Пера : - И шефе, јеси ми примио шурњају?
Шеф : - Која ти је шурњаја?
Пера : - Како која? Милена, интелектуалка. Дипломирани инжињер геодезије. Због ње смо и отворили овај конкурс. За шта ти је паша дао сома евра?
Шеф : - Каква интелектуалка, Перо мој. Упливала ми једна рибетина у канцеларију. Светска рекордерка на сто прсно. Ја прс'о на њу, па смо заједно прсли на канабету, примила она мене, примио ја њу.
Пера : - А, лова?
Шеф : - Дао сам овој аконтацију.
Пера : - Ти ниси нормалан.
Шеф : - И ти би, веруј ми! Реци паши да се не љути, нек пошаље жену неки други дан, заглавићу је негде док се мало приберем.

-Šta bi, ko te unakazi tako?
Ma ne pitaj, izašao sam sa Mikijem mlakonjom..
-O budale, šta je sad napravio?
Ušao magarac u diskoteku, pa se isprsio kao da je na olimijadi, kad je zakačio neku budalu, pobeže, a ja osta' na udaru...
-Lepo sam sam ti govorio....
Nemoj sad i ti...

- Drž’ ga ti, Kole, i zavrni mu ruku dok mu krnem injekcijicu i navučem košuljicu njegovu! Tako, tako, polako, sad idemo pa-pa, malo struja pec-pec, pa nešto da otpevamo… ‘Ajde sad pljuni to cveće, to se ne jede, fuj to…