Paradigma ulaska malograđanštine na velika vrata. Dobro, ne baš velika, nego ogromna.
Dok danju želudac celivaju nusproizvodima kompanije matijev - zlatibor kurac palac, a bulju pokrivaju aBidas trenerkama i šabanske tabane filE papučama, noću se povampiruju i naizgled mirne i skromne duše opsedaju demonske sile koje akcelerirajućom brzinom zaposednutog vuku u tamu propasti, i finansijske i duševne. Ponavljajući pomenutu radnju, to jest neradnju, to jest predradnju potonuća, transom porobljene duše, kojih ima numerički gledano u okvirima pandemskog opsega, etaloniziraju i kalbriraju aparat moralnog i vrednosnog bezdanuća nacije uspostavljajući novi zombi poredak venišom grandparadizovanog mozga.
I dobro. Tu smo gde smo! Da li da pravimo ogromni mitraljez i po ranije švapskom proverenom sistemu Hans-obarač-narod u jamu-zakopavaj vaspostavimo novi sistem gde su vrednosti vrednosti, a ostalo se samo po sebi nameće, ili da se branimo i da kao nekadašnji pioniri ćirilice krenemo u masovno prevaspitavanje oživljavajući nacionalno biće?
Možda, ipak, treba sačekati neki treći svetski rat, i pustiti zombije da budu takvi, jer, u nedostatku tehnike i konja, trebaće neko da gura dolap.
- E brate....Rade legendo, može malo viski malo koka kola? :vadi pare iz džepa:
- Uzmi pare sinko, pevaće Rade džaba, nek imaš i za jogurt sutra.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Ne shvata raja dublje poruke ove definicije +
Štaš kad ih ne zanima dragi moj lukšo
Zanima ih.