Krajnji stepen neverice. Reakcija na događaj koji ni vidoviti Milian i Kleopatra ne bi mogli da predvide ni da su najgori pajdomani na dopu. Koji-kurac-sad-mogu-da-umrem situacija. Spoznaja da su ljudi idioti koji ne prezaju ni od čega samo da bi došli do para ili pokazali kako mogu da se inate.
Negde u Vojvodini - Brate zašto je samo jedna traka asfaltirana, a druga nije? - Ma to ti je granica između opština. Pa ni jedni ni drugi neće da asfaltiraju. - Da li je moguće? To samo kod nas ima.
Ukradeno 2km pruge - Zamisli onako voziš voz i blejiš, crikaš domaću, laganica, kad odjednom kurac! Nema više pruge! Ne postoji! To samo kod nas ima.
Ukradena toplana u Novom Sadu - Ustaješ ujutru, gledaš kroz prozor i nešto ti čudno. Fali zgradetina! Neko je došao i ODNEO toplanu! A u pizdu materinu! To samo kod nas ima.
Pored toga što je jedan od najiritantnijih likova iz crtaća, ubedljivo je i jedan od najbezobraznijih . Za razliku od, recimo, Velje Ilića ili Duleta Vujoševića kojima se cenzuriše tek svaka druga reč ona nikad nije izjavila ni jedan glas, a da nije bio cenzurisan.
SA CENZUROM: Biiip! Bi Bi Biiip. Biiiiiiip Biiiiiiiip!
BEZ CENZURE: Gde si pizdo kojotska! Nabijem ti taj tvoj ACME u čmar! Puši kurac!
Čovek sa dva ispita do kraja, pritiskom da ih položi, profesorom koji ga toliko voli da želi da ga vidi i u sledećem roku, genitalijama na koje se hvata paučina, praznim novčanikom na roditeljskoj infuziji, familijom koja je na ivici da ga se odrekne ako se u narednih nedelju dana ne pojavi na birou rada i stresom koji uništava CNS i PNS, izaziva tikove i gubitak kontrole nad rečima.
- A koja si godina? - Apstinent-ovaj-asistent,bre-APSOLVENT!
"Fail" serija RTS-a iz 1992-95. godine, još jedna u dužem nizu. Nastala je kao domaća aluzija na američkog "Policajca sa Beverli Hilsa", što se i napominje u prvoj epizodi. Zamislite situaciju: granica zatvorena, hiperinflacija nikad veća, kriza u svakom sektoru društva, besparica, uz samu granicu sa Srbijom besni krvavi rat... i televizija jedva spaja kraj sa krajem. I sada, postavlja se pitanje, šta državna televizija može da učini da se narod makar nedeljom uveče malo opusti od svakodnevnih trzavica? Odgovor je: da snimi seriju u kojoj ima svega osim realnosti. Pa makar i na staroj celuloidnoj traci, obzirom da je uvoz video-kaseta (odnosno magnetoskopskih tejpova) zastao.
U seriji je glavni junak policajac Boško Simić, koji na najspektakularnije načine uspeva da reši svaki slučaj, bez obzira na naređenja nadređenih. U realnom životu, neki pandurski džulov lično ne bi žrtvovao ni nokat na malom prstu zarad nekog slučaja, ukoliko mu ne narede, a verovatno da bi ga i tada mrzelo da pomeri guzicu.
Taj isti Boško Simić živi sa petoro dece iz četiri braka u svom stanu na Petlovom Brdu i izdržava ih od svoje policijske plate. Nijedna žena nije uzela ni jedno dete kod sebe, iako sve pojedinačno daleko bolje zarađuju.
Te iste žene su, bezrezervno, ujedno i najbolje prijateljice međusobno. Zajednička osobina im je ljubomora i strah da se Boško ponovo ne oženi.Takođe, sve te žene, iako su vidno sve daleko obrazovanije od Boška, pristale su da se udaju za pukog policajca.
Sve je gluma, pa tako i Voždovac glumi da je Petlovo Brdo.
Kada god glavni junaci zaustave taksi, zastaje im jedan isti taksista- Zoran Cvijanović, koji se, ako treba, i iz Zemuna teleportuje na Petlovo Brdo.
Što se tiče dece, sa izuzetkom Branke Katić, sva su neviđeno nevaspitana.
Ona-što-je-igra-Katarina-Radivojević je nezrela, da iako dobija za zadatak da plati struju, vodu i telefon, kupuje dečku gitaru, usled čega porodica ostaje bez osnovnih komunalnih potreba. A i Boško, gde joj dade pare...
