Na muzički ukus skoro sigurno najviše utiče okruženje, od malih nogu, šta se sluša u kući, onda još više društvo u tim nekim (pred)pubertetskim godinama. Kad se ukus donekle profiliše, to je čak jedan elemenat za izbor društva, što vodi daljem razvoju muzičkog ukusa.
Pre turbo-folk revolucije, nekih osamdesetih, čak i prvih devedesetih, narodnjaci nisu odgovarali mnogo senzibilitetu urbanije omladine, često ih ni roditelji nisu slušali, a među društvom iz škole/kraja nisu bili IN. Pa ipak, već u nekim starijim tinejdžerskim godinama (kod nekih i ranije) dolazi se do saznanja da pod dejstvom alkohola najbolje ipak ide istočnjački melos. I onda počijnu da se slušaju narodnjaci, mnogi batale sve što su slušali ranije...
Ipak pravo vatreno krštenje, u tom smislu, sledi tek odlaskom u vojsku. Prisustvo ljudi iz svih slojeva društva (dok je bila SFRJ bilo je iz svih naroda i narodnosti), težak rad ili dobar deo vremena kad se dosađuje, sistem u kojem iskakanje u smislu pameti nije mnogo zdravo - čine svoje. U slobodno vreme se prate samo adekvatne muzičke emisije, jer tako većina hoće. Preko razglasa piči uglavnom ista narodna muzika (mada dogodi se svašta, pa i da se pusti Metallica). Ima i onih koji imaju pevačke sposobnosti, ili uglavnom samo misle da imaju, pa ih široko demonstriraju ostalima. Sve to vodi usvajanju jednog novog ukusa u kojem Ceca, Mira, Dragana, Seka i ostale postaju sasvim prihvatljive za gledanje i slušanje. I ko nije išao u vojsku počinje da trpi ove uticaje, preko žurki i tome slično. No to je već druga priča...
To ne mora da znači da se batale druge vrste muzike. Jer kako se odrastanje završava (posle vojske) muzika postaje sve više stvar trenutnog osećanja, a ne nekog identiteta. Čovek spoznaje istinu da može slušati bilo šta što mu u datom trenutku odgovara, bez toga da se stidi ili nekome pravda.
A neki narodnjaci su prosto dobili novi smisao u tim danima služenja naroda i zemlji. Tako je čuveni Džejov hit MRAK, MRAK (obrada AC/DC) povezivan sa običajem da se preškraba kalendar ili džombometar, pa je onda pred skidanje sasvim crn, što će reći pao mrak.
Inače, ova definicija važi ne samo pod pretpostavkom da narodnjaci nisu sasvim kul od najranije mladosti, nego i da se ide u pravu vojsku, godinu dana, sa samo par odsustava. Obe pretpostavke su deo prošlosti, ali mnogi koji sada slušaju narodnjake, "zarazili" su se u tadašnjoj vojsci.
Rečenica koja je sedamdesetih godina prošlog vijeka, za vrijeme jagnjećih brigada, u restoranima dočekivana sa odobravanjem. Ali, kako vrijeme teče, muzika se mjenja. Izgovaranje iste rečenice danas, bilo u restoranu ili u kladionici, kod slušalaca izaziva sažaljenje, nevjericu, pa čak i bijes.
- Konobar donesi nam još jednu turu ostriga i kristal. I stavi sve to na reprezentaciju. Šta će ti taj nož, decxko!? Nemoj! Stani! Platiću! Nemooooj!!!
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Vidi što se b'at opario! :baca milju na sto: Ovo sve ide na kladžu.
- Rodilo, rodilo! Imam prijedlog. Naši igraju basket danas. Stavi sve to na reprezentaciju. Sve na singl!
Kratka nevjerica u kladionici. Zatim...
- A, budale...
- Na koju crnu reprezentaciju? Bolje bi ti bilo da ih upotrijebiš k'o toalet papir.
- Mali nije dobar s mozgom! E, čuj - na reprezentaciju...
