Izreka koju su inkvizitori koristili da podjebavaju srednjevekovne naučnike.
-Je li Đordano, ti pišeš li pišeš, a lepo smo te upozorili da se ne kurčiš...
-Ljudi moraju znati istinu o svetu koji nas okružuje!
-A to ćeš ti da postigneš ovim tvojim knjižetinama?
-Pa ako bar malo budem doprineo tome, ja ću biti zadovoljan. Znate kako kažu - zrno po zrno pogača...
-Znamo Đordano, znamo. A jel znaš ti kako mi u crkvi kažemo - zrno po zrno pogača, knjiga po knjiga lomača! Ajde vodite ga...
Reči od kojih se topi tvoja lepša polovina, ne znajući koliko voliš da igraš svemirske arkadne pucačine.
Tiha patnja lokalnih adolescenata i njihovih očeva.
Usrećuje slučajne prolaznike svojom pojavom, ulepšavajući im ostatak dana i ublažavajući depresiju povodom još jednog ponedeljka.
U toku običnih životnih radnji, poput zalivanja cveća u dvorištu, ili odlaska do prodavnice, postaje predmet vickastih opaski muževa svojih prijateljica, propraćenih širokim osmehom.
Njen sin je uvek omiljen u društvu i ortaci mu često dolaze na gajbu, iako nema Sony Playstation.
Muž joj je kamiondžija na dugima trasama, zbog čega je često i odsutan.
Ortak 1 (drugim ortacima): E, kakvu sam pičku video danas u busu, nije mi bilo dobro!
Jedan od ortaka: Jel ko Žaretova keva?
Ortak 1: A dobro sad, nije baš ko Žaretova keva ali je mnogo dobra!
To je ona neobjašnjiva i neočekivana reakcija kada gledate nekog dok pravi kompletnu budalu od sebe, i umesto da toj budali bude neprijatno, bude vama što je gledate.
Detalj narodne nošnje kod nekih naroda na Bliskom Istoku.
Može se primetiti kako vitlaju njime, obično jednom rukom, u svakoj prilici.
Pr.1
- Razjarena rulja protestuje, i u prvom planu neki lik koji maše kalašem u ruci.
Pr.2
- Razdragana rulja slavi, i u prvom planu neki lik koji maše kalašem u ruci.
Ne može se tvrditi da nisu uspeli, ali ljudi koje je život ipak donekle izigrao. Sećaju se Hvara i Opatije iz nekih lepših vremena, dok danas kao sredovečni pripadnici srednje siromašne klase jedu sebi živce jer na more ne mogu kao sav normalan svet u junu ili julu. Lice Dragiše Popadića. Strepi za posao iz kog ne može pošteno da se živi, trpeći pridike supruge kako je nesposoban, zašto on nije kad su drugi mogli, udala sam se za tebe a toliko sam u životu mogla postići..I tako u krug iz godine u godinu. Nesrećni jer ne mogu u Španiju, a opet zahvalni jer mogu na bilo kakvo more.
Bira septembar jer tek tada može da dobije godišnji, a špic sezone je gotov tako da je ugostiteljska ponuda dosta jeftinija. Tada pakuje ženu i dvoje dece, i uplaćuje deset dana krvavo i prekovremeno zaradjenog polu-pansiona u Čanju, gde jede pečene paprike na praznoj plaži sa golišavom decom, koja vijaju niveinu veliku plavu loptu iz '89., i ženom u jednodelnom crno-belom kupaćem kostimu na pruge. U boljem slučaju, pašće neka Bugarija.
Tih deset dana ne čita novine kako mu vesti ne bi kvarile bar to malo užitka.
Rok muzika koju slušam dok spremam ispite.
Takođe postoje:
-Ispitni folk
-Ispitni metal
-Ispitni house
-Ispitni r'n'b
itd...
To su sve one sijalice koje se u srpskim domaćinstvima odviju i odlože, do nekog narednog slavlja.
X: Au bre kevo, šta je ovo, 'oćeš da oslepim? Šljašti nam kuća, vidi se sa meseca. 'Ladno nam je ovaj tepih zelene boje, ja ceo život mislim da je crni...
Z: Pa danas je Sveti Harlampije Prepodobni, dolaze nam kumovi iz Vraćešnice, pa sam zavrnula to, da vidi ona aspida od kume kako su mi prozori čisti...
Previše životnog iskustva za običan ljudski vek.
