Mi muškarci, da se ne lažemo, nismo naročito izbrljivi kada se radi o pukom polnom opštenju sa ženskom populacijom. Jebali bi sami sebe, samo kad bismo mogli da dohvatimo. Znači nema onih gluposti znamo se samo 5 minuta, ne krešem se na prvom sastanku, niti na javnom mestu, ne privlačiš me fizički, imaš spojene obrve, imaš prst manje na levoj nozi... Ma kak'i to. Samo upri, pa koliko izdržiš. Znači 3-5 minuta.
E, verovale ili ne i mi imamo nekakve kriterijume. To niste znale, a? Mislili ste da svaka rupa nađe zakrpu? Sad malo strepite da ne umrete same u stanu okružene gomilom mačaka? Prpa, zar ne? Nema potrebe. Broj rupa koje ne nađu zakrpu procentualno je srazmeran broju Vukajlijaša koji nisu jebali. Znači 0,01-0,3%. Tako da, ukoliko ste bez nekih vidljivijih fizičkih mana (nemate pola glave ili imate palamar), naslovna rečenica, koju izgovara muška osoba željna pičetine, će vas zaobići u širokom luku.
- Brate, aj sa mnom do klonje. - A? Pa nećemo valjda devojke da ostavimo same za stolom? - Razumeće devojke. Đido. --- - Koji kurac? Hoćeš da ti ga držim dok pišaš? - Brate, je l' me mrziš? Ajde reci mi iskreno, znamo se već 20 godina. Da li me mrziš? - Šta palamudiš koji moj? O čemu ti to? Da te mrzim ne bih ti celo veče nabacivao onu ribu. - Ribu? Soma možda, pošto ima brkove k'o on. Još malo da ih podgaji pa će biti veće od mojih. Nos joj je k'o vatrogasno sekirče, zubi kao raspored časova, a da su joj uši malo manje zvali bi je Dambo. Da ne pominjem to što je ravna kao daska. Nema čo'ek za šta da je u'vati. - Pa nećeš je ženiti, jebem te probirljivog. I ovako nisi jebo 3 meseca, otresi ovu, u mraku, da je ne gledaš i ćao. Pa ću ti opet posle tri meseca naći novu, hahahahaha. - Hahaha, šupičkumaterinu! Bolje ja k'o čovek da ga bacim na Lisu Ann, nego ova posle u košmarima da mi se prikazuje. - Kako oš. Ae polazi sad da ne pomisle da seremo zajedno.
Omiljeni srpski hobi. Nema te stvari koju Srbi više vole nego da napiju nekog stranca koji se igrom slučaja obreo u zemlji Srbiji. Bilo da je u pitanju srpski zet ili prijatelj prijatelja, ili rođak rođaka, ako je stranac i zadesio se u nekom društvu, u kafani, na ručku, proslavi ili svadbi, na bilo kakvom okupljanju, prvo što će ga dočekati je ispijanje čašica rakije dok ovi oko njega nazdravljaju sa njim ali - na smenu... ne bi li ga što pre napili i zezali ga onako pijanog. Čak nije potrebno ni da se unapred dogovaraju da ga napiju, to sve nekako dođe sponatano i podrazumeva se...
- Ajde kume, živeli! - Živeli! - Šta je to? Ovde u Srbiji se ne nazdravlja sa praznom čašicom, daj ovamo da ti sipam još... Pa nisi ti pola čoveka... Šta ne možeš? Ajde još jednu, ovu sam ja pek'o, tera voz...
Muškarac koji zna kako treba da se ponaša u određenim situacijama.
Recimo, kada njegovoj ženi ili devojci nešto ispadne, on će taj predmet elegantno i nonšalantno da šutne u njenom pravcu da bi ona to mogla lakše da dohvati.
Jedan od mnogih mučnih koraka s kojim se susreće đak prvak u otkrivanju umetnika u sebi.
Poveren ti je ogroman beli papir, i zadatak da na njemu prikažeš prirodu. Jedna krivina, pa još jedna. Na vrhu dva zeca. Jes' da su veličine k'o taj traktor u podnožju, ali proporcija je za pičkice. Bara, kiša, i u isto vreme ogroman žuti kolut iza brda. Bole te uvo. Čuperci trave, pa šumetina. Linija do linije koje kao treba da budu stabla, i zeleni lampioni za lišće. Reka koja dolazi niotkuda i ide nigde, čisto zarad crtanja dve ribe u njoj. Mostić. Kuća na ge, sa dimom kakav ne izlazi ni iz Kamaza pod punim teretom. Lišće sa nepostojećeg drveta na sred livade opada u aprilu. Gistav Kurbe se prevrće u grobu. Konj, vezan pored kupusa. Hvališ se ostalima, iako se njihovi razlikuju samo po broju spojenih lukova koji treba da budu ptice.
"Učitelj'ce, učitelj'ce, nemam svetlo plave više, šta da uzmem za nebo?"
"Znate, ja se za svaku ulogu intenzivno pripremam!" -Jok, ostali se uopšte ne pripremaju da obave svoj posao.
"Znate, ja veoma teško izlazim iz uloge!" -Ma vatrogasac kada natakne opremu i pogasi nekakav požar, on se posle skine za sekund i ode kući da se igra sa decom, ko da ništa nije bilo!
"Znate, izlazak na scenu je veoma stresan!" -Da, da, eto i neurohirug kad radi nije baš u nikakvom stresu dok prčka po tuđem mozgu...
"Mi, umetnici, smo posebno osetljivi na nepravdu!" -Ne, mi neumetnici to ne primećujemo. Nama je baš super kada nas maltretiraju.
"Neke uloge su jako zahtevne!" -Pa i kasirka ima ceo zahtevan red nadrndanih ljudi na kasi baš svaki dan.
"Ipak, mi pomažemo ljudima kroz svoje filmove, predstave..." -Svakom od nas je Baba Sera (na svom radnom mestu) bila nekada neprocenjiva. Posebno ako je pedantna.
Situacija kada se zakačiš sa nekim, samouvereno izvadiš leptir, krećeš da ga vrtiš sa osmehom, a lik sa kojim si se zakačio, sa još većim osmehom potegne tetku. Što si vrteo, vrteo si.
Ritual koji većina praktikuje, da bi izjebala raznorazne nakaze iz horora (daaa, ma koliko godina da imate, nije vam svejedno i priznajte to), tako što podvije ćebe ispod nogu pre spavanja. Veruje se da će se na taj način zaštiti od anđama, veštica, vampira, vukodlaka i svakojakih ala, jebem li ga. Ukoliko se "bezbedno zaštitite" na ovaj način, zavukli ste svim onozemaljskim nakazama, i ne može vam niko ništa, jači ste od sudbine. San je siguran i možete bezbrižno utonuti u isti. Zajebali ste ih, i sada mogu samo da odjebu od vaše spavaće sobe jer, vaša stopala su na sigurnom, a i vi sa njima. U suprotnom, nema vam sna. A i 'ladno.
