Očigledan dokaz da ipak neko negde misli na tebe.
Jedina stvar u ovoj zemlji koja nikada ne kasni.
Dobijes racun,nije bitno od koga,a na njemu iznos xxx,68din.E,to me nervira.Tih 0,68 para.
Naravno da ce da zaokruze na dinar,kad i nemaju parice da ti vrate kusur.Pricala mi kasirka iz lokalnog marketa,da im na kraju dana,posle saldiranja kase,ostane pristojna svota novca,koju gazda stavi u dzep.Koliko se ja secam,Vlada je pre par godina donela uredbu da se cene zaokruze na ceo dinar,al se niko na to i ne obazire,a i sto bi kad i drzavne firme,kao sto su Telekom i EPS,daju iste takve racune.Koliko njima ostane u kasi?
Da se razumemo,nisam ja cicija,ne kukam za 10 para,samo ne volim kradju,i izgleda da se tu vrte dobre pare,jer se oni ovakvih racuna ne odricu.
Otkako sam jutros ustao, s'm čekam da me tatko pošalje da platim računi. Ne daj bože da gi ne platim danas, će se iscrca ako se plate sutra.
Ustali smo, i samo se pogledali. Majka je već skuvala kafu, a šlogiran od spavanje, moj otac reče:
-Će li ideš da platiš računi?
Ćutke se pogledasmo. Shvatio sam da mi drugo nije ostalo. Uzeo sam pare, jaknu i na 16 strane zalepeni računi, i napustio onaj prijatni objekat.
Čim sam izašo iz kuću, vetar me je ošinuo, no ubrzo sam stigo do opštinu. Ispred mene je 15 ljudi. Kol'ko god rano da dođeš će se natrti neki penzioner pre tebe.
Uskoro se uz mene pribio jedan. Iako mi diše za vrat, meni merak da nisam poslednji više.
Red se sporo pomerao. Jedan je počeo da priča kako nema takvi redovi u Švajcarsku. Drugi je počeo da psuje, treći da uzdiše.
I kako sam se primicao napred, tako se i ovi pozadi mene primicaše. Jedan se tako nacepio da smo počeli po dvojica da stojimo u red. Ne daj Bože da radi dva šaltera. Krećemo se prema šalter. Ovaj put trojica zajedno, samo za ruke što se ne uvatimo.
Stigo i ja na red.
Nakon prijatne konverzacije, šalteruši sam ostavio pola tatkovu penziju i uputio se nazad.
Moja misija je za danas bila završena.
