"Gore je ko otac" ili "Prsa je nasljedila od oca" je izraz kojim se oslovljava djevojka koja nije obdarena bujnim grudima tj. bilo kakvim grudima pa joj se prsa uspoređuju sa prsima njenog oca ( na kojima, nadamo se, ne rastu grudi ).
-Jes' vidio onu malu Marjankovićku?
-Jesam, zašto?
-Men' je dobra, a tebi?
-Ma jok! Gore je ko otac ( ili "Prsa je nasljedila od oca" )
Ko nema u vuglu ima na guglu.
Osnovno pravilo u voziću.
Moto većine radnika u Srbiji.
To kad uvati ne pušta.
Kažu, ko je bio u Rusiji, bar ranijih godina, da je opšta pojava da svi čitaju knjige, u busu, u metrou, u parku... prosto ti dodje blam što ne čitaš ništa ako se zadesiš tamo negde. Danas se situacija promenila. Istetovirani, izpirsirani Englezi, onako sa sve dušekom na plaži, čitaju pa racepuju. Svaki dan druga, šarena, ekstra debela knjiga. Naravno, kad zinu, za razliku od leskovčana, ništa ih ne razumeš jer je to onaj low life talog, što izgledaju ko naši dizelaši pre 15 godina, al' ne da čitaju...
Merna jedinica za veličinu neke pojave.
-E svaka vam čast, kupili ste ugaonu garnituru koja ne može da uđe na vrata. Ništa, sad je stavite u baštu da se uklopi sa onim mermernim stolom, što isto tako nije mogao da uđe!
===========================================================================
-Švajsnuo sam onu prsatu komšinicu!
-Ne seeri? To tebra!
-Kurac "To tebra"! Otišao sam u štetu na svoju štetu... Kad smo bili negde u međukoitusu, eto ti ga neki rmpalija na vrata, ispostavi se njen muž...
-I?
-Šta "I"? Sreća pa ne može da uđe na vrata, nego mora na kant. Taman sam imao vremena da izletim kroz prozor i dočekam se ko bugarski gimnastičar.
Nema dalje. Uskogrudi debil od čoveka, najgora kombinaija, glup ko tocilo, a tvrdoglav kao mazga. Nema s tim raprave, bolje spašavaj živu glavu, uštedi sebi živce i vreme.
(primer istinit, ili bar prvi njegov deo)
NN profesorka: Ja svako veče pred spavanje uzmem u ruke rečnik Vujakliju, pa lepo memorišem par reči, zasad sam prešla jedno sto, a bolje bi bilo i tebi, umesto što se ovde raspravljaš sa mnom.
Pošten učenik aka ja: Ćurko maloumna, kako li si se ti infiltrirala među ljude? Pa ograničena si ko kutija šibica, jebem ti poreklo i Žarka Obradvića, na šta nam je spao obrazovni sistem. Pu!
Način da sagovorniku kažemo da nas smara i da nas je udavio svojom pričom.
Teška izreka, mnogima nepojmljiva. Ipak, kroz vekove se održala, nije valjda bez razloga.
Svaka baba je to rekla barabar šurnajs puta svojoj ćerci i sinu.
Ljubav je jedno divno osećanje koje niko živi ne sme da definiše onako kako to radi psihijatrija. Osećaj kada sve što radiš, radiš da bi drugoj osobi bilo bolje. Ali avaj, kako to može biti kada je ljubav večna, kada leptirići u stomaku deluju tako.... generalno, posle se čovek pita da nije nešto loše pojeo tih dana.
Beda je svakome od nas pojam za sebe, svi mi imamo svoje dno dna. Neki ne mogu bez interneta, mobilnog i auta po glavi, a neki još nemaju ni struje. Beda je valjda spuštanje ispod onoga gde smo bili pre famoznog 'da'.
Kada smo apsolvirali ljubav i bedu, da vidimo kako su ta dva u obrnutoj srazmeri. Narasli troškovi života, povećani apetiti. Ne znaš gde pare nestaju, dok jednog dana ne vidiš da više nemaš. Ali, ti nisi ništa kriv, jer si ti svoje osnovne potrebe za brendiranom garderobom i novim mobilnim sam zadovoljavao, i ništa drugo stvarno nisi kupio onom drugom, daleko bilo. Da, možda je pitanje svaljivanja krivice na ovog drugog. Bilo mi je bolje pre tebe. Ultimativni argument koji pobija sve leptiriće, srećne slike, letovanja, zimovanja, nameštaj, decu.
Ti mi nisi trebao u životu, jerbo bi mi bilo bolje bilo kako drugačije. Zamena teza u glavi kako je neko drugi navukao bedu na vrat i trampio je 6 kila ljubavi za kilo bede na buvljaku života - zvuči do jaja. Jer si naravno papir potpisao sa pištoljem na slepoočnici uz pretnju večnim ognjem pakla, a onih 120 klovnova što se tebi veselilo su bili Pinokiovi drugari koji su igrali kako je neko drugi hteo. Neće to tako sinko.
'Svako je odgovoran za svoje postupke'
Mario Puzo
Dok sam bio mlađi, znali su nakon mog raskida sa devojkom uvek da me pitaju to. Ne samo ja, već mnogi drugi bili su žrtve ove psihičke torture. Jednostavno, bilo je neizbežno. Samo na osnovu te jedne, proste ali presudne informacije, zasnivali su mišljenje o vama oni kojima je bilo jako bitno da li ste šutnuli ili bili šutnuti. Sad, to je variralo u zavisnosti od toga da li ste momak ili devojka. Jer, zaboga, nema veze ko je s kim bio i koliko, važno je ko je ispao faca.
Ako ste muško a popili ste nogu, onda ste nesposobni i svi će na vas gledati sa podsmehom.
Ako ste žensko a dobili ste pedalu, ispašćete žrtva zle muške populacije i drugarice će se sažaliti na vas i tešiti vas naredne 2 nedelje. Muškarci će vas smatrati iskorištenom robom.
Ako ste muško a šutnuli ste ribu, ortaci će vas smatrati šmekerom i svojim uzorom, a ženska populacija šovinističkom svinjom.
Ako ste žensko a raskinuli ste sa dečkom, drugarice će vam se diviti jer ih sve vrtite oko malog prsta, a bivši će po gradu pričati da se jebete za pare.
