Malo viski malo koka kola

Paradigma ulaska malograđanštine na velika vrata. Dobro, ne baš velika, nego ogromna.
Dok danju želudac celivaju nusproizvodima kompanije matijev - zlatibor kurac palac, a bulju pokrivaju aBidas trenerkama i šabanske tabane filE papučama, noću se povampiruju i naizgled mirne i skromne duše opsedaju demonske sile koje akcelerirajućom brzinom zaposednutog vuku u tamu propasti, i finansijske i duševne. Ponavljajući pomenutu radnju, to jest neradnju, to jest predradnju potonuća, transom porobljene duše, kojih ima numerički gledano u okvirima pandemskog opsega, etaloniziraju i kalbriraju aparat moralnog i vrednosnog bezdanuća nacije uspostavljajući novi zombi poredak venišom grandparadizovanog mozga.

I dobro. Tu smo gde smo! Da li da pravimo ogromni mitraljez i po ranije švapskom proverenom sistemu Hans-obarač-narod u jamu-zakopavaj vaspostavimo novi sistem gde su vrednosti vrednosti, a ostalo se samo po sebi nameće, ili da se branimo i da kao nekadašnji pioniri ćirilice krenemo u masovno prevaspitavanje oživljavajući nacionalno biće?

Možda, ipak, treba sačekati neki treći svetski rat, i pustiti zombije da budu takvi, jer, u nedostatku tehnike i konja, trebaće neko da gura dolap.