Najčešća komparacija u srpskog naroda. Šta god da se dešava, to se uvek poredi sa konjem, iako u 91% slučajeva nema veze sa konjima.
Pada kiša ko konj.
Crta ko konj.
Svaki dan ide na svirke ko konj.
Zima loše utiče na Jocinog mladjeg brata, koji boluje od leukemije ko konj.
Bapski sažetak preseka radnje ili pojave o kojoj se govori i svih podrazumevanih etičkih normi sa kojima se ista kosi.
Kredibilitet i primesu tradicionalnosti daje mu perspektiva sveznajućeg i svevremenog pripovedača sa koje nastupa govornik kad ga iskazuje.
- Sine 'de ideš? - U grad, baba. - Ne valja grad. Ne valja to.
- Mama, tata, ovo je moj drug Dima. On je peder. - Ne valja peder. Ne valja to.
- A što ti brat nije došao? On ne voli babu? - Ma nije baba, nego malo mu je nezgodno zbog sekundarne akutne mijeloidne leukemije.
- Ne valja sekundarna akutna mijeloidna leukemija. Ne valja to.
Ako se nađete u kakvom verbalnom klinču, pomaže.
Poslovice izmišljaju ljudi u svađi i žaru rasprave jer nemaju argumenata kojima bi pobili optužbe na njihov račun ili barem skrenuli temu.
- E, moj Želimire, što ostavi onakvu ženu i troje male dece, što se propi, crni Želimire...
- Tvrda čizma kamen ne gazi.
- Šta to znači, nesrećo?
- Jednostavno, tačno je da sam se ja propio, da spavam na groblju, da nemam porodicu, ali znaš kako kažu: ,,Ne moš provuć balerinu preko suve pogače!"
- Ala si budala, crni Želimire!
- Što se kaže: ,,U budale kapa vazda nakrivo!"