Kad ideš u kafanu/kafić/klub u kome ti se ništa ne sviđa (ni muzika, ni atmosfera, ni ljudi), samo zato što tvoje društvo voli ići tamo, a pri tome čak ni ne izraziš nikakvo negodovanje.
Stara i vrlo poučna narodna izreka iz kategorije onih kojih se obavezno treba s vremena na vreme setiti. Zna se, uostalom, gde je mesto jednoj pevačici - u kafani, u klubu, u operi ali ni slučajno i u tvojoj kući. Razloga za to ima na pretek ali je sigurno jedan od ozbiljnijih taj što opština NE OBELEŽAVA GROB, pa sad vi vidite.
2056 god, Monako
- Bonžur, Žil...
- Bonžur, Pjer...
- Pa, kako si, mon ami ? Šta ima novo chez toi ?
- Pa, ništa specijalno, pravo da ti kažem, sem toga da je umro onaj...ma, znaš onog tenisera odnekud sa Balkana koji je stanovao preko puta mene, kako se zvaše...Kovak, Dovak, nije ni bitno... eeee, pa umro je juče.
- Aha...sećam ga se maglovito - bio je, čini mi se, sjajan teniser kada je bio mlad...
- Da, da. Zaista je fantastično udarao tu lopticu, čak i previše - ako mene pitaš...
- I dobro, kad je sahrana? Ići ćeš, naravno...
- Nažalost ne. Vidiš, ne znam da li ti je poznato ali on se još kao mlad oženio jednom pevačicom. Mislim da se zvala Baklavac, Pikavac - tako nekako. Bio je dugo vremena veren sa jednom jako finom devojkom, pametnom, lepom, obrazovanom, govorila više jezika..., ali ga je ova jednostavno preotela i... ma, šta da ti kažem - sve mu je uzela, sve, Pjer! Zbog nje je potpuno ostavio tenis i biznis a ona ga je ostavila posle punih deset godina braka zbog nekog svog bivšeg kome je falila jedna ruka - ma, Balkanci, mon ami.
- Ne razumem. Zar mu nisu ostale bar neke pare, mislim, za crne dane...?
- Ma, jok. Šta da ti kažem kada država Monako plaća prevoz njegovog tela do otadžbine a nisam siguran šta će dalje da bude...
- Neverovatno, mon ami...
p.s slično su prošle i kolege Živojinović, Rađen i Tošić.
Godine iskustva su potrebne da se savlada ova materija. Ne možeš preko noći da naučiš da ne smeš otići za nečiji sto i uzeti stolicu bez pitanja. Ne smeš sesti ni u čije društvo bez pitanja pa sve da je za stolom tvoje žene brat, rečenica jel slobodno ovde je neminovna. Bolna tačka, i lekcija sa najviše stranica je muzika. Oko toga već nema zezanja. Pogrešan korak i leti glava sa ramena. Koliko god poznavao muzikante to ne menja stvar ama baš ništa. Čeka se bajica koji se veseli da završi ili ostane bez para. Do tada bolje ne prilaziti. Niko ti neće braniti da se veseliš uz muziku koja je već naručena ali za svojim stolom bez prevelikog privlačenja pažnje. Valjda neće, pošto su kafanska pravila jako surova. Škola života u malom.
- Gledaj druže, šesti put ide Morem plovi jedna mala barka, pola kafane oće da zaspi daj da i mi naručimo neku pesmu mislim da je to ok?
- :Šljas: E sad će da ti zvoni u ušima pa ti muzika ne treba majku ti jebem balavu i bezobraznu, gde je bre kultura? Jel poštuje neko bre pravila kafane ovde ili čim iz pičke ispadnete hvatate odma Boga za muda?
Ono što piše na pojedinim uvezenim proizvodima i što u suštini ima za cilj da vas navede da ih kupite, jer, jel'te, nije u pitanju neko kinesko ili korejsko govno, nego je napravljeno u N.R.K.-u, ej! (i opet jeftino.) Naravno, svesni ste kvaliteta dotičnog proizvoda ako znate da N.R.K. znači Narodna Republika Kina.
