Ako je davačica, žena u društvu koja je laka i daje se svima, prodavačica je profesionalna davačica, zar ne?
Osoba koja u većini slučajeva bira poklone za vaše devojke, drugarice, sestre... Na vama je samo da kažete koliko biste para izdvojili.
zena koja misli da ce uz silne komplimente kako ti stoji odeca koju probas, uspeti da te nagovori da kupis istu u svim bojama i sa dodacima, sa gornjim ili donjim delom
-Predivno ti stoji! Kao da je za tebe pravljena!
-Pa ne znam mozda mi treba manji broj..
-Evo dacu ti da probas i manji, ali veruj mi ova ti je kao salivena! Oces i drugu boju?
Svi znate sigurno uvek spremnu prodavacicu kada hocete da kupite neku stvar, i naravno nema vas broj nego sve nesto okolo... i onda ona pocinje da vam prodaje muda za bubrege...
(ja probavam dzemper, i vidno su mi rukavi kratki 3-4 cm...)
JA: svidja mi se, ali ne vredi, mali mi je...
Debela prodavacica: ne,ne,ne to je 100% vuna, nista se ti ne brini, cim ga prvi put operes, to ce se razvuci taman koliko ti treba(vuce mi rukave iz petinih zila...) sta siris rukama da vidis koliki su rukavi, neces tako ici ulicom, skupi ruke! eto vidis, samo jedno pranje!!situacija 2:
(opet ja u glavnoj ulozi probavam farmerke, koje su mi duze taman toliko da kad padne neka skrnava kisa ili bljuzvagaica, da se one ulopaju od nazad i da izgledam kao prosecno prase pred Bozic)
Ja:simpaticne su skroz, i dzepovi mi se svidjaju, ali ne vredi kad ce mi se ovo vuci po zemlji preko patika.
Debela prodavacica(moze i ona ista, svejedno) : nista se ne brini, to je cist dzins, to ce se skupiti cim ih jednom operes na malo vecoj temperaturi...(to sto ce da puste boju na caletovu belu kosulju pa da me stavi u top, to nikom nista...) Taman toliko kolko ti treba...a i sta si ih spustio na kukove, daj da vidim...jaoj, tako i moj sin isto,isti ste svi danas...mi smo nekad...(dize mi pantalone do nivoa pupka, i ne mari sto tako izgledam kao kad obucem kombinezon za pecanje)
e tako...! vidis kako je sada bolje!! a i ne nose se farmerke na patike, nego cipele da pogle...DOVIDJENJA GOSPODJO!!!
Osoba zaduzena da promucka tvoju,tek kupljenu,Koka - kolu,posto nikada nece uspeti da iz prve otkuca istu,nego ce morati da je okrece minimum 10 sekundi ne bi li nasla bar kod.
Kupac:Samo ova jedna Koka - kola....
Prodavacica:Daj da otkucam.....(uzima je,okrece,vrti,naglasava kako je kasa nesto zajebava pa ne moze odma' da otkuca).
Kupac:Samo molim Vas nemojte....(shvata da je vec izmuckala i da nema svrhe govoriti dalje)
Prodavacica:Izvoli,nesto si hteo da kazes.
Kupac:Ma nista....bas nista!
Ona radi u prodavnici meštovite robe. Nosi crnu trenerku sa rozim Nike znakom ispod žute kecelje sa imenom firme. Stoji na vratima i gleda u autobus što prolazi.
Od škole ima srednju. Hemijsku ili turističku. Trebala je studirati, a možda i nije. Bila je pomalo i mangup - kad navru sećanja iz tog vremena osmeh joj preleti preko lica. Živi u Resniku, Novoj ili Staroj Pazovi - blizu Beograda, a opet tako daleko. Nekad je bila zgodna cica, momci su se lomili oko nje. Imala je veliko društvo, mnogo drugarica. One najbliže i najodanije sada su u inostranstvu. Često kafeniše sa koleginicama iz lokala pored. Ogovaraju i pričaju masne priče o muškarcima. Njena kosa više nije sređena, vezana je u rep jer je tako lakše.
Volela je jednom nekog mangupa, muzičara ili glumca. I on je nju voleo. On je sad daleko, a ona je i dalje tu. Kad je slome sećanja pomisli da ga možda nije baš toliko volela. On ne govori sa njom.
Vruće je iako je već noć. O moru može samo da sanja. Ako uspe i da dosanja taj san, on je obično zatekne u Sutomoru. Slike s mora u pozadini otkrivaju plažu načičkanu gojaznim telima, a sin i ćerka joj se vešaju oko vrata. Umazani su kremom od krofnica. Deluju srećno.
Kraj je radnog vremena. Pogasila je svetla napolju i briše pod. Pazi da ne sjebe nokte što joj radila neka pre par dana. On dolazi da je odbaci kući. Pasat, '85 godište. Na zadnjem sedištu je roba koju je trebao da otera danas, pa ipak nije. Kožna jakna, trenerka. Nekad je igrao fudbal, i mogao je da uspe da je hteo. Nije hteo. Njegov stomak njoj ponekad smeta, ali više ni to nije važno. Na slikama sa svadbi i slava on grli nju. Deluju srećno.
Ona zaključava vrata od prodavnice jednom rukom, u drugoj drži kese. Koka kola, velika tuba kečapa i čips. Ispod leve dojke može da napipa neki čvorić. Ne želi da razmišlja o tome. Sedaju u kola, vrata se teško zatvaraju. Kad je odbaci on će se vratiti do društva na još po jedno.
Ona sanja život, a ne primećuje da je do guše u njemu. Ona voli život, ali joj on polako klizi iz ruku.
Naizgled samo obična žena koja radi u prodavnici, ali prvi izgled ume da prevari. U pitanju je, verujte, mitsko biće koje zna SVE o artiklima koje prodaje i njihovom kvalitetu (mada često ume da bude subjektivna).
(Ja ulazim u prodavnicu)
-Dobar dan treba mi 200g šunke...
-Koje?
-Pa ne znam, kakva je ova smederevska?
-Uf, sjajan izbor, ta mi se najbolje prodaje, i ja stalno uzimam, znači fenomenalna.
-Pa dobro, daćete mi 200g te. A ovaj šabački kačkavalj?
-Ja, verujte mi, za bolji ne znam. Kako se samo rastapa u ustima, a cena prava sitnica!
-Pa dajte mi 150g
-Još nešto?
-Pošto su vam ovi tajlandski kišobrani?
-Samo 350,a kako su kvalitetni! Jao ja imam dva takva kući već dve godine i ništa im ne fali za razliku od onih kineskih.
-Dajte jedan.
-Još nešto?
-Hvala, doviđenja
Zena koja u 99,9% slucajeva bira poklon za vasu devojku.
