Osoba bez stava ili sa nakaradnim stavom, koja raznim metodama podstiče neistomišljenike na burnu reakciju e da bi iz toga izvukla neku satisfakciju, počev od najblaže, lične - uživanja u tuđem nerviranju, do veoma ozbiljnih, opasnih po život.
Davne 2000. godine, nekako u ovo doba, tadašnji režim je upao u opozicionu televiziju Studio B. Narod se pobunio, izašao na ulice i kao malo demonstrirao. Policija, naravno, izašla na ulicu, ali, uprkos velikog gneva, nema sukoba policije i demonstranata.
Tada policijski kordon malo pogura narod, čisto da zagreje atmosferu, a zatim na scenu stupa ON. Iza leđa mase, baci kamen na kordon, pa krene da pali masu "Ajmo, ajmo!!!", pa se sa drugim kamenom kao fol zatrči ka kordonu a drugom rukom maše i poziva druge da mu se priključe, a kad napaljeni klinci polete za njim, on uspori, propusti ih i čeka da dobiju batine. Ko izbegne batine, on ga pamti i svojim kolegama u civilu pokaže koga da hapse i vode u 29-ti na večernje ćaskanje. Kada se sve završi, ode kući miran i zadovoljan, popije po koju, pretuče dete i pojebe ženu (u ekstremnim slučajevima uradi obrnuto) i kao jagnje zaspi snom pravednika.
Pošteni građanin, dosledan u svojim stavovima ("Ko ne voli karanfile, ne treba da živi"), pravedan i premudar, profesionalac ("Ja samo radim svoj posao"), sve u svemu govedo.
Ko misli da danas nema takvih, na raznim mestima i sa raznim ovlašćenjima, neka mu je sa srećom.
