Ona radi u prodavnici meštovite robe. Nosi crnu trenerku sa rozim Nike znakom ispod žute kecelje sa imenom firme. Stoji na vratima i gleda u autobus što prolazi.
Od škole ima srednju. Hemijsku ili turističku. Trebala je studirati, a možda i nije. Bila je pomalo i mangup - kad navru sećanja iz tog vremena osmeh joj preleti preko lica. Živi u Resniku, Novoj ili Staroj Pazovi - blizu Beograda, a opet tako daleko. Nekad je bila zgodna cica, momci su se lomili oko nje. Imala je veliko društvo, mnogo drugarica. One najbliže i najodanije sada su u inostranstvu. Često kafeniše sa koleginicama iz lokala pored. Ogovaraju i pričaju masne priče o muškarcima. Njena kosa više nije sređena, vezana je u rep jer je tako lakše.
Volela je jednom nekog mangupa, muzičara ili glumca. I on je nju voleo. On je sad daleko, a ona je i dalje tu. Kad je slome sećanja pomisli da ga možda nije baš toliko volela. On ne govori sa njom.
Vruće je iako je već noć. O moru može samo da sanja. Ako uspe i da dosanja taj san, on je obično zatekne u Sutomoru. Slike s mora u pozadini otkrivaju plažu načičkanu gojaznim telima, a sin i ćerka joj se vešaju oko vrata. Umazani su kremom od krofnica. Deluju srećno.
Kraj je radnog vremena. Pogasila je svetla napolju i briše pod. Pazi da ne sjebe nokte što joj radila neka pre par dana. On dolazi da je odbaci kući. Pasat, '85 godište. Na zadnjem sedištu je roba koju je trebao da otera danas, pa ipak nije. Kožna jakna, trenerka. Nekad je igrao fudbal, i mogao je da uspe da je hteo. Nije hteo. Njegov stomak njoj ponekad smeta, ali više ni to nije važno. Na slikama sa svadbi i slava on grli nju. Deluju srećno.
Ona zaključava vrata od prodavnice jednom rukom, u drugoj drži kese. Koka kola, velika tuba kečapa i čips. Ispod leve dojke može da napipa neki čvorić. Ne želi da razmišlja o tome. Sedaju u kola, vrata se teško zatvaraju. Kad je odbaci on će se vratiti do društva na još po jedno.
Ona sanja život, a ne primećuje da je do guše u njemu. Ona voli život, ali joj on polako klizi iz ruku.
Grče, jako lepa definicija. A, i da nije, morao sam kolezi mehatroncu dat plus pa nek ide ćivot. ;-)
Dečko, ti si zalutao. Ovaj sajt služi sprdnji, a ne za neuspelim pokusajima literarnog iskazivanja povređenih i uvređenih muškaraca i kvaziumetnika. Ovo nije definicija devojke koju misliš da si opisao i koju misliš da si poznavao, ovo je definicija povređene sujete, emotivne nezrelosti i nabeđenosti. Ne brini, to što je odabrala nekog drugog ne znači da će oboleti od raka ugušena u brzoj hrani i đubretu. Verovao ili ne, sunce sija i bez tebe. Obriši sline, Danilo, mator si konj već. Izgubio si, teraj dalje, vreme je.
Govorim o tome kako si iskompleksirani šonja. Prozivaš bivšu ribu po vukajliji i fejsu, iznosiš detalje iz njenog života, javno kritikuješ njene postupke i osuđuješ je, rugaš se njenom partneru, ismevaš način života za koji misliš, odnosno - za koji se nadaš da se opredelila. Još si, vidim, našao neke onlajn istomišljenike, pa to sad lepo šerujete, lajkujete, jer ste svi tako kul. Ovo je baš ispod svakog nivoa, ne pamtim kad sam pročitala, videla ili čula nešto ovako bedno. Napisao si odakle je, koju je školu završila, da joj je momak trenirao fudbal, još gomilu drugih detalja... Ali, naravno svaka sličnost sa stvarnim likovima i događajima je slučajna, ovo je tvoj umetnički izraz, je l' da? Seronjo jedan! Još si dodao viziju njene budućnosti, sve sa kvržicama, čipsom i kečapom. Izuzetno zlonamerno. Kad mi je prosleđen ovaj link, želela sam da je pozovem i kažem joj za to. Pazi, možda je i videla. Ali, ipak je nisam zvala. Čemu to? Skenjala bi se. Ne zato što si napisao bolnu istinu o njoj, već zato što bi shvatila kakav si. Ona je u tebe imala poverenja, nije te stvarno volela, ali si joj bio drag. Kad bi videla kako si zloupotrebio njeno poverenje i kako javno iznosiš detalje iz njenog života i vaše veze, razočarala bi se. Kao što sam ti rekla, ovim nisi definisao nju, definisao si sebe. Koliko samo stvari o tebi govori jedan kraći tekst.
Trebala bi doktoru.