Došao si u Beograd da studiraš. Iako si gradsko dete, za tebe je Beograd potpuna nepoznanica. Važno je da znaš par caka kako bi preživeo, među kojima je i ona kako se obući, odnosno koju boju dukserice ili košulje izabrati, da te zli ljudi ne bi napastvovali.
Nikad nemoj nositi ove boje:
1. Crvenu - Navijači Rada i Partizana će misliti da si Zvezdaš, a to ne može da bude dobro po tebe.
2. Crnu - Navijači Rada i Zvezde će misliti da si Partizanovac, a to ne može da bude dobro po tebe.
3. Plavu - Navijači Zvezde i Partizana će misliti da si Radovac, a to ne može da bude dobro po tebe.
4. Zelenu - Navijači Rada, Partizana i Zvezde će misliti da si musliman, a to ne može da bude dobro po tebe.
5. Roze, žutu i ostale drečave boje - Navijači Rada, Partizana i Zvezde će misliti da si gej, a to ne može da bude dobro po tebe.
6. Belu - Po njoj se brzo nahvata prljavština od beogradskog vazduha, pa može da počne da liči na duksericu pod brojem 2, a to ne može da bude dobro po tebe.
............
Zaključak: Vrati se iz Beograda. Bolje da radiš neki bedan posao sa srednjom školom, nego da provodiš dane na VMA, ionako imaju lošu hranu, a to ne može da bude dobro po tebe.
Prilikom pričanja o svojim ljubavno-jebačkim poduhvatima, muškarci se služe posebnim jezikom za čije potpuno dešifrovanje su neophodne godine susretanja sa istim.
Evo prevoda nekih od najpopularnijih fraza iz tog rečnika:
Ne pominji mi više tu kučku - Ona je raskinula.
Zajedno smo raskinuli - Ona je raskinula.
Ja sam raskinuo - Ona je raskinula.
Nisam više sa (ime 1), sad sam sa (ime 2) - Ja sam raskinuo.
Nije bila ništa posebno - Pijan sam smuvao skrndelja.
Ukapirao sam da mi se ne svidja - Kaširala me
Poljubili smo se na blic i ukapirali da nije to to - Kaširala me
Ne znam zašto sam uopšte hteo da budem sa njom - Kaširala me
One su bile devojke sve dok jednog prvog septembra nisu sele u učionicu sa jedno 30 likova koji su nekad bili deca. Posle oko godinu dana ovih tridesetorica postanu nešto kao Alibabinih 40 razbojnika samo što ih je manje pa devojke moraju da se prilagodjavaju situaciji. Posledice su sledeće: -kad im ispadne sveska, knjiga ili nešto treće šutiraju ga do kuće -pertle vezuju samo dok sede na stolici -odazivaju se na "brate" -na dvosmislene izjave neuspešnih šmekera odgovaraju pesnicom u nos i flašom u glavu -nisu sigurne kako se zove najnovija Avonova maskara ali znaju koliko su koštali svi transferi u engleskoj drugoj ligi -nikad ne zaboravljaju uloške jer nemaju od koga da ih pozajme -ostatak odeljenja ih posle par godina smatra za ortake koji su malo drugačiji, ali niko ne može da se seti zašto
Eh, sudbino! Dal’ je neko svestan koliko imam godina? Davno sam zreo za penziju, ali džaba mi, ne daju. Granica se stalno pomera, teško da ću to dočekati. Osim toga, hranim se jako nekvalitetno i skupo. Radim prekovremeno, a niko to ne ceni, svi me drndaju i jebavaju do iznemoglosti. Bar hvala neko da mi kaže. Ali ne, čak i kad mi nije dobro, nema odmora. Zakašljem se povremeno, zaškripi mi neki zglob ili tako nešto, ali jebiga, ništa strašno ni opasno, teraj dok možeš. A kad više ne možeš, problem naraste i mora da se ide na veću intervenciju. A za to traže pare, i to puno para. Bez kinte neće ni da te pogledaju. Majku li im nezasitu, imaju li ti ljudi duše? A i tada me samo skinu s kurca, kol’ko da odrade svoj pos’o i uzmu tu jebenu kintu i ćao. Možeš da radiš, vuci i dalje dok ne kljokneš. Kad jednom kljoknem, to će mi biti kraj. Koga za to da okrivim? Ne znam. Ovoga jadnika što u mojoj saobraćajnoj piše da mi je vlasnik ne mogu. Potpuno isto važi i za njega.
