Ovo može biti univerzalan naziv za sve turističke agencije koje organizuju đačke ekskurzije jer je izgleda najvažnije obići sve benzinske pumpe sa kojima turističke organizacije imaju dil.
Moj sin se uskoro vraća sa ekskurzije od dva dana i po programu su juče obišli Ćele kulu i još nešto u Nišu, prespavali u hotelu na Vlasinskom jezeru, a danas obišli manastir Prohor Pčinjski. Trebali su u Vranju obići kuću Bore Stankovića, ali im vremenski uslovi nisu dozvolili.
Dakle obišli su tri lokaliteta, ali zato su na desetak pumpi imali pauze gde su deca mogla da potroše svoj novac.
Čim se radi o školi jedva se uzdržavam da ne pobesnim.
Doduše, nema te plate za koju bi normalan čovek pristao da odgovara za 20-30 đaka. Nema ni tog mita.
Elem, nema tu normalnih ljudi.
Kakva istina... Kad se prelazi mađarska granica, vozači već vezuju protiklice, "ima baš jedan zgodan restoran, a i vreme je ručku...". Jedu samo vozači, naravno. Takođe je zanimljivo da "madjarski carinici očekuju od nas mito, da nas ne bi držali duže nego što mora, ali ja vam to nisam rekao". Tada vozač kupi dobrovoljne priloge (neki carinici traže 3, neki 5 eura, oni izgleda unapred znaju ko je na smeni). I jednom se zadesi pun autobus studenata, svi odbijaju da plate, i - prolazimo granicu za 7 minuta. Pozdravi razrednu, Nešo...