Čovek-mit. Onaj koji ima svako vozačko pravilo u glavi, od prvog Forda tamo iz ko zna koliko godina u nazad pa do dana današnjeg, do poslednjeg modela nekog napižđenog Bugatija, sve modele zna, koji koliko pije litara, koji cepa gas, koji pali na kurblu, koji ima idelan prostor za karačinu na zadnjem sedištu, ko ima prednost pri polu-kružnom skretanju, i svemu što ide u prilog.
Uvek će stati pešaku da bi ovaj prešao ulicu, zna sve gradove, puteve, tranzite i zaobilaznice od Grčke do Finske i od Protugala do Uralskog venca, voziće tačno brzinom koja je propisana, neće zaobiči preko pune crte, ako zgazi pticu ili zeca, neće ni izraz lica promeniti, to je kolateralna šteta.
Uvek vezan, uvek trezan.
Verovatno se rodio sa malim volanom i rastao sa njime, dok ga nije metnuo u svoja prva kola i počeo od malih nogu da uči i poštuje zajebanu stvar zvanu saobraćaj.
- Striko, koliko ti treba odavde do Beograda?
- Hm, šta ti misliš?
- Paa, jedno 2 sata?
- Haha, da, ako vozim u rikverc.
Većina vozača početnika kojima tata kupi neki bijesan automobil.
