gleda, baba astmatičar, zakazala joj pumpica... Doktor nastavlja da gleda, pipa, podiže obrve, nabira čelo, gleda u glavu familije, napominje da mu je prošlo radno vreme... Ništa. Poruka poslata, poruka nije primljena, zbunjeni sin i snaha i dalje gledaju belo. Gledaju u babu, pa u doktora, pa jedno u drugo, i onda opet u doktora. Tišinu prekida jedino babino zapomaganje u trenucima anaerobnih uslova u njenim grudima. "Pa ima li joj spasa doktore?", pita uplašeno sin... “Delikatno je… Nisam siguran. Mnogo toga je na kocki, ja sam umoran, treba mi mirna ruka, ne znam…”
“Doktore Vi ste nam jedina nada, ja ne znam kako bih….”
Doktor se mršti, šalje pogled u daljinu, pa ga usmerava ka ovom preplašenom čoveku očigledno nevičnom bolnicama I doktorima. Smeška se stidljivo, gledne na sat, gvirne opet u sina… Sin ne čita, misli doktor misli o staroj…
Uto stiže otac, starkelja, javili mu. Jedva ga našao glas o slučaju, u kafani gde remizira sa starom ekipom. “Šta je doktore, kako je matora?”
–“Za male ćete je pare izgubit’…”
-“Nećemo doktore, evo u 50 eura da nećemo. Ajte je vi meni opravite, pa da je vodim kući, da zaprži pasulj.”
Doktor, složivši strogu grimasu, pohita babinoj sobi, provede iza zavese koji minut, zatim izadje sa staricom. Nova aparatura za disanje obezbedjena, direktno iz američkog crvenog krsta.
-“Biće dobro, samo što više na vazduh.”
-“Samo to i imamo doktore, kako nas držite. Aj’ u zdravlje.”
Novac menja vlasnika, baba menja sobu, deda bi menj’o sina… Doktor je zaboravljen.
Paradigma ulaska malograđanštine na velika vrata. Dobro, ne baš velika, nego ogromna.
Dok danju želudac celivaju nusproizvodima kompanije matijev - zlatibor kurac palac, a bulju pokrivaju aBidas trenerkama i šabanske tabane filE papučama, noću se povampiruju i naizgled mirne i skromne duše opsedaju demonske sile koje akcelerirajućom brzinom zaposednutog vuku u tamu propasti, i finansijske i duševne. Ponavljajući pomenutu radnju, to jest neradnju, to jest predradnju potonuća, transom porobljene duše, kojih ima numerički gledano u okvirima pandemskog opsega, etaloniziraju i kalbriraju aparat moralnog i vrednosnog bezdanuća nacije uspostavljajući novi zombi poredak venišom grandparadizovanog mozga.
I dobro. Tu smo gde smo! Da li da pravimo ogromni mitraljez i po ranije švapskom proverenom sistemu Hans-obarač-narod u jamu-zakopavaj vaspostavimo novi sistem gde su vrednosti vrednosti, a ostalo se samo po sebi nameće, ili da se branimo i da kao nekadašnji pioniri ćirilice krenemo u masovno prevaspitavanje oživljavajući nacionalno biće?
Možda, ipak, treba sačekati neki treći svetski rat, i pustiti zombije da budu takvi, jer, u nedostatku tehnike i konja, trebaće neko da gura dolap.
- E brate....Rade legendo, može malo viski malo koka kola? :vadi pare iz džepa:
- Uzmi pare sinko, pevaće Rade džaba, nek imaš i za jogurt sutra.
Našao posao u državnoj službi. Nekada san svih starijih generacija. Ima se fina plata, malo se radi , koriste se redovna bolovanja i odmori, regres i topli obrok, ne rade crkveni i državni praznici a plata redovna svaki mesec...
Nidžo sine , kad porsteš da gledaš da se uvališ u državna jasla. Nema boljeg posla od državne službe!
Važi deko.
Početak lekcije pametovanja instant gasterbajtera koji povremeno odlaze trbuhom za kruhom u inostranstvo. Odu jednom na tri mjeseca, spavaju u nekom kontejneru ili garsonjeri, rade od jutra od sutra, ali kad se vrate kući sve znaju.
- Đesi Sale! Nema te k'o kave devedestdruge!
- Đesi ba Smeune, šta ima?
- Jes ti ono iš'o u Njemačku na bauštel?
- Vratio se juče. Bio tri mjeseca.
- Kako je bilo?
- Nema kod Švabe zajebancije. Ujutro prvo blabla....a kad smo došli blabla......nema pauze blabla.....
- Aha, ajd vidimo se!
Kada nosite kacket i stavite gornji deo usiju pod njega. Uglavnom ovo rade klempaviji ljudi sa velikim usima misleci da ce im to smanjiti usi,ali ovo ima suprotni efekat,jer donji deo usiju nabubri i onda izgledaju jos debilnije.
To uglavnom rade stariji da bi dokazali deci koliko ih vole tih par sekundi , dok im sa velikim kezom na licu i onom pricom : Jaoj sto si sladak mali . .. itd. Stipaju obraz... ne znajuci da to uopste ne prija !!! realno .. :)
Loše smotan džoint . Toliko loše da više liči na sarmu nego na buksnu, najčešće to rade početnici u motanju ili u likovi stanju razvaljenosti.
- Ko će da rola ?
- Daj meni ja ću...
- Nemoj, brate, previše si razvaljen!
- Ne seri,bre,znaš da ja mogu da motam na promaji zatvorenih očiju...
(nakon pola sata mukotrpnog isčekivanja)
- E,brate, evo je zapaljena....
- Pa dobro,bre na šta to liči? Na sarmu...Pogledaj tu žigu,komotno dva ćevapa na njoj mož' da ispečeš!!
Umisljeni i zatucani ljudi koji znaju da citiraju samo svoje predsednike,i to obozavaju da rade.Za evropsku istoriju,kulturu,umetnost,knjizevnost su mozda i naculi nesto,ali boze moj,sta to njima treba u zivotu sto nema veze sa njihovom domovinom.....
Amerikanci-Dzordz Vasington,Bendzamin Frenklin,Abraham Linkoln,LBJ,Kenedi,Nikson i sl....
Evropljani-Aristotel,Platon,Seneka,Leonardo,Mikelandjelo,Dante,Bokaco,Rembrant,Van Gog,Sekspir,Dostojevski,Gete,Sezan,Tesla,Andric i mnogi,mnogi drugi.............
Zgubidani koji znaju samo da tabaju zato što nisu kadri da rade nešto pametnije i korisnije. Pozivaju se na Srpstvo i pravoslavnu crkvu a ne znaju ni šta im ona tri prsta znace a tajne svojeg jezika izgleda nikada neće otkriti...
Raspalite sa hejtom
Osoba koja obitava u javnoj kući, odnosno kući otvorenoj za javnost,
tako da javnost može da vidi šta rade javne ličnosti u javnoj kući.
Dvor,skupština Srbije,Farma,VIP VB,Parovi...