Mlađa kćerka zapela pa hoće konja. I hoće konja. I hoće konja. I to ne bilo kog konja, već nekog koji je za klanje, koliko je star. Boško jedva nekako uspe da joj ga nabavi (zbog toga je čak i zaglavio u zatvoru, ali nema veze, ubrzo je izašao), a ona umesto da se trka, posle izjavi kako samo hoće da kaska sa njime okolo. I umesto zasluženih batina, otac joj na kraju biva neviđeno srećan...
David=no comment. I debilna deca su dobila svog delegata na TV-u.
A i Ona-što-je-igra-Branka-Katić je super. Studira violinu i uda se za taksistu. Nemam ništa protiv, ali kada se tako nešto dogodi u realnosti, protrčaću potpuno go svojim krajem, pod punom krivičnom odgovornošću.
Crnogorci izledaju kao da su stigli iz Teksasa.
Pored svoje 4 bivše žene, Boško je uspeo da smuva i jednu psihološkinju, jednu lekarku i dansku ambasadorku. Još malo pa sustiže Čaka Norisa.
Konačno, i Beograd i Srbija izgledaju nenormalno dobro i uglancano u seriji, a radnja kao da je smeštena jedno pet godina ranije, kada se ipak znatno bolje živelo (btw, i muzika liči na onu iz "Alf"-a, koji je par godina ranije bio hit).
Kako su to režiseri u jedno Biblijsko doba uspeli da postignu, mora da se proučava na svim Dramskim akademijama.
Kralj od co'eka. Uvek je sa ekpiom. Svako okupljanje, izlazak i bilo koji dogadjaj iole vredan pominjanja ne može a da ne prodje bez Bilija. Uz Bilija su uvek barem još dvojica. Bili nikad nije vidjen sam. Za razliku od njega Joško je uvek sam, totalno asoijalan tip.
A: Ko je bio na basketu sinoć? B: Bili Simke, Dzoni, Pera i ja. A: Jel bio Još-ko ? B: Nije.
Kultna rečenica iz Nindža Kornjača, koja je dobila na humoru zahvaljujući kriminalno dobrom prevodiocu. Kako se iščupati iz neprijatne situacije, nego naglo potegnuti temu o kojoj malo znate, (prilično ste sigurni da vaš sagovornik ne zna ni to malo) ali je pričate uverljivim tonom stručnjaka? Zahvaljujući moći sugestije od vas stvara dominantnu jedinku u prostoriji. Tu ste na pola puta do cilja, stvorena je psihološka prednost i sagovornik je zbunjen kao Bušman pred đakuzijem. Onda galantno završavate razgovor, i klizite elegantno poput labuda što dalje od stresora. Ovo čupanje drskim otkrivanjem može da vam pomogne u 95% neprijatnih situacija, pod uslovom da vam kliker brzo radi, i da odaberete temu iz koje vaš sagovornik nema doktorat.
Nindža kornjače prerušene prilaze ulazu u Tehnodrom. Zaustavlja ih Kameni vojnik i govori im da ne mogu da uđu. Na to će Rafael samouvereno: ''Nema vremena, generale, šklombocna curi kod ispravljača.'' General se brzo sklanja sa puta: ''Ako je tako, izvolite uđite.'' Dok kornjačice nestaju sa njegovog vidnog polja on mrmlja sebi u bradu sa tupavim izrazom lica: ''Šklombocna curi kod ispravljača...''
Tehnika koja se primenjuje u drustvu nepoznatih osoba, vrlo cesto u gostima. Gas koji je stigao do samog kraja debelog creva tezi da nastavi put kojim je posao ali se stezanjem guznih misica i sedanjem na tvrdu podlogu sprecava negov izlazak na svetlost dana. Kad pritisak gasa dostigne maksimum on: 1) izlazi napolje 2) vraca se odakle je dosao(PRDNUTI U SEBE), obicno sa propratnim efetktom - krcanje creva. Ljudi koji su ovladali tehnikom mogu je primenjivati bez crvenjenja lica, grimasa, uvijanja.....
Kaže se za nekog ko se svaki dan oblači isto. Postoje i varijacije ovog izraza gde se umesto "super heroj" može staviti i "strip junak" ili "lik iz crtanog filma".
-Brate, juče si nosio tu košulju... i farmerice... i majicu... -Pa brate... -I prekjuče si takav bio, i prošle nedelje... -Ma presvačio sam se ja u međuvremenu. -Ma jeste, oblačiš se k'o super heroj, svaki dan isto.