Pakovanje šest staklenih čaša. Na kutiji piše:
Naziv artikla: čaše, staklene
Zemlja porekla: N.R.K.
Održavanje: ručno i mašinsko pranje
Rok upotrebe: neograničen.
Vaš prvi komšija koji vas zorom budi muzikom sa raspale linije. To je uglavnom muzika Riblje Čorbe uz koju ste sinoć do kasno pili i od koje vam je muka, jer vas boli glava od lošeg piva.
Možda je to onaj isti lik koji vam stalno deli minuse.
Đuletu svaka čast, stvarno je majstor svog zanata, ali bolje da je onoga dana slomio nogu nego što je odlučio da napravi ovu pesmu. Poražavajuće je kada svaka Grand šuša na svojim nastupima mora da je izvede i da to bude praćeno pokličima tipa ''Idemo, Ajmo, Toooooo, Roookaaaaj'' usput glumeći neko rok ludilo. Narodna veselja (svadbe, osamnaesti rođendani, donedavno i ispraćaj u vojsku) se ne mogu zamisliti bez ovog hita i polako tokom godina ''Neko te ima noćas, neko te voli'' dobija svoju mlađu turbo folk verziju koja skoro pa i da nema više ikakvih dodirnih tačaka sa originalom osim teksta naravno.
N.N lice 1: '' Nemaš pojma, pa dok je Dio bio pevač Rainbow-a ta grupa je imala najbolje hitove. Posle je onaj pozer samo pokušavao da ga imitira, ali nikako da mu pođe za rukom''
N.N lice 2: ''Kapiram ja tebe, ali Riči Blekmur je oduvek bio centralna figura i čovek zadužen za pesme, ova dvojica su samo pevala ono što Riči komponuje, on je mastermajnd.''
N.N lice 3: ''Gde ste pajseri? Je l' jebete nešto?''
N.N lice 1: '' Ajde produži pijan si. Džabe sedaš, pričamo o rok muzici. To je znaš ono od čega si ti operisan''
N.N lice 3: ''Ja operisan? Pa dobro bre jebem vam sve, jebali vas vaši Reinbouvi, Dip Parpli, Gans end Rouzesi... Kada Dženan opali ''Neko te ima noćas, neko te voli'' to je rok, to je muzika... Uz to ludim, čak se i šutka napravi na koncertu''
N.N lice 2: ''Brale, to ne peva Dženan nego Van Gog. To ti je hit još od pre Hrista''
N.N lice 3: ''Beži bre, ti ćeš mene da učiš. Kakav Van Gog, taj je bio moler, a ne pevač. Imaš ti mnogo još da učiš o rok muzici pa da znaš k'o ja. Sledeći put te vodim na koncert Ace Lukasa pa da vidiš kada on razvrti ovu Dženanovu... ma haos!''
Moja soba, Miljanov komp, Mirkov hard, Darkov monitor, Vesnin produzni, Mixerova muzika u pozadini, Rulsina WinVista, Petrovi kodeci, Maretovi drajveri, Mirin mv2 player, Lakijevi zvucnici, Vericin mis, Vuletovi filmovi.
Nije ni cudo sto ne mozemo da odgledamo ni jedan!
Patris Lumumba.
Narodna izreka, koja govori da je najlakše podmetnuti nekog drugog da se u tvoje ime sukobljava sa nekim trećim. To je Habzburška monarhija činila protiv Turaka, angažujući srpske frajkore (tokom 18. veka); a to čini i NATO, angažujući pobunjenike da se na terenu bore umesto njihove pešadije protiv Gadafija.
A sada što se tiče pravog, neprenešenog značenja poslovice. Prvo, nije mi jasno zašto bi neko ubijao ježa. Drugo, nije mi jasno zašto bi to radio upotrebljavajući drugu osobu. I treće, zašto baš guzicom?
