Živeo sam u ćaletovom levom testisu i bilo mi je do jaja tamo (bukvalno). Tada nisam ni znao da li ću biti mužjak ili ženka, a nije me bilo ni briga. Plivao sam tamo sa sebi sličnima i niko se nije mrzeo, svi su bili složni i jednaki. U ćaletovim mudima je vladala Utopija. Jednog dana je doslo do nekog čudnog potresa. Moja braća, sestre, sunarodnici, cimeri, kako god, i ja usudili smo se da izađemo iz ćaletovih jaja i prođemo kroz kitu ne bi smo li videli šta se zbiva. Zanimalo nas je, bili smo mladi, ludi i neiskusni.
Nasli smo se u velikom tunelu. Mnogi su se uplašili i nisu hteli dalje, ali ja sam bio uporan! Stigao sam to nekog čuda koje se predstavilo kao jajna ćelija. Ubrzo smo se skontali, počeli da se družimo i na kraju se smuvali. Nešto se tu iždešavalo, ne znam šta, biologija mi nikad nije bila jača strana, ni tad, kao spremiću, a ni sad, kao odraslom čoveku, i ja sam izašao, nakon 9 meseci, na isti onaj tunel na koji sam ušao posle onog potresa u ćaletovoj kiti. Prvo su mi izašle noge, pa tek onda glava. Dešava se i to. Onda mi se keva posrala na glavu. A babica je bila matora babetina sa oklembešenim sisama (da je bar nosila brus). Ćale je kasnio 5 sati po kevu i mene u porodilište. Imao sam najgori bajs u komšiluku. Tamara iz prve klupe je bila zaljubljena u Stojka Kreleta iz zadnje klupe koji mi je večito otimao užinu. Nisam imao dovoljan broj poena na prijemnom, pa sam upisao trgovinu. Na’vatala me murija s 5 keta vutre. Isti onaj lik u čijim sam mudima blejao me je istukao tolko da nisam mogao danima da sednem i plus me je kaznio do osamnaestog rodjendana (dobro, dva meseca, šta je to). Završio sam tri godine trgovine, zaposlio se, našao cupi, zaljubio se, oženio se, dobio decu, prevario ženu, i ona mene, svekrva mi bacala vlašku magiju, sin mi je postao pajdoman a ćerkina životna želja je da se uda za Milana Stankovića.
Jebem ti radoznalost.

VAU,NAŠAO SAM SANDUK MUNICIJE,AJDE DA GA BACIMO U VATRU DA VIDIMO ŠTA ĆE SE DESITI! VAU! AJDE!

Komšika se vraća iz kupovine, a vi je špijunirate kroz prozor. Javlja se radoznalost.
- Odakle joj para za sve to?
- Kako može da nosi tolike kesurine?
- Zašto, pobogu, kupuje majonez? Nije li već dovoljno debela?
-

Posledica toga: Bogovi nam dadoše mogućnost da uživamo u prolaznosti stvari, a opet ostaviše žeđ za besmrtnošću... tu smo gde smo

Bogataš i srednje situiran čovek razgovaraju:
Bogataš: Jooj, što volim što je gospodin Mirko dobio otkaz!
Sr. sit. čovek: A zašto?
Bogataš: Zato što je loš čovek, ne zaslužuje ništa.
Sr. sit. čovek: Ne seri, svi smo mi jednaki.
Bogataš: Pusti sad to, nego, znaš da su se Milka i Živka posvađale oko juneta?
Sr. sit. čovek: Aham. Odoh sad, čućemo se posle(koja je ovo tračara sunce ti jebem...)! Ćaoo!