Događaji, lepe slike našeg detinjstva koje se jave, nečim izazvane, ili slučajno banu na tv-u, pa nam srce zaigra, osmeh razvučemo, a oči zasuze.
Izlazim iz kupatila, kad u sobi začuh neku poznatu melodiju, zatim krete glas:''Go, go, Power Rengers''. Jao, bre, što mi čuka poče da lupa 200 na sat, otkad to nisam čuo. Uletim u sobu, onako sa smeškom na licu, jebote Rendzeri. Da i svaki kadar serije, mi budi sve veće sećanje, radost. To je to. Uz to sam proveo dobar deo svog detinjstva. Pa, mi kroz glavu prođe, kad sam bio klinac, zaigram se napolju, a moja baka izleti iz kuće pa vikne:'' Perooo, počeli Rendzeeeri''! A, onako razvuče 'e', kao da je ta reč, oduvek bila naša. Ja trk u kuću, bez treptanja i daha odgledam epizodu. Pa, motivisan izađem opet napolje i imitiram svog omiljenog Rendzera (crnog). Sad više bake nema, a ja odrastao, pa mi ostaje da, rado se sećam.