Zamišljam jedan takav primer:
Sa 14 godina mobilisan, 1914. godine. Cerska bitka. Ranjen. Valjevska bolnica. Kolubarska bitka. Povlačenje preko Albanije. Tifus, dizenterija. Bolnica u Africi. Svuda oko njega smrt. Povratak u jedinicu. Proboj solunskog fronta. Ranjen. Juriš do Beograda, 500 km. Izgubio u I Svetsko ratu tri rođena brata, sestru, oca i još mnogobrojne iz šire familije. Onda, dalje do Slovenije. Ostanak na granici sa Italijom još nekoliko godina. Ranjen. Vrbovan u obaveštajnu službu. Ženi se i ima šestoro dece, od kojih troje umire u ranom detinjstvu od bolesti.. Putešestvije po celom svetu do izbijanja II svetskog rata. Ponovo u ratu, pada u zarobljeništvo. Logor ‘Mathauzen’ preživljava sa 40 kg telesne težine. Vraća se kući i saznaje da mu je žena poginula u bombardovanju savezničkih aviona, pred oslobođenje. Ponovo se ženi. Četiri godine traga za decom i pronalazi jednog sina i kćerku u hraniteljskim porodicama. Vraća se sa njima kući. Ponovo radi za obaveštajnu službu, do penzije.
U međuvremenu, njegova deca završavaju visoke škole. Dobija unuke.
Uživa u prepodnevnim šetnjama Kalemegdanom i odmaranju na klupi. U stanju je da dugo gleda ušće Save u Dunav, satima. Posmatra dve vode koje se pred njim sastaju i seća se svog boravka u zemljama odakle izviru. Misli mu se zapliću, pogled zamuti. Ništa oko sebe ne čuje.
Onda ga prene oštar udarac u klupu. Trgne se i vidi lice mladog dečka, kao što je bilo njegovo kada je prvi put mobilisan. Junoša u jednoj ruci drži limenku piva, kao i njegovo društvo, preko glave im navučene kapuljače, jedva im razaznaje lice u sumraku. Pomisli u trenu da je on je njihovim godinama u ruci držao pušku i šajkaču na glavi. Razjapljenih usta, sa pivskom penom na uglovima usana, onaj što je šutnuo klupu, urla na njega:
- Š’a si zin’o fosil? Čekaš grobara? Bolje ne čekaj, skoči sam dole, i hi hi hi...
Celo društvo se kida od smeha.
On se samo prekrsti, promumla nešto sebi u bradu, lagano ustane i pođe kući.
Umire u snu u 98. godini, umalo da doživi i bombardovanje. Na njegovom grobu bi trebalo da piše:
Anastas Petrović
1900-1998
prošao sito i rešeto
Osoba koju krasi čvrst moralni princip: Ako nisi pravi lider, budi lider među kameleonima.
Metafora za pohlepnost, čoveka s kratkim pogledom na budućnost i željom imati više nego što mu treba ili što zaslužuje.
1) Šahista sa belim figurama žrtvuje pijuna da bi u sledećem potezu matirao, šahista sa crnim figurama je predvideo namere protivnika, ali teško je odoleti pijunu za dž.
2) - Uzećemo kredit i idemo na zimovanje!
Ko, kad i kako će otplaćivati kredit ne zna se, niti se razmišlja o tome.
Ako imate mladjeg brata ili sestru koji su tek upisali osnovnu i nervoznog ćaleta koji pokušava da pomogne detetu da ne zaostaje za drugom decom (ne bilo u redu sa takvim genima, je li), imali ste prilike da vidite kako ćale seda za sto držeči se poslovice lepa reč i gvozdena vrata otvara, a završava sa omiljenom roditeljskom batina je iz raja izašla.
Ćale dolazi sa posla mrtav umoran, pohasa nešto na brzaka, isere se i taman upalio eurosport i otkopčao prvo dugme na pantalonama, kad dolazi ćerka 1. razred osnovne, sva skrušena nije uradila domaći iz prirode i društva. Ništa ustaje ćale zakopčava pantalone, gasi evroligu i vata se knige.
- Dobro Miličice moja sad ćemo mi to da sredimo, prosto ko pasulj. Šta vidiš na slici?
-mmmm,oooovaaaj, pa nebo, životinje, drveće...
-Dobro a šta je sve to?
-(Blene u plafon)
-Šuma, Milice, šuma. I ko živi u šumi?
- Paa šumar.
- Ma koji bre šumar, od životinja ko živi?
- Lav, jelen, slepi miš...
-Ma gde njih nadje, na slici te pitam šta vidiš? Šta je ovo ovde?
-Zeka.
-Zeka jebem mu mater. I šta radi zeka?
-Sedi.
-I? (Već mu iskače vena)
-Pa gleda.
-More pička ti materina ja da arčim 8 sati da bi ti jela leba, a ti ne možeš da vidiš šta radi jebeni zeka, jede govna eto šta radi!
u tom trenutku banjava žena:
- Nemoj Milorade molim te!
- Mrš u kuhinju sad ću sve da vas pobijem, jebo vas zeka da vas jebo!