U vreme Sege i Terminatora ovo je bio odjeb za sve drugare i rođake koji su nas smarali i terali nas da ih pustimo da igraju igrice jer ili nisu imali konzole, ili su te konzole bile u kvaru. Jedan od čestih kvarova bio je i crkavanje adaptera, najčešće zbog pregrejavanja, te se najčešće igralo sat vremena, pa se onda čekalo najmanje pola sata da se adapter ohladi, u neku ruku, ovo je i olakšavalo roditeljima da odvoje decu od džojstika.
Klinac 1: Hoćemo jednu partiju tenkića? Klinac 2: Ne može, hladi se adapter. Klinac 1: Dobro, sačekaću, onda ćemo posle. Klinac 2: Nećemo posle, tata gleda dnevnik. Klinac 1: Čika Mićo, jel' možemo da igramo malo igrice dok ne počne dnevnik? Ćale: Ma igrajte bre kol'ko oćete, ja taj bučuk ne gledam otkad se zaratilo... Klinac 1: Eto vidiš, možemo da igramo. Klinac 2: Pa ne znam bre, možda će mama da gleda seriju Ćale: U ovoj kući bogami neće, te meksičke novotarije neću da vidim, čujem li španski ima da razbijem televizor... Klinac 2: Dobro, ajde, igraćemo, ali samo 15 minuta. Nego, da ne znaš možda šta je bilo danas u Moćnim rendžerima? Klinac 1: Ne znam, malopre mi došla struja kad sam krenuo kod tebe, nisam imao struju ceo dan. Klinac 2: Ni ja. Klinac 1: Pa od čega ti se onda hladio adapter?
Odjednom te pogleda i krene da te prati. Gde skreneš skrene i on. Prati te dok se ne smori ili dok ga ne oteraš. Čak te uredno čeka na semaforu, ili ako bude metar dva ispred tebe, stane i pogleda da li ideš.
U šahu predstavlja situaciju kada igrač ima samo dve opcije: da žrtvuje kraljicu ili da izgubi partiju. U životnim prilikama ne razlikuje se mnogo, jedino po ulogu, koji je mnogo veći. Odluči: riba ili miran i spokojan život. Ako voliš da podmazuješ mačora po komšiluku i ubiraš zabranjeno voće, znaj da te ovo čeka, kad-tad.
Slučajno ti je komšinica bacila koji zavodnički pogled, koji si ti, na svu (ne)sreću, protumačio korektno. Nisi mutav, imaš žvaku i posle samo dva dana uživao si u zanosnim oblinama svoje komšinke. Ali to ti nije bilo dosta pa si pustio crva po kraju, kako ti, smrtnik, redovno trsiš ribu predsednika opštine. Po kraju su te zvali Miša kralj i Šomi Ubirač poreza, uživao si u svojoj maloj slavi, svojih 5 minuta u ovom beskonačnom univerzumu. Čak je i njen muž saznao da mu praviš "decu", ali nema veze, onda si još veći baja. I tada je počelo... Nekim čudom ti je račun za struju poskupeo za 10 soma, iako u kući koristiš samo komp za Vukajliju. Sve češće ti dolazi poreska uprava na prag jer "sumnjaju" da potkradaš državu. Poštar ti donosi pismo u kom te SUP i građevinska uprava obaveštava da će se se kroz tvoje dvorište graditi železnička pruga. Najzad kad si završio u policijskoj stanici zbog upaljenog svetla u drvorištu (remetenje javnog reda i mira), sabrao si dva i dva. Došao je trenutak da odlučiš: Da li više voliš svoj kurac od sebe? Revoltiran, krećeš hrabro, uzdignute glave do komšinice, odlučno lupaš na vrata. Ona izlazi u donjem vešu, lepša nego ikad, ali skupio si muda i (ipak) teška srca izjavljuješ da ti masturbacija izgleda kao bolja opcija. :njen muž se zadovoljno smeška, gledajući te preko satelitskog HD prikaza:
Ono što se čuje pri brzom mijenjanju kanala na televizoru.
Otac: Jesi to sjeo na daljinski? Uspori malo. Ne viđeh ništa šta je bilo. Potomak: Ma farma na Pinku, film sa Edvardom Džejem Robinsonom na Atlas, nešto o algama na Nac geo, neki gruzijski film na Slo tv... T: Aj vidi dalje šta ima. P: Evo.
