- Mein Führer, sve je spremno, nakon iskrcavanja treće divizije u Portsmutu napašćemo London iz pravca Ipsviča što bi trebalo da odvuče veći deo engleskih snaga na tu stranu ostavljajući nam otvoren prolaz odavde... i odavde.
- Da, da, a onda će Štajner da ih dokusuri iz pravca Dovera. Bravo Hermane, uz malo sreće spljeskaćemo das inselaffen kao leskovačku punjenu. Nego nešto se premišljam...
- Mein Führer?
- Ne znam koji će nam ta Engleska, rekoše mi da je klima očaj božji, kiša, sunce i sneg u istom danu a Eva oće da popizdi čim joj se šiške ukovrdžaju, verdammt. Još na sav belaj muškarci im u suknjama šetaju, a ti Hermane dobro znaš da moje noge sunca nisu videle još od tries-treće.
- Nikakav problem, mein Führer. Ako treba zabranićemo suknje i ženama!
- To nipošto, ako im se osladi možemo svi komplett u gasnu komoru, ko preživi svet u kojem i žene nose pantalone ni komunizam mu neće teško pasti. A ko zna i šta bi bilo od toga, tamo je sve go protestant do protestanta. Protestovaće dan i noć, a lako im može pasti na um i parade da prave o trošku Rajha gde će da se šetkaju u tim groznim suknjama, urlaju o ljudskim pravima i slobodama i frulaju na ovčiju mešinu.
- Pa dobro, Mein Führer, šta onda da činimo?
- Napašćemo Rusiju, piše mi Fridrih da je proleće u Sibiru prekrasno.
- I jeste, Mein Führer, u tome se slažu svi koji dočekaju avgust kada izlaze prve visibabe. Međutim, zima im je mnogo opaka, plašim se da nas ne uhvati spuštenih hosentregera.
- Ma svašta Hermane, koliko gadno može da bude? Spakuj ljudima po vunene čarape i pljosku slivovitza, nauči ih onu "zima, zima, e pa šta je" i vormarsch!

- ...Sećam se da je tad bila neka kolona na ulici, studenti, čini mi se...
- Ja mislim da su tad bili malinari...
- Možda, znam da su bili neki protestanti...