Aludirajući na neophodan "rekvizit" za asmatičare i slične, podjebavački nadimak za ortaka koji je totalno van kondicije i kom se već na početku partije fudbala vuče jezik po zemlji.
- Aaalo, sinak, pa izađi malo, odmori... nemoj da kusamo panaiju posle termina!
Srce. Najveći radnik u organizmu, vele neki. Toliko i toliko litara puta 24 časa, puta toliko godina... A tek uslovi u kojima radi. Pufćem kad upirem, kolutam kada jedem, tugujem kada pijem. Što god da radim, ono je uz mene, duša moja.
- Šta si se izbečio? Najede li se?
- Uf, najedoh, ne mogu disat'. Stomak mi pritiska srčani mišić.
- Diši malo da ti pumpica ne otkaže. Mada, ako ovako nastaviš doktor ti ne gine.* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Kod doktora:
- Izvolite, lezite. Da, da, tu, na bok.
I legoh ja na bok, go do pojasa, leđima prema doktoru. Ispred mene ogledalo. A u ogledalu doktor i kompjuter mu.
- Sada ćemo mi brzo. Opustite se, ništa ne boli.
I tako ćutimo ja i doktor. On drlja nekakvom podmazanom sondom po grudima mi i bulji u ekran. I ne trepće... Odjednom, ulazi drugi doktor i pridružuje se prvom u gledanju ekrana...
- Kolega, evo trideset godina službe, još ovo ne viđeh!
- E, dragi kolega, život je pun iznenađenja. Samo ne znam kako je čovjek živ!
Ja slušam, umirio se. Ali, ne i pumpica. Ona čuje što ja ne želim. A mozak dvjesta na sat, zamišlja doktore kako suču rukave, vade noževe i otvaraju me tu na licu mjesta...
- A šta je Vama odjednom? Srce Vam radi ubrzano, poslušajte!
I uključuje doktor zvučnike... Bam, bam, bam...
- Doktore, 'oću li preživjeti?
- A zašto da ne, moliću?
- Pa maloprije ste rekli da ne znate kako sam živ?
- Aaaa, to smo pričali o pacijentu prije Vas. Sa vama je sve u redu, srce je jako, mada, rekao bih da vodite dosta nezdrav život. Ukinite cigarete, regulišite težinu i biće sve u redu.
- Goni se ti znaš đe. I ti, i kolega.
Spravica, koju kada pritisneš, oslobađa mlaz vazduha kog korisnik treba da udahne, ne bi li mu oslobodio disajne puteve. Koriste ga asmatičari i ostali plućni bolesnici.
Takođe čuveno obeležje svakog šonje, štrebera ili peškira.
Kada ekipa upadne u neko sranje ili rendom situaciju za koju treba određena gramaža muda i mozga, pumpica je tu da najvećeg šonju u vašem društvu smiri i otvori mu disajne kanale da se ne bi udavio od straha.
(Dva lika postavljaju petardu šonji blizu nogu da ga isprepadaju malo...
Čuje se BUM i šonja odskoči kao državni deficit u Tadićevo vreme)-U jebote! Bobane? Jesi dobro? Ide ti pena na usta! Vadi tu pumpicu! Ajde, udahni duboko.
Sad diši. Sve je okej.
-Idi bre u pičkuma, sam' što nisi umro od petarde. Da nema te pumpice...
