Krajnji stepen bola u kurcu, vrištanje jaja za sve probleme. Jebe ti se što Mađarska nema more, ti si pingvin, blejiš na santi leda dok ona polako pluta. Oko tebe ratuju sa balističkim projektilima, tebi puca prsluk dok ispijaš pivo i okrećeš prase na ražnju.
Rečnik / autori
CM
cmili
na Vukajliji od avgust 2011.viđena 30. maj 2012.
0 definicija0 odabranih0 poena
Odlična igra naše mladosti, koja nas je toliko puta izvukla iz neverovatno dosadnih predavanja i časova. Pravila su jednostavna – upisati geografski pojam koji počinje na zadato slovo. Klasični pojmovi bili su država, grad, reka, planina, biljka, životinja, predmet i ime, ali su neki maštovitiji igrači znali da dodaju i kola, cigarete ili bolest. Svaka igra počinjala je nasumičnim ubadanjem slova iz nekog udžbenika, mada je to znalo da se oduži budući da su redovno ispadala slova „Lj“, „Đ“, „Nj“ ili neko koje je već bilo. Međutim, postojao je problem u igri. Naime, mnogi igrači koji se ne mogu svrstati u bistrije znali su da lupaju pojmove i da vas ubeđuju u njihovo postojanje, a opet, oni bolji često su bili optuživani za isto prilikom navođenja neke malo egzotičnije lokacije.
- Ajmo. Država?
- Austrija.
- Australija.
- Austrija.
- Grad?
- Aleksinac.
- Apatin.
- Antananarive.
- Atanarive? Šta sereš, bre, Mare?!
- Moronu, to je glavni grad Madagaskara.
- Šomi, sti čuo ikada za ovo?
- Jesam, ajde, ajde, nastavljamo...
- Reka?
- Amazon.
- Aaaa... Aris!
- Kakav, bre, Aris?
- Pa kao onaj grčki tim... Dobio je ime po reci.
- Šta jedeš govna? Dobio je ime po Aresu, grčkom bogu rata! Šomi, reci mu...
- Šta znaš, možda je u pravu...
- Dobro ajde, nek ti bude... Šomi, štas ti imao?
- Amazon.
- Ok. Planina?
- Avala.
- Avala.
- Atlas.
- To je knjiga, debilu!
- I planina u Africi, idiote!
- Ček, Mare, zar nije to lik iz grčke mitologije?
- E, sisajte kurac obojica, neću više da igram!
Ono što će neki pametnjaković uvek izreći u apsolutno pogrešnom trenutku, kada ste najsvesniji toga da se iz određene situacije ne može izroditi ništa dobro.
Devetnaesti put padneš na kolokvijumu iz histologije, gubiš uslov, i u stilu pobesnelog Maksa izlaziš iz kabineta, ispred te sretne debeli feminizirani Miško (koji je to odavno položio ali čeka profesora da se nešto konsultuje), i sav usplahiren te pita šta si uradio. Odbrusiš mu da si opet pao, dok pališ cigaru, a on ce na to, gotovo sa suzicom u oku (i toplom vlažnom rukom na tvom ramenu): ''Pa nemoj da se sekiraš, položićeš u januaru, iiiiha, ima vremena. Na kraju krajeva ko zna zašto je to dobro.''
Ubijaš Miška golim rukama i sahranjuješ ga u dvorištu.
Tri dana pred dugoočekivani odlazak u Indiju dobijaš mail u kom ti javljaju da sa tvojim papirima nešto nije u redu i da ćeš ''morati da odložiš putovanje za neki drugi termin''. Znači bez ekipe, znači ne zna se kad, znači možda su iskopali onu kaznu za napad na službeno lice koju je strika Dragan zataškao, kad si pljunuo pandura na natprošlom beerfestu. Besniš i plačeš po kući, zoveš sve ljude koje poznaješ (abecednim redom) ne bi li ti neko pomogao, a tvoja baba te sažaljivo gleda i na vrhuncu tvog ludila kaže: ''Ajde more sinko, pušti to sad nego knjigu u šake. Umesto da se ženiš ti našo u Indiju da ideš, da te Indijanci kindapuju. Viiidiš šta se sve dogadja, poluuudelo sve! Ko zna zašto je to dobro!''
Ubijaš i babu i sahranjuješ je pored Miška.
