"Radnicka kisa" je izraz kojim nazivamo kisu koja pocinje da pada u 4 sata,kada se vecina ljudi vraca sa posla.Prate je obavezne guzve,smrad mokrih tela u javnom prevozu,kao i obavezno gundjanje svoh ,koji se nadju u gradu u to doba.
Jednako gundjaju i vozaci i pesaci,jedni i drugi zbog guzve,koja se spontano napravila sa prvim kapima kise.

Vremenska nepogoda koja se tempira tako da bi se ispoljila baš u ono vreme kada radni narod krene na ili sa posla. Dok čekaju autobuse, stoje popakovani kao grisine u istim, pokušavaju da se probiju i manevrišu kroz zakrčene ulice, kreće blago rominjanje sa neba, koje se pretvara u poplavu u roku od 2 minuta, a zatim traje TAČNO 5-15 minuta, tj. onoliko koliko ti je potrebno da uđeš u kuću ili u objekat u kome radiš, a onda prestaje kako kročiš na suvo i toplo i nestaje kao da je nikada nije ni bilo.
I onda ti stojiš, kao pokisli pacov, gledaš kako se napolju razvedrava, pomalja se sunce, duga, samo zeke što ne počnu da skakuću okolo, cvrkuću ptičice i cveta cveće.
Količina stresa koju proizvede naizgled običan i bezopasan fenomen pretvorena u električne impulse mogla bi da napaja strujom celu Srbiju 3 meseca, ili pojedinačnom građaninu da razgovara telefonom 1 mesec bez telefona i bez provajdera, pravo iz sluđene glave.

To je ona kiša koja pada najviše pola sata. Prilikom odlaska na i sa posla. Pre i posle te kiše bude obavezno lepo vreme, da ne kažem Sunce, tako da pada baš kad ne treba. Taman da pokisneš ako si došao biciklom. Ma, i do porkinga se možem skvasiti kad pljusne.

Počinje u 15:50 pre kraja smene, a završava se čim stigneš kući, naravno mokar.