To se dešava veoma često, i tada u odeljenju nastaje opšti haos. Kreće višečasovno zezanje na tvoj račun kako ćeš da nadrljaš kada dodješ kući, kako će ćale da te otrese od batina idr. Ti se naravno nerviraš i razmišljaš kako da se izvadiš iz govana, što uopšte nije lako. Kada na to dodamo kako razredna(ni) ispriča kako si pre šest meseci pobegao sa časa psihologije i matematike. Nakon toga ti pred razrednom pričaš kako ćeš da se promeniš i da više neće biti tako kao što je do sada... Bla, bla, bla, naravno sve laži... i tako IZNOVA, i IZNOVA...
-Ja: Ćale bre, pa nije stvarno tako bilo, laže stvarno. Ja sam samo rekao jednu reč.
- Ćale: Ajde bre, tebi su uvek svi krivi samo ti nisi.
- Razredni(na)- Jeste, jeste, tako je. To sam i ja primetila(o).
- Ja: Evo promeniću se, obećavam.
- Ćale: Menjaš se ti 10 godina. U kazni si do kraja letnjeg raspusta.