- Auuu, šta sam doživela!
- Od koga, ženo? Pričaj, pa nismo džaba prijateljice!
- Ma, od muža, od koga drugo! Đubre neverno!!!
- Nisi ga valjda nahvatala na telu?!
- Ma, još gore! Bliži nam se godišnjica i ja ga, normalno, pitam da li me je ikad prevario.
- I tad ti priznao?
- Još gore! Kaže da nije, a ja ga upitam da li bi mi priznao da jeste... I zamisli kako mi đubre odgovori!
- Pa, kako, aman?!
- Kaže „Priznao bih ti, taman onako isto kao što si i ti meni verna i što ti priznaješ“!
- Auuuu, koja švalerčina prevejana!
- I đubre! Sad ja da se stalno pitam i koja je ta i da l' je poznajem!
- Stvarno đubre! A negde sam čitala da ljudi koji poput njega imaju mladež na mošnicama spadaju u najiskrenije!

- Gospodine Putine, halo, kako je? E, čujte, zajebali ste nas za Južni tok.
- Jesmo.
- Mi vama nismo uveli sankcije.
- I nećete.
- Niste Fiat još počeli da uvozite od nas.
- Ajde?
- Poslali ste svog dvojnika na paradu u Beograd.
- Jbg.
- Došle su do nas neke naznake da ćete i priznati Kosovo.
- Izvesno.
- Možemo li nekako to poslednje makar da izbegnemo? Daćemo vam Telekom upola cene, a poklonićemo vam EPS.
- Hoćete, daćete nam, ali i dalje ne vidim zašto bismo vam učinili za Kosovo.
- Pa ja sam mislio na naše vekovno prijateljstvo, ali i neka načela kojima bismo se mogli rukovoditi uzevši u obzir sve ove prethodno navedene povlastice, znate, ovaj, čuli ste zaaa...
- Šta?
- Reciprocitet.
- Procitet.

- Stvarno si bre smrad od čoveka, tebe bre samo majka može da v...
(priseti se izvesnih inkriminišućih snimaka, jedne samotne i pijane noći u novembru)
...ali kako, kako ja na tebe da se drkam, pa mi smo bre k'o braća, kol'ko se ono znamo, jedno šesedam, dvanestrines, skoro dvajes godina, za tebe ruku u vatru!